Prosvetno-crkvena Dobrotvorka Draginja St. Petrović

»

бок зосе лов ос доскок ове Ово 9 со

Ови знаци високе пажње давали су овој жени ведра ума и природне интелигенције још више воље и полета да развије и употпуни свој рад, који је наилазио на симпатије код свих званичних кругова а моралну потпору добијао од сваког родољуба.

Она не прецењује своје материјално стање. Зна да је „сламка међу вихоровима“, како је сама сваком наглашавала. Па ипак њена рука никада није уморна. Пружала је помоћ сваком невољнику, који би закуцао на њена увек широм отворена врата. Желела је да буде свима мајка, да сваког обаспе материнском нежношћу, помогне саветом, препоруком и добротом своје племените душе.

Драгиња је, у истини, била Мајка омладине наше !

Нарочиту је пажњу указивала подмлатку црквеном, ученицима старе наше Богословије, који су се у то време славили пријатним и хармоничним певањем како црквених, тако и патриотских, хорских песама. О свима празницима она је имала прилику и задовољство да слуша њихово дивно певање нарочито у њеној цркви. И како су то били махом сиромашни, млади људи, који су живели од благодјејања државног, она им је врло често пружала новчане поклоне, особито њиховом ђачком друштву „Братство“, којег је и била члан добротвор.

Крајем деведесетих година код ње се већ јасно и потпуно формирало схватање о будућим тежњама и идеалима наше нације. Полажући при том највећу наду на Цркву, на Православље, она најзад одлучује, да све своје имање остави омладини. У тестаменту, предатом Митрополиту Михаилу, завештава, да се образује, после њене смрти, фонд из кога ће поглавито будући сиромашни студенти Богословског Факултета добијати стипендије. Тај је тестаменат остао у важности и после смрти Митрополита Михаила.

То је највеће дело Драгињино. Њиме је она круни-

Обжхобжховжхосхобхобхоо | — 40— Обхосхосхоожоожовжоо