Prosvetno-crkvena Dobrotvorka Draginja St. Petrović

окове осе оре око о осе о осе во ос ос оса оса

И доиста, она је сасвим лако и срећно кренула на пут. Сва је тешкоћа била док је нашла поуздане људе, кириџије, који су у то доба, на «“оњима преносили и доносили разну робу из појединих трговачких центара. Чим је нашла сигурне путовође, који су, свакако, знали за њену невољу и умели тајну чувати, она се, према споразуму, једнога ранога јутра, још пре зоре, обуче у мушко одело и са својом малом Аном, тако прерушена, напусти Сарајево. Предавши своју и детињу судбину у руке Богу и овим људима, крену се пут Србије.

И провиђење их је штитило. На путу им се, доиста, није ништа догодило. Колико јој души беше тешко за остављеним домом, за драгим супругом и милим сином, толико је сав тај терет постајао лакши при помисли, да их предузето путовање води у Србију, у милу и слободну Србију!

Да ли ће они тамо савити ново глездог

ј, + ' т ж Никад она није била у Шумадији, али све јој се чинило, као да тамо све познаје, као да је тамо била и живела у тој срећној земљи. Док су били у Мостару, тамо где Неретва шуми, и она је, свакако, у младе године, у својој ђул-башти, певала, знала је разне песме из Србије. Као што је цело племе наше у то време болно упирало погледе у Србију, певало песме слободној земљи, Београду-малом Цариграду, тако би и она, често заносно, веселила свој дом:

„Там“ гди Сава сђ Дунавомљ „јЛпобавно се дружи, | ЈИ гдћ кула Небонша „ВЂковима служи: Ахљ! тамо е раб, „Там ми Боже живит дан.

ООУОСУОБУОСОУОУ Ооо — 26 — ОСХОСХОСХОСХОСХОСУОО