Rad Kulturne Lige u 1910-1911. godini

59

Душан Силни. Одмах се уписало преко 50 чланова и изабрана је стална управа.

И ова установа је врло лепо примљена од граађанства. Ученика има 80, већином ученика гимназије и осн: школа. Рад у овом друштву почео је !. априла 1911. г. Наставници су за сада 3 оФицира, ну како су они чешће спречени службом у касарни, то се ни часови нису могли уредно држати. Џредузети су кораци да се добије стручан наставник гимнастике у овд. гимназији, који би у исто време био и наставник у Соколском Друштву.

Ме Вечерње школе.

Вечерњих пшакола или курсева за неписмене имали су ови чланови Културне Лиге:

|. Тома Јевтић, учитељ у Радичевцу. Било је 30 ученика у доби 1!3—40 год. Сви су били неписмени. Успех је оценио министарски изасланик одличном оценом.

2. Миодраз Поповић. учитељ у Г. Зуничу. Било је 22 ученика, а на испиту 12. Успех је повољан.

У. Предавања.

Јавна предавања држали су ови чланови К. Лиге; |. Јанићије Поповић, дир. гимназије, говорио је на · забави 5. Фебруара 1911. приређеној у корист патриот" ских установа: о задатку Културне Лиге. 2. Г. Милан Ђорђевић, гимн. супленат, 12. јуна 1911. _ држао је предавање у грађанској касини: о хемији у опште и хемији примењеној у индустрији, земљорадњи и нујнл.

3. Д-р Чеда Стојановић, варошки лекар, говорио је _ у женској раденичкој школи 12. марта 1911. г.: о тубер· кулози.

4. Г. Михаило Профировић, учитељ, говорио је у · Грађанској Касини 19. априла: о Грађанској Касини као · културној џстанови.

о И

фи