Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : I. Debata u načelu o Nacrtu Ustava

Стеноѓрафске белешке

121

јила мочно иреденто ин нам бо приведла назај оне брате, ки нам јих је взела несречна рапалска погодба. Зато ми не моремо пристати на то, да би се шета мала Словенија разделила в веч делов. Наши братји на Корошкем ин Приморскем морајо иметк своје средшпче, ки јих привлачи (посланец д-р Лаза Марковић: „Па баш због тога морате ви помагати, да се држава стабилизира!“) Ми то хочемо. Че имате туди ви то вољо в тако мочни мери какор ми, бо за нас добро. (Узвик: „А треба да ваша брака гледају у Београд, ко ји ће их спасити!“) Белград је далеч, ше ми не моремо из Белграда ничесар добити, кај шеле они, ки со на Приморскем сицер па лш не захтевамо Словеније кот државе засе, ми хочемо само њеио аутономијо. Потребно је да омеиим на кратко ше нашо захтево по двих коордонира ниж зборницах. Слишал сем, како со о соц. економске.м дому говорили же разни господје, ин вем да нисем први, ки придем сто идејо. Повдарити па хочем само ено, да је имел наш велики социални ор г анизатор д-р Ќрек, одкар је причел делати в политики, ведно пред очл!и идејо социално-економскега прЈДСтавништва. То мисел најдете туди в програму наше странке же од некдај. Господје! Ми живимо в дсби социалне ин господарске револуције. То је дејство ин ми не смемо пред њим запирати очи. Ше никдар ни бил препад мед капиталом ин бедно масо народа тако глобок какор је седај. На ени страни експлоатација картелираних банк ин индустријски пофетиј, на други страни па бедно делавство, ки не заслужи толико, да би могло живети. Дејство је, да се је на взходу појавила сила, ки грози преобразити всо Европо. Некатере државе, какор Немчија, Австрија ин Маџарска со жо обчутиле револуцијо. А з мочно сило ударја социалнореволуционарна идеја туди на врата осталих држав по цели Европи ин јих опомиња, да се лотијо немудома'решевања социалних ин господарсих впрашањ. Туди наша држава ни извзета. Хитро морамо пристопити к делу, че хочемо легалним потом решити социално впрашање. Само на та- начин се моремо обранити револуције. Кер парламенти при седанји сестави нисо зможни, да решавајо социална ин господарска впрашања, зато кер водијо превеч само политико, предлагамо ми, да се устварита два координирана парламента, од катерих би се еден печал за народно-политичними впрашанји. други na с социално-господарским. В:ак од тех парламентов би штел по 200 посланцев. Парламент за народна ин политична впрашанја би водили вси државлјани, ки со досегли старост 21 лет, брез разлике спола, с тајним, сплошним, еканим ин непосредним гласовањем. За социално -економско зборницо би се па волило па енак начин, само по пропорцу, 100 посланцев по посамезних станових; других 100 посланцев би па творили делегати покрајинских становских засгопстев. Вса прашања строго значаја би пришла в националнополитично зборницо, какор н.пр. зунанје задеве, војска, цивилно ин казенско право итд. Вса впрашанја социално-економскога значаја па би обравнавала друга зборница. В пленуму па би склепали обе зборници, кадар би се пјло за ствари, ки со преважне за цело државо, какор наповед војске, склапанје миру, трговских ин царинских погодб, и т. д. Прав тако би обе зборници обравнавали в пленуму државни прорачун. Подробно је бомо имели прилико говорити о тех стварех при специални разправи. За данас сам хотел повдарити само начело двех коордираних зборниц. Стенографскс белсшкс

Предно кончам, нај оменим ше, кар се тиче компромиса. Ви ишчете компромис. Туди ми смо за то. Ви весте, да је наш клуб подвзел акцијо, да се причнамо разговарјати на подлаги ПротиРевога начрта. Тода нисмо успели. Ведно смо приправлјени, да се споразумемо, кер туди ми хочемо, да доби наша држава чимпреје уставо, да придемо в држави чимпреје до реднега жи:-’лјенја, до миру ин реда. Зато па је потребно, да взамемо за платформо как друг нацрт. С седанјим владним начртом, даси се в марсићем ж нјим стринјамо, се не моремо спријазнити ради намераване цеитралистичне управе ин кер пе упоштева решитве модерних социално-господарских впрашањ. Потаредседник д-р Томислав Томљеновић: Има реч г. посланик Курбеговић. Фехим Курбеговић: Господо, југословенсчса мжслимаиска организација, предложиће свој нацрт Устава и при изради тога нацрта Устава узела је за подлогу владин нацрт. Тај се нацрт у много чему не слаже и разилази у ствари од владиног нацрта Устава. Најглавнија разлика поглавито је разлика, што ми стојимо на становишту покрајинских аутономија, или покрајинских самоуправа, дочим владин нацрт Устава стоји на становишту обласних самоуправа. Господо, да се разумемо. Кад смо стали на становиште покрајинских аутономија, или ако хоћете како сам рекао на становишту покрајинских самоуправа, ми стиме нисмо мислили да тангирамо државно јединство. Ми висмо мислили на држазно уређење федеративно. Да ово разјасним. Морам у неколико да се осврнем на постанак државе краљевства Срба, Хрвата и Словенаца. Господо, познато вам је, да држава «чоже постати изворним, оригиналним начином, или изведеним начином. Ако држава постане на изворни оригинални начии, онда до те државе долазимо тако, да се један народ стално настани на територији, да се организује, да организује своју власт, где од пре није било никакве државе, или да откинувши се од друге државе организује своју власт, и преузме потпуну суверену власт у своје руке. Питање је сада, да ли је Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца постало на овај начин, т. ј. да ли је постало фактичним начином? Ја држим, да није. Наша је држава постала изведеним начином, Краљевина Србија одвојивши се од Турске, преузевши власт, сал!осталну власт, постала је на оригинални начин. Исто тако држава Срба, Хрвата и Словенаца пропашћу Аустро-Угарске постала јена овај фактички и изведени начин. И ко је онда организовао, ко је преузео власт у своје руке? Преузели су народи, који су били настањени на територији аустро-угарске монархије. Преузели су народи који су били настаљени на територији аустријске монархије, а за наш део народа преузело je Народно Веће у Загребу. То Народно Веће извршивало је све функције државне власти и тако је заиста постала држава Срба, Хрвата и Словенаца. До тога још није било створено Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца. Кад је то створено? To je створено тек 1. децембра 1918. год. кад je Народно Behe из Загреба преко своје делегације управило адресу на његово Краљевско Височанство Регента, које је на ту адресу одговорило својим одговором. Тада смо ми заиста дошли до Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца. Шта је ту сада стално сгворено? Ту је створена јединствена држава, која је добила име Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца, и та је држава добила своје вањско име, своју форму, на име та је држава постала монар>1