Prosvetno-crkvena Dobrotvorka Draginja St. Petrović

окове ос оосе во сеоске додо довсвоск ове ов око

је предводио ту народну депутацију. А сем тога, још ту у Букурешту, стари Кнез Милош постави Станојла за свога првога ађутанта у двору а доцније, по повратку у Србију, подиже га и на положај члана у Државном Савету.

Станојло је врло маркантна појава у тадашњој генерацији. Стасит и личан човек, био је примеран родољуб и изврстан службеник државни. По духу своме у пуним смислу народни човек, а при том још и војник, он није морао за политичка претеривања, те се не може рећи, да је као политичка личност играо какву специјалну улогу. Свестан са колико се мука, крви и народних жртава стварала млада српска државица, он је тежио само да буде користан вишој управи земаљској ради одржавања у целини стеченога, како би замореном народу, жељном мира, добро било. У томе је смисао и карактер свеколике његове службе држави и народу.

По природи је био мирољубив, у моментима одлучан и врло строг. Ван службе најрадије се бавио код своје куће. Ти осећаји за миран, домаћи живот били су код Станојла јако развијени.

А у томе му је и Небо било наклоњено. За сапутницу у животу, за супругу му је Бог дао Драгињу. Независно од њених познијих доброчинства и истинске несебичности у корист народа свога, ова је жена, у истини, била једна ретка појава. За Станојла је она била права милост Божја. „Он је, по речима премудрог Соломуна, нашао врсну жену, која вреди више од бисера. На њу се наслања срце мужа њезина и добитака неће недостајати. Она му чини добро, и не зло, целога свога века. Она је као лађа трговачка, која издалека доноси храну. Устаје док је још ноћ, даје храну чељади својој и посао девојкама својим. Зажели њиву и добије је а од рада руку својих сади виноград. Рукама својим маша се преслице и прстима својим држи вретено, Руку своју отвара

ОСХОСУОСХОСХОСХОб О - 30 — | ОбХОоХОрХоОбХОбхоОбхоо