Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : I. Debata u načelu o Nacrtu Ustava

124

X. ссдпица 14. фебруара 1920 године

тужили на небратски поступак којег нашег брата рекли: ово су црно-жути, ово су антидржавни елементи, ови су толико зла починили! I<о је учинио толико зла? Треба само мало боље испитивати и узети мало боље у руке оне тајне акте код босаиске владе па видити ко је више зла починио да ли они који су добили извознице или наши људи. За то се они и не објелодањују. (Д-р Boja Маринkobhli : Да сте пред годину ипо дана пристали да се сврши аграрна реформа) То је врло слаб изговор, господине. Ми се нисмо томе противили а чини се да је онда био министром д-р Пољак кад су сами земљопоседници на његова питања далн одговоре, који су били у складу са данашњим мојим разлагањем; али морам да кажем кад су представници поседника муслимана дошли, били су избачени напоље. Ми тражимо да се то питање ријеши у читавој држави по једнаком принципу. Нека сваки има право на посјед а не тако да један има десет хиљада дунума, а други ништа као што то код оног човека са седамнајсторо деце. Има један колега заступник који му je отео сјенокошу а пошто није имао право на то, дошли су они који неЈмају права и опалили су га. Видите до чега доводи овакво решавање беглучког питања. • Поштоми стојимо на становишту народног јединства Срба, Хрвата и Словенаца, ми смо у нашем нацртуустава као даљну консеквенцију усвојили и то, да се наша држава зове : Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца, Југославија уставна и парламентарна насљедна монархија. То је мислим у потпуном складу са начелом народног јединства. Много се говори да устав треба да буде што краћи. Али, господо, кратак устав никад не може бити јасан. Устав треба да буде такав да унутра униђе све што je потребно, а да изостане све што је непотребно. Он треба да буде јасан, да се не може нзиграти. Владин нацрт устава није потпуно јасан и може се и даде се у сваком погледу изиграти. И тако долазимо до тога, да се сваки дан дешава шиканација, притвсра и прогањања, премда имадемо и данас протегнут устав Краљевине Србије док се овај не створи. Видите што се збива у Македонији! Задњих дана што се збило то су праве грозоте. Ми немамо ништа против тога да се одметници и злочинци прогоне. То никада нисмо тражили нити ћемо тражити, али прогањајући одметнике, клати и убијати невину дјецу и невине жене, то није људски, то није хумано, то се не може сложити са двадесетим вијеком. Господо, ја ово не износим, то су ваши другови мени сами казали и рекли су ми дапаче, да су они очевидци тога. Господо, што то значи, ако се један одметник, ако се један злочинац неће покорити закону? Силити његову жену или децу или комшију, да они њега присиле, ако неће, да ће га раселити, да he га послати у нове пропасти, ја мислим, да то не може бити. Држава треба имати такову снагу, да заиста може стати на пут злочинцима, да не дира у невине жене, да их не расељава. Господо, владин нацрт Устава исто је нејасан и непотпун гледе неповредљнвости стана. Тамо се ќаже, ноћу може полицајац, ако je потреба, ући у стан. Што то значи? Ако је потреба. па ако је неопходна потреба ? Што то значи, да се допусти једном полицајцу, да он просуђује, кад је потреба, да може ући у стан (Глас: Код мене је пијани полицајац у 11 сати улазио ноћу.) Ми смо навикли, да у ноћи може ући само онда, кад се позове из куће у помоћ. Али да се оставља полицајцу, да он про-

суђује, Д а ли je потребно или није потребно, то се никако не смије допустити. Господо ми имамо и своја вјерска просвјетна питања, ми имамо своју вјерску аугономију. Установе паше вјерске аугономије нису никако у протимби са државним интересима. Дапаче ja могу устврдити, да оно, нЈто je у нашој вјерској аутономији, јака je подлога за изграђивање јаке државе, јер то су све просветне институције, које се издржавају из наших аутономних заклада. Али поради тога, што се аутономије те морају чувати, ми морамо истакнути, да те закладе нису у стању, да се саме издржавају. Досада нам je давана субвенција као и православнима. Србија je као држава издржавала своје свештенство. Ми тражимо да се онај дио буџета, да се onaj дио државних издатака, који буде предвиђен, да се утроши у вјерске сврхе, дасе (Едбин Кристан: Нема држава трошити на вјерске ствари.) Ви не знате наших аутономних статута, na за то тако неозбиљно говорите, прочитајте na ћете видети да имаде лепих установа. Ми тражимо, да држава при раздеоби ових издатака постави се на становиште пропорције и да преко вјерских власти ове издатке издаје. Ми ћемо најбоље знати, како ћемо то утрошити, како ћемо то искористити. Осим тога за нас je врло важно питање шеријатских судова. Ти су судови код нас данас државни судови и ми тражимо, да остану. Они би поглавито имали да решавају у обитељским, породичним питањима, у уређењу матица и о наследном праву. To су саставни делови шеријатскога права и ми се тога не можемо одрећи, ми у том погледу не можемо правити никакве концесије противу шеријатскога права, јер би радили против својих установа. И стога ми тражимо да ове установе остану државне a да њихова компентенција буде у оним границама како смо ми то предложили у своме нацрту. Господо, још једно врло важно питање, a то je питање чиновништва. Ja сам се пре неки дан згражао кад сам сазнао да министри илгају дискреционарну власт, na сам питао каква je то власт и добио сам одговор да та власт у суштини значи то, да министар, ако му дође какав неповољач извештај о неком његовом чиновнику, na ма то био и скроз партизански извештај, да он може дотичног чиновника једноставно одпустити. И заиста доста таквих случајева, који могу најбоље да илуструју, шта се све може подврћи под ту дискреционарну власт. У име те власти може данас један министар рецимо радикални министар одпустити једног свог чиновника који je агитовао за некога, ва пр. за демократу, или отпусти једног среског или окружног начелчика и после дође министар демократа na их врати на њихове положаје a одпусти радикале. Шта то онда значи? To значи корумпирати чиновништво, значи правити га непоштеним. Господо, у Турској су постојали сељачки судови који су били уређени тако да кадија у њима служи три године И шта онда њему остаје друго него да се за те три године нагума што више може, и тако се данас ради и у Македонији. Срески начелник, окружни начелник муфтија сви они добијају своје принадлежности од државе и без икакве процедуре, без икаквог испитивања може једнога дана бити отпуштен на темељу те дискреционарне власти. Па шта ће овај човек радити? Он ће угађати једном партијском министру или једном окружном начелнику и онда ће настојати да своју партију што боље искористи као што и знамо случајева да je понеки срески начелнпк за