Prosvetni glasnik

40 Просветни гласник ■ _ г Приказујући Трајковићеву драму у СрпскоШ књижевном гласнику, Божидар Ковачевић је тачно уочио ову значајну околност: „Чудно је да ниједан уметник ире Николе Ттајковића није опазио значај и симболкчност Ћосину који је, посјле Краљевића Марка, најоригиналнија личност народних умопзорина и, као Марко, оличење једне стране расног карактера. Лукави и довитљиви шерет, он је, исто толико колико и храбри, племенити Марко, претставник Срба, о којима један путописац XVII века можда с правом каже да су „после Јермена најопрезнији народ Истока". По Божидару Ковачевићу: „Мирис средњега века који прожима ову гротеску, надреалност и мисЛчност, које је писац довео у склад са психологијом народних умотворина, чине да се дело прочита с интересовањем." ј МеђуТим, не бисмо се мшли сложити са крицичаревом напоменом да би драма „да је и у изразу спо-нтанијјај, више у Ћосином стилу, пристајала и за позорницу". Нама се чини да је писац баш добро учинио што је заменио наративни. и примитивни стил народних приповедака о Ћоси једним жевљим, нервознијим и драматичнијим стилом који више одговара савременим сценским могућностима. Можда је првобитни стил, стил наших шаљивих народних приповедака, нешто сликовитији и жшзописнији, али је стил Трајковићевог Ћосе знатно подеснији и шрикладнији за модерна позоришна уобличавања. Исти је случајј и са Трајковићевим језиком. Да је уместо драме дат роман, ми бисмо приметили да језик није довољно архаичан, да у њему нема довољно оних лепих, старинских речи и израза који би били у стању да унесу мирис прошлости и да дочарају атмосферу 1 минулих збивања. Међутим, пошто ово није роман него драма, то је сасвим разумљиво да је писац и језик модернизовао и при.лагодио језику данашњице. Архаични језик нашег средњег века био би нашој широј публици можда туђ и стран, иако би истФриски колорит био адекватнији духу онога доб.а које писац ;жели да реконструише и дочара пред духовним очима гледалацја или читалаца. Све су то сложена питања о којима би требаао посебно дискутовати и осветлити их са свих страна, али то ие спада у оквир овога чланка. Друга Трајковићева драма, Девојка бржа ојц' 1 коња, приказивана с успехом на иозорници Коларчевог народног универзитета,