Prosvetni glasnik

ПОВОДОМ СТОГОДИШЊИЦЕ СМРТИ КНЕГИЊЕ ЉУБИЦЕ Вучићева буна 1842 године протерала је из Србије кнеза Михаила заједно са многим Србима, истакнутим присталицама династије Обреновића. Тада је Србију напустила и кнегиња Љубица. Сломљена последњим догађајима у Србији, разочарана и увређена поступцима гомиле заведене Вучићевом демагогијом, она је последње изгнантке дане, болне и тешке, провела у Новоме Саду, лепо прихваћена, као уосталом и цела емиграција, од тамошњих Срба. У отсуству кнеза Милоша, који је живео у Бечу, и кнеза Михаила, који се беше настанио на своме имању у Ореовици у Влашкој, кнегиња Љубица била је тих дана средишња личност међу емигрантима које је она издашно помагала и који су у њу гледали као у „менторицу" своју, као у српску мајку, од које очекују и спас живота и радосни позив да се врате у Србију. Али поред бриге за судбину толиких династичких пријатеља и избеглица, и чежње за Србијом, коју је фанатично волела, и поред душевног бола који ствара изгнанички жжот, она је свакако у себи осећала м извесну грижу савести због своје некадашње политичке сарадње са Вучићем као опозицијом кнеза Милоша. Јер она је сматрала да сарадњом са Вучићем кнеза Милоша ограничи само у приватном животу, али не и дв га свргне са кнежевске власти, а још мање да породицу Обреновића протера из Србије. Међутим, неискрен и безобзиран као сваки демагог, Вучић је име популарне кнегиње само искористио као средство да постигне оно што је он у своме личном и политичком плану имао. Кнегиња Љубица се несумњиво кајала, патила је због тога, и пред сво}ом савешћу чинила и себе одговорном, као нехотичног и несвесног кривца, за судбину и своју и своје породице. Увек ведра и енергична,