Prosvetno-crkvena Dobrotvorka Draginja St. Petrović

сео Ооо СО осе О осе Осе Ооо оке доо зоо орке око

ским горама и дубравама допираше шапатом и преко Дрине, у све крајеве, па и у врлетну Херцеговину. Изгледа, ниједан део турске царевине, ни сам Стамбол није толико био осетљив за поразе полумесечеве у Србији, као што су то осећали владајући Турци Босне и Херцеговине. Нигде се није накупљало толико паклене мржње и злотворских планова за Србина, као код паша, ага и бегова преко Дрине. Запту њиховом према раји нису се већ знале границе. На смотреност и пригушеност робља, које у души ликоваше пред рушењем османскога царства, херцеговачки Турци, после свакога неповољнога гласа из београдског пашалука, одговараху предузимањем нових, суровијих мера. Године за ослобођење Шумадије биле су исто тако тешке, претешке и за српску душу у Босни и Херцеговини. И тај део нашег народног тела тада је нечујно и много, врло много страдао, безобзирно требљен по селима и градовима. И то сатирање трајало је тако исто дуго, пратило је као тужан рефрен све шумадијске борбе, као што се с правом може рећи, да смо на олтар за слободу приносилн у то доба увек двоструке жртве. Сваки пораз турски у нашим гудурама плаћали смо и главама робља с оне стране Дрине.

У такво, ето, немирно и опако време обест турска баца око и на деда Драгињиног. Осумњичише га, да је и он у вези и дослуху с усташима, да им кришом додаје новчану помоћ и храну. Зулумћари нису крили своје злотворске намере према њему. Јавно му поручишеи припретише, да ће и њега и породицу исећи а имање огњу предати. Знајући врло добро шта све дахилук беговски може учинити, он се, пред непосредном опасношћу, одлучи на бегство из Мостара, реши се да напусти своје дивно огњиште. Спремивши се на брзу руку и опростивши са родбином и пријатељима, он се ноћу, заједно са својим сином, искраде из вароши и срећно пребегне у Сплит. А жена, пак, његова с ћерчицом од три

ОбХОбХоОбхосхобхоохоо | — 22— ОбхосхосхосхоСкоохоо