Prosvetni glasnik

472

Просветни гласник

да наша пољопривреда вапије за школованим пољопривредним снагама у том крају, то је несразмерно мали број према броју оних сељачких синова који се школују у гимназијама. Навешћу још неколико података из којих ћете видети како то изгледа кад се родитељима остави да сами упућујју своју децу у школе које они изаберу. Ми имамо, из извештаја који сте мало пре чули, четири пољопривредне школе које су поново отзорене, у Шапцу, Зајечару, Лесковцу и Крагујевцу. Међутим у Гимназији у Шапцу има 28,31% сељачке деце, у Зајечару 24,09%, у Лесковцу 23,76%, у Крагујевцу 25,84% сељачке деце. По данашњем просветном законодавству нико не може да диригује у коју школу деца треба да иду. Тако се могло десити да пољопривредна школа која жели да ради, школа у Александровцу, у свом првом разреду има свега 4 ученика. Аго овим чињеницама додамо да је у пољопривредним школама за 20 прошлих година било отприлике 50% сељачке деце- а 50% друге деце, дакле од оних који су отишли у те школе да би са свршеном дипломом постали шефови железничких станица, порезници и томе слично, онда ће вам бити јасно каква је била наша просветна политика. Откад су пољопривредне школе прешле у ресор Министарства просвете и вера, пресечено је са негдашњом праксом и ја сам издао наређење да се у те школе могу примати само сељачка деца. Навешћу вам још неке извесне ствари које ће вас интересовати. Остале стручне школе о којима је мало пре било речи у извештају, за које се установило да су нам неооходно потребне, примале су децу са великим отежицама. Примани су само одличн« и врло добри ученици, а гимназије које су стварале водећу интелигенцију примале су оно што је преостало. Из овога биће вам јаоно зашто смо поставили принцип селекције. Не може се дозволити да народно воћство буде формирано од оних отпадака које ниједна школа не жели да прими. Не може се дозволити да онај који нема способности за школовање на Универзитету сутра добије воћство у народу. Ми смо данас у Министарству просвете и вера утврдили типове школа према нашим потребама и њих распоредили с обзиром на привредну структуру појединих крајева. Свако место, без обзира да ли се то данас може остварити Или не, добиће ону врсту школа која му припада, Мн морамо, Господо, једанпут учинити томе крај