Prosvetno-crkvena Dobrotvorka Draginja St. Petrović

беодбеооско док доо ос ос обе Ооо сео

Драгиња је испуњавала своју кућу старањем о чистоти и реду, да би стварала само пријатности своме мужу. Станојло је радио као какав мали краљ за сигурност куће и жене, за своју славу, која је прелазила и на Драгињу. Кад је једно од њих исказивало своју жељу, или чак какав мали наговештај, друга се страна ревносно трудила да нађе начина, да то и испуни, Делили су међусобно непријатности као и жалости, које су због тога ублажаване и умањаване. Делили су и све радости па их тиме и увећавали. Заједно су се пели на брдо живота и кад су, по неизбежном закону, почели силазити у правцу тамне алеје, смрти, и онда су — по речима чувеног енглеског писца Фарара — ишли напоредо, нежно се смешећи једно на друго. С истом брижљивошћу подржавали су једно друго и у тим позним данима на стрменима у путу, какву су показивали и онда, кад су им ноге биле пуне младости и моћи. Такав је био брак, таква заједница и блажен живот Станојла и Драгиње!

У породу и продужењу свога рода Милост Божја није им била много наклоњена. Још прве године брачног живота, док су били у Чачку, Бог им дарива мушко чедо Петра, које, на њихову велику жалост и тугу, није било дуга века. Премину у својој петој години (1850.+ 1855. год.)

Са Станојлом је Драгиња срећно проживела у браку неких четрдесет година.

Станојло је умро у Београду 17. маја (среда, у 3» часа по подне) 1889. год. Као ранији пуковник и Државни Саветник сахрањен је 18. маја са великим грађанским и војним почастима а уз велико учешће многооројних пријатеља, познаника и поштовалаца. Сем тога, приликом смрти непрежаљенога Станојла похитали су многи при-

јатељи и поштоваоци са стране да изјаве своје топло

ОбхоОбхобхобхобсхорхоо | — 3 ОБУХОСЖХОСХОСУОС КОС ЖОО