Prosvetni glasnik

ПОРЕКЛО ОРПСКЕ АЗБУКЕ „Ако упиташ књижевнике грчке говорећи: Ко вам је елова сачинио или Библију превео или у које време, — то ретки од њих знају. Ако ли упиташ словс ске књижевнкке говоргћи: Ко вам је писмена сачинио или Библију превео, — то с,ви знају и одговоривши кажу: Свети Константин Филозоф, названи Ћирило, он нам слова сачини и Библију преведе — и Методије, брат његов: јер су Још живи који су их видели." То су завршне речи из познате одбране словенске азбуКе Црнорисца Храбра. Тај црноризац имао је храбрости да Словене стави изнад образованих Грка. Зашто? Грци не знају оно што зна сваки писмени Словенин. То је питање постанка азбуке и књижевности. Али наш Храбар зна меру. Он лепо каже да и међу Грцима има, иако ретко, и таквих који знају одакле им је азбука. Такав је зналац и сам Храбар. Он у своме кратком саставу одговара и ка то питање. Објашњење је стереотипно: постанак грчкога писма и библиског превода везује се за одређене личности, легендарне или историске. Данас се, наравно, о тим стварима друкчије мисли, не окако просто као у Храброзо .време. Шта да радимо са словенском азбуком? Је ли и ту Храброво причање одиста само лепа прича? Има читава хиљада годииа откако ]е та историја записана, иако ј,е стварно очувана у иного доцнијим преписима. Храбар би тако био готово савременик догађаја ко]е опису]е. Да ли се зато и његово писање сме узети као поуздан извор за одређивање порекла словенског пнсма? Око браће Просветитеља, око Ћирила нарочито, нанизало се ускоро после њихове смрти много разноликих прича, хагиографски обрађених у Житијима које нкки воле да зову Паионске дегенде. Том изворном грађом служио се и сам Храбар. У тој шареној грађи има ипак нешто у чему се слажу сви испитизачи,