Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : I. Debata u načelu o Nacrtu Ustava

118

X. седница • 14. фебруара 1921. године

лога je укинил министер Прибичевић шоло, ки је бпла по цели Војводини на најбољем гласу. Буњевцев је 200.000, а кер со католичани, јих хочејо изтребити, ин не да се јим никаких правиц (Уговори.) Кер сем же равно при Војводини, нај оменим ше некај! Просим, како се врши в Војводини цензура. Обзнана, ки јо је издала влада проти комунистом, је била в „Невену“ конфисцирана. Најинтересантнејше је па то-ле: „Невен“ изхаја об 1. пополдне ин цензура би морала бити до тедај извршена. Тода цензор рече: „Звечер изхаја „Народ“ (демокр. лист), чакајте до вечера! 11 „Невен“ мора чакати до вечера, да цензурира госоод цензор оба листа наенкрат. Ин мислите, господје, да се та цензор заведа, да je цензурирање његова урадна должност? Кај ше! Ту имам настопно писмо: Уредништву „Невена“ у Суботици. Умољава се Наслов, да по налогу господина Великог Жупана изволи доставити потписаном половину месечне плате текућег месеца за вршење цензуре исте новине. ’ Паулo КабјанС£ | ; Суботица 19. јануара 1921. цензор. Цензор тореј захтева плачо од уредништва, кер врши цензуро (Огорчени взклики. Уговори.) Господје, народни посланик Стеван Бенин је написал брошуро, в катери описује размере в Војводини Он прави, да је Војводина, одкар се је уведла централистична управа, постала афришка колонија, ки јо експлоатирају вси лумпи, ки со се там населили од всех ветров инки со били позсод другод немогочи. (Медклиц: А што има то посла са уставом?) Јаз оменим то само зарадитега, да видите, како мало равноправности је в наши држави ин кам нас води централизем. Па ше некај из Војводине! Там се је увела србијанска финанчна управа. Ин седај имате повсод по Војводини за начелнике финанчних урадов ураднике из Србије, ки не познајо тамошњих законов, ки со ше в вељави. Тако је пришло до тега, да се в Војводини, в најбогатејши земљи, данес не побирајо давки, кер давчни уради не функционирају. (Уговори: То није тачно!) Господје, то је на жалост пополнома тачно, Господје, в наши држави ни равноправности вероизповеди, ки је гарантирана в крфски декларацији, в адреси на регента ин в регентовем одговору. Ни је не в Босни, не в Војводини ин не при Вас в Србији. (Уговори). Жалибог морам туди то конштатирати. В јужни Србији со били вси богатејши католичани пн муслимани же в запору. Окружни али срески начелник врже чловека в јечо, не да би бил кај закривил, ин га држи нотри 3 —4 тедне; ко па плача по својих преможењских размерах 10 до 20 тисоч динарјев, га изпусти брез всаке преискаве. Зласти се в тем одликује срески начелвик в Дјаковици, округ Печ, ин в Гиљанах, округ Приштина. В Дјакбвици со сапрти трије католишки духовники: Дон Стефан Краснич, жупник в Дјаковици, патер Клемент, бивши жупник в Печи, ин патер Серафин, жупник из Налосије. Запрти со же од 26. јулија 1920 ин се нахајајо ше данес в запору в Дјаковици, не да би били кдај заслишани. Ко јих је срески начелник в Дјаковици запрл, је чез 10 до 15 дни захтевал сд њих 50 туршких лир; че плачаје, па јих бо пустил на свободо ин преискава се не бо извршила. Ин кај делајо в јужни Србији жандарји з муслимани ин католичанц! Задњи час со вршили орож-

ники ин војаки хишне преискаве в селу Злокућану, обчина Злокућан, срез леточки, округ Пећ, кјер со искали орожје. Кер никдо измед католичанов нима орожја, со орожники најпреј. позвали все хишне посестнике в церкев ин захтевали, да пред жупником присежејо, да пимајо орожја. Други дан со шли зопет од хише до хише ин захтевали од господарјев орржје. Добили со одговор: „НимШо орожја“. На то со јих причели батинати за живе ин мртве. Сељаки со впили: „Нимамо орожјаГ'; батине со падале. Нато рече орожник сељаку: „Идипа купи пушко!“ Уббгисељак гре, купи пушко за 1000 јо принесе ин изрочи орожнику. Нато орожники направијо записник, да со кмета батинали, кер ни хотел изрочити пушке. Та протокол мора сељак подписати. (Посланец Пуцељ уговарја). Те ствари сем хотел конштатирати, господје, да видите, да се при нас не изваја држављанска равноправност ин да ни споштовања пред вероизповедјо. Впрашал би само: кај хоче господ Прибичевић с такими наредбами, кај хочејо они, ки хочејо на та начин с сило изваЈати централизем? Господ Прибичевић ин други убијајо стопнјема в нашем народу заупање до државе, ширијо племенско ин верско мржњо. Прибичевић je крив, да се шири културнобојно расположење. (Уговори) Ми се културнега боја не бојимо. Културни бој нас ведно најде приправљене ин само стрне наше врсте. Али некај другега је: из државних озиров је треба културни бој обсојати. Наша држава мора бити на зунај мочна; то бо па само такрат, кадар бо владал в нотрањости мир. Културни бој па претреса државо ведно до темеља. Господје, велики мислец Платон је рекел, да стори все велике ствари на свету мЖдина. Ко је говорил господ Љуба Јовановић о тем, да морамо држави чим најпреје дати уставо, је наглашал, да смо то должни наши претеклости: гробовом наших мртвих, наши седањости: оним, ки со нас послали сем, па туди наши бодочности: наши младини. Тода, господје, в наши младини бо имела држава мочно опоро само такрат, ако бо добро взгојена, морално мочна.; то па море сторити само верско-правна взгоја. (Уговор посланца Етбина Кристана;) Зато је тисти, ки се залетава в верско-правно взгојо наше младине, њен непријатељ; он руши нашо државо. Централна влада је задњи две лети в всаке.ч озиру скушала окрнити автономијо в Словенији ин полагома все централизирати. Омењам само некатере ствари. Уведел се је царински закон, не да би се биле упоштевале посебне размере в покрајинах. Та закон је бил добер, кб је била Србија ше сама ин је водила царински бој проти Астрији. Данес па со размере пополнома другачне. Словенија има прецеј вазвито индустријо. 3 брезобзирно царинско политико је била ошкодована наша иидустрија лн Обрт, трпели со кметје, трпело је наша задружнишгво. В Словеиији имамо развмто задружништво; мед 800 задругами је околи 100 набавних ин продајних задруг ин консумов. Заради високе извозне царине па наше покрајине туди не морејо изважати. Данес ни могоче изважати из Словеније леса в Италијо, кер Италијани ценеје купујејо лес в Немшки Австрији него лри нас. Извоз леса овирајо високе железнишке тарифе ин висока царина. Данес лесна трговина при нас стоји. У Целју имамо товарно за цинк, ки је под државним надзорством. Тода извозна царина за 100 кг. праху знаша 350 динарјев, тако да цинка ни могоче изважати. Товарна је била на телѕ, да мора уставити