Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : III. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

XXXV. седница 18. марта 1921. годиае

111

Молио блх г. Потпредседника, да прочита члан о лтумама онако како je споразумом постигнут. Молим, да се прочита цео члал. Потлредеседник Јурај Деметровић (чита): »Чл. 20. Приватни великл шумски конплекси експролрлшу се no закону n лрелазе у својину државе или самоулравних тела. Закон he одредити у колико велики шумски комплекси могу бити својина других јавно-управнлх тела, која већ постоје или he се образовати. Право шумско земљвште, члје пошумљавање траже климатски и културни обзлри, прелазе исто тако no закону о експропрлјацијл у својину државе влв самоуправних тела, у колико се пошумљавање не може другим начлном постпћи. Велики шумски комплекси, које je туђпнска власт поклонила, појединим лицима прелазе no закону у државну или општинску својллу без пкакве накнаде тлм лидима. Закон о шумама одредиће услове под којима се земљорадници могу користити сечом дрва за грађу н огрев, као и ислашом стоке у државним и самоуправлим шумама«. Председник др. Момчило Нинчић: Има реч г. др. Дрлнковић. Др. Мате Дринковић: Ja опажам, да хоће да се ради без нас. Нама су далл сасвим други члан. Ja овај члан, којл je сад прочитан п демам и олда ne. Aiory о томе ни говорпти, a гледам 18., 19. и 20. члал да су резервисали. Ето вл кажете, да ми ниGMO хтели да суделујемо у споразуму. Ja xohy да констатујем, да вп ne ћете да се споразумете са нама п нама дајете други члан a не онако како je овде прочитап. Председник др. Момчило Нинчић: Г. посланлче, ово није први члан, овде je редакција измењена. Ako хоћете ja hy ларедитп, да се још један пут овај члан полако поново прочита. Др. Мате Дринковић: Ja га лемам, a треба да га имам. Председнлк др. Момчило Нинчић: To je у свима новинама објављело и неможете казати, да вам je непознато. Др. Мате Дринковић: Новине су сасвим приватпа ствар у овоме послу. Председнлк др. Момчило Нинчић: Сад мл можемо и овако уредити како je г. лосланик споменуо и како je досад било. Мн можемо да прочитамо члан како je предложио споразум, na онда може један од господе предложити нову редакцију и онда ћемо Mohn длскутоватл о томе. Тако смо досада радили. Ja молим г. лодпредседника, да полако поново прочлта овај члан. Потпредесдник Јурај Деметровић: Стари je члан познат. и овде се не ради ни о чему другом него о стилизацијл, која има јасно да обухвати мисли, које су овде садржане. (М. Дрлнковић: Ово je посве ново). Нлје ништа лово. (Затим поново лрочита члан 20., како »rope гласи). Др. Мате Дринковић: To je апсолутно нешто сасвим друго и ja, у колико се год лапињем, ипак немогу водити рачуна о свему ономе, што се ту говори. Председник др, Момчило Нинчић: Онда ћемо лрећи на идући члан, a ja hy дати да се овај члан одкуца на машини л разда господл посланицима.

Идући члан 22. гласи овако: »Чл. 21. Држава се стара о грађењу и одржавању свих саобраћајних средстава где год то олшти државни интереси захтевају«. Има реч г. Дринковић. Др. Мате Дринковић: Кад тај члан тако гласи, онда би no томе значлло, ако ja добро схвапам, да све цесте, сви друмови, све жељезнице и сви пароброди морају бити у рукама државе. Значило Ои, да онда не може бити приваткпх подузећа у томе правцу и да неможе бити ни задружних подузећа. Значило би, да неможе бити општинског старања ;;а оне ствари, na ни самоуправног старања за one ствари, које су чисто локалног карактера. Јер овде je казано »свих«. (Чује се: Али »где год то општи државни интереси захтевају«). Sa то мислим, да ои овај члан требао сасвим друкчлје да гласи. Шта више могло би се pehn, да je он потпуно сувишан, јер се разуме, да he држава градити државне жељезнице и главне друмове. To се само no себи разуме. Али да he држава градити општинске или покрајинске лутеве и да неће бити подузећа евентуално за приватне жељезнице и пароброде, то лије могуће ни лредноставити. У сваком случају би овај члан требао сасвим друкчије да гласи, a како on сад гласи фактички се све то укида. (Чује се: Овде се каже, да се држава стара о свему). Јесго, овде се каже »држава се стара о грађењу и одржавању... «, дакле да мора градити и одржавати све те ствари, што значи да држава иде у једпу немогућност. Ja о једној немогућности ne говорим, ja о њој не могу гласати нити могу допустити, да ona уђе у Устав као један члан. Ви то можете учинити, јер сте ви противу самоуправних тела, јер сте протпву покрајина. Ви долазите у једну немогућност својом идеологијом. Ви сад хоћете, да све дате држави тако, да ona ne може да уради ништа. (Већеслав Вилдер: Није о томе реч. Ако није ошпти државнп интерес, да се прави пут код вашега села, онда ћете га правити сами, a ne he га правити држава). To je општи интерес, како ne. Sa то овај члан мора посве друкчије гласити. Кажите: Ono, што спада самоуправи, нека дође под самоуправу, а ono, што спада држави, нека дође под државу. To треба тачно рећи. Овако, ви забрањујете законодавцу, да on ма што може урадити у општини, у котару, у жупанији или локрајини. Ви забраљујете сваки рад овим самоуправлим телпма л све узпмате за државу, a кад све то дате држави, онда je впше ло сигурно, да држава не може извршлтн све те задаће, које сте преузелп за њу, a то je онда само на штету пучакства. И за то би требало ово да гласи посве друкчлје. Председник др. Момчило Нинчић: Има реч г. Госар. Посланец др. Андреј Госар: Taj члел je no мојем мнењу јако неродно стилизпран, тако неродпо, да. в случају, че има кај змлсла, тлсти змисел, кл би га не хотел локазатл, вендар покаже. Че би же хотели в наши устави изразити принцип, да држава скрбл за грајеље ин вздржавање сплошно важних прометних средстев, бл се.то дало крачје поведати, јаснеје ин прецизнеје, намреч с ставком: »Држава се стара о грађењу п одржавдљу опште важних саобраћајних средстава«. Плка! Нлч веч! Какор na je та член седај стилизпрал, je в љем речечо, да би држава в некатерих покрајинах згради-