Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : III. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

XXXV. седница 18. марта 1921. годлне

113

ко. Треба да идете у Словеначку, па да видите, како тамо шумско господарство изврсно напредује. Оваки сељак не води сам шумско господарство, него су основане задруге т. зв. шумске задруге, које могу имати свога лугара, свога шумара, које сами они уздржавају и плаћају. Оваке прилике нису код вас. Зато треба да вам се то протумачи. Што се тиче имовних општина, право уживања имале су оне општине, које стоје на територију границе. Остали сељаци, који су живили ут. зв. паурији, они су избачени и они не само да немају права сувласништва, него шмају ни права уживања. Сигурно је, да је то скроз неправедно и законодавац he морати одредити тако, да се право сувласнлштва и право сууживања даде и осталим општинама, које се налазе у близини, тако да се спречи, како би казао, парцелирање шума и да цели радни народ имаде право уживања шуме. Шуме имовних општнна и земљишних заједница морају остати њихово властништво. Држава је, како неко добро рече: »еин Фаулензер«. Таку је осебину-и овде показала. Показало се, да је управа код шума у земљишним заједницама и имовним општинама много боља него у државним шумама. Као што је администрација код задруга за осигурање радника појела 50 по сто од приноса, тако је и државно шумарство скроз пасивно. Особито ако узмете да се код сечеља шуме пије никако пазило на национално господарство, mije се поверавала експлоатација домаћим тврткама, него се та ствар поверавала посве страним капиталима, који су нас на тај начин искорипЉавали и уако милијоне стечене сељачклм нашим жуљевима изважали из земље. Не може се, господо моја, све подржавати. Државна управа he у овој ствари нанети много више штете него користи, тим више што данас будимо искрени, ja hy то отворено pehu, немојте мислити, да говорим намерно противу. Београда немамо у Београду добрих управних органа за шј т мско господарство. Модерно шумско газдинство налази се у Србији у повојима. Ие може се све концентрирати међу четири дувара па онда из та четири дувара шшш на еве стоане и на тај начип управЉај и равнај. To не he ићи. Гако he настати највећл хаос у шумском господарству, јер се не узимљу у обзир прилике у појединим иокрајинама. Ја, господо, морам приговорити владином лредлогу у некнм тачкама у принципу a поред Tora лриговорити hy приједлогу у неким тачкама и у стилизацији. Каже се, закон he одредити колико велики шумски комплекси могу бити својина друглх приватно-лравних тела, која постоје, или која he се образовати. Ја морам са овога места у име 100 по сто наших сељака да најодлучннје просвједујем противу тога. То је наша стара својина, то је наша стара имовина, и нити ћемо je ми икада дати покрајинама, вити држави. Ако будете ствари овако решавали, ви ћете доживети, не hy pehn буну, алн ствари, које нисте видели у овој држави. Ви, господо, ако нисте знали, треба да знате, да наш сељак у Посавиии нsиа готово земље. Тамо сељак нема пптенице, тамо наш сељак нема ни кукуруза, јер сваке године- готово земљу двапута поплавља вода. Једина му је шума, од које ,се може да лрехрањује. Ако и то узмете имовинским олштинама, онда најпре .регулишите Оаву .да не поплави, па онда говорите о шумском господарству. Не буде ли тога. ви ћете видети, да he осиромашити сва на-

ша села у Посавини. Закоиом треба урсдити управу шума имовинских општина. Све ове шуме експроприрати и поставити под управу бирократа је немогуће. Могу вам унапред казати, дави тога закбна не ћете моћи провеети. Господине подпредседниче, изволите јасно казати ту ствар, јер овде je нејасно казано, да he »закон одредити«. Све код zao одређује закон! (ПотЈурај Деметровић нешто приговара). Ја овде не говорим г. потпредседниче, о подписима г. Корошца, него о сасвим другој ствари. Ја не признајем и не стојим на становишту оних предходних одредаба, то је било само нешто привременога за онај час, кад je наша земља стајала у' највећој тешKohz, ii јер смо мислили, да he се доњети нови закони аграрни за шуме па смо зато пристали на те одАли ja вам морам искрено pehz, да ја особно нисам никад на н> пристао, то више не, што сам мислио, да he се прави закон донети о аграрној рекорми. Те су се одредбе локазале у пракси непрактичнима. Ho о том ћемо говорити кад будемо говорили о аграрној реформи. У Вашем предлогу се каже »шуме z шухска земљишта без обзира на величину, коју je туђинска власт доклонила појединим лицнма....« ja не разумем, што то значи туђинска власт. Председник др. Момчило Нинчић: Чини ми се да је то измењено. Јест, господин млнистар. каже, да he се то законом одредитл не обраћам Вам пажњу на то. Министар за Конституанту Марко Трифковић: Закон he одредити која je то туђинска власт. Др. Јанко Шимрак: То нисмо у предлог ставили, z ја сам Вам благодаран што сте ми ту ари'медбу учинилл. Министар Марко Трифковић: To nzje примедба. то је предлог. Др. Јанко Шимрак: Ja xohy да кажем, да не буде једна туђинска власт у Црној Гори, једна у Мацедонији, једна у Далмацији, једна у Хрватској, a једна Босни. У Босни и Херцеговини су од год. 1463. 'били Турци туђинска власт, у Хрватској. односно у Далмацији били су Млечићи, и тако имамо и млетачку, османлијску, аустријску туђинску власт. Или je то могуће капиталистнчка туђинска власт, или грофовска туђинска власт? Морамо ;да будемо на чисту о дефиницији туђинске ■ власти, да се не би двојаком мером мерило и да се не би другчије мерило Хрватској н Славонији опростите, ја- браним овде становиште читаве државе или да'се протегне нешто само на Босну u Херцеговину, a на Црну Гору z друге покраЈине не. (Глас: Туђинска власт је све оно, што није власт државе Срба, Хрвата и Словенаца). Да ли је била у Црној Гори туђинска власт, а јели била у Босни и Херцеговини туђинска власт? За Босну сте дали одштету за шуме, а ту кажете »које су припале туђинској власти да се без одштете имаду експроприирати«. Ja, господо, само xohy да Вам предочим једну ствар и да о њој размишљате, јер то овако. нема никаквог смисла. Ја би могао овде једну другу ријеч да употребим, али нећу. да вас наљутим. " ■ ' Председник др. Момчило НинчиИ: Ја Вам г. посланиче обраћам пажљу на то, да још нмате, само 5 минута право да говорите. Др. Јанко Шимрак: Ја Вам благодарим,' г. председниче, птто сте толико обазрив. Ја видим; да Вас ова ствар баш толико не интересира. 15