Prosvetni glasnik
56
Просветни гдасник
пажња и убеђење. Према томе свака идеја, а нарочито оне које се понављају, имају миого вероватноће да се сугестивно остваре. Зато треба бити врло обазрив кад се говори пред децом, јер многе речи из несмотрености изговоррне могу да изазову рђаве сугестије. Напротив, треба понављати чешће оно што би могло изазвати добре сугестије. Оиуаи примећује са једном ретком психолошком финоћом једну велику педагошку несмотреност која се често чини према деци кад им се каже у очи: „Ти си неваљалац, лажов, лопов, итд/' Такве речи могу бити судбоносне за будућност детета. Оне падају на једзн терен где постоје сви услови да се сугестивно остваре, и могу да направе од детета оно што се хтело да сузбије. Много је боља политика рећи детету на пр.: Чуди ме да ми је једно тако до 10 дете, које увек искрено говори, могло данас дати повода да омислим да лаже . . Исту ову исао подвлачи Ргоећећ У своме делу Васпитање човека он ка; : да не треба бити слеп пред чињеницом да најчешће Еаспитач квари дете и прави га рђавим, придавајући му рђаве намере у радњама које је дете учинило из незнања, неразмишљености, не схватајући значај и последице такве радње. Други један психолог износи случај како неук васпитач квари дете. Путовао је у једном купеу у ком је седела једна мати са ћерчицом. Дете је седело преко пута мајке окренуто локомотиви. Наједанпут мати рече: „Оди Шарлота, седи поред мене, не ваља тако да седиш, биће ти мука." Сутестија овакве врсте може да се дочепа духа детета и да постане фатална за цео живот. Она може да учини да девојчица кј зз цео живот има муку кад седне леђима окренута локомотиви. Стварно нема кт-гкаква разлога да се човек не осећа подједнако удобно било да је окренут напред или назад. Међутим није редак случај видети многе особе, а нарочито жене, да воле више стајзти него б*-:ти окренуте назад. То је дакле глупа предрасуда, глупа идеја, ;:оја датира из детињства, и која је путбм сурестије иостала ства-рност. Ако хоће? да еачувамо здравље детета онда треба нарочв*о да сбг. а пажњу на оно што говоримо и радимо пред дететом. Пр- дететом не треба никад говорити с болестима нити му датн лрилике да види тешке болеснике чијим би слу-