Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : III. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

132

бтелографске белешке

кад највећи део народа овде у Србији допушта, да се његова краљевина и његова државна оргапизација, која je стварана столећима, рулш и претвара у велику државну организацију Краљевину. Срба, Хрвата и Словенаца, онда ћете дозволлти, да и Balza рудиментарна државна организација, која је постојала у покрајинама у Босни и Херцеговини и Хрватској, да може да се претоли у велику државну организацију. Господо, говори се, баш је г. Госар сломенуо, како централизам онемогућава социјално економско законодавство. Ja тврдим обратно, да he највећи и најважнији економски проблем а то је литањо аграрне реформе може да се реши само и исправно у централистичкој држави. (Оима Марковић: За колико милијона?) Ја тврдим, да је то случај, да чак кад би се поделлла на федералистичку совјетску Русију... (Шимрак: Како сте решили аграрно питање у Босни и Херцеговини? Имате једно аграрно питање у Босни z Херцеговини, једно у Хрватској, једно у Словенлји, према томе каква вам треба већина). Тврдим чак z то, да бл се чак и ово аграрно решење, које вл мгслгте да je решено, да je чак z то решење боље лзведено сада у централистичкој државл, него што би се лзвело у покрајлнама. Господо, дозволићете, да се баш тл представнлцл и протлвнгцу аграрлом плтаљу налазе код вас аутономлстгчклх странака. (Др. Шимрак: Што сте далл 300,000.000 динара? Bz сте присталл на решење аграрног пгтања). Господо, да се осврнем још на неколгко прлмедаба г. Шлмрака. Господлн је наводио једног славног мужа г. Бањалина. Коллко mz знамо полиTZKV у Хрватској, г. Бањанин је бло један вредан сараднлк, ако .хоћете z уреднлк у једно време »Србобрана«, л, везујућг се, за г. llpz6zheßzha z за ондашњу самосталлу странку, zrpao je некакву улогу. Алл 4ZM се одвојло, г. Баванлн лзгубло је онар значај z потонуо у незлано море. Господгн се закачло лосле за Југославенскл Одбор, z разуме се, у оно cpehzo време, кад се догодгло, да тек лоједииг лргјатељл могу да буду у лностранству, образован је Југословенскл Одбор. И може се pehz, да сем можда г. Вошњака, који zrpa сада мало виднлју лоллтичку улогу, сва она господа мало су потонула у лоллтгчкл заборав, може 6htz z својом кргвлцом. (Mzz. АврамовлХВрло- рђав пргмер сте узелл). Господин je нарочито апострофлрао мене z доказлвао, како је баш и Бањанин олај, zojz греба да каже да смо mz за хегемонгју глл да је овај српски елеменат за хегемонију. Господо, ако један »Балкан« z толлкг лгстовл леодговорнл ллшу којешта, то не значл, да је цело српско племе за то. (Др. Ј. Шгмрак. Ја то нлсам тврдло). Мене чудл прлмедба о Мадам-Помпадур. Како -се мадам Псмладур тужл на дгктатуру двојдде тројлце. Ако блх смео допустгти, та 6z се прлмедба могла zpzMezzTz za совјетску Руслју, можда на дгктатуру Лењлна z Троцког z бгла бл умесна да докаже као федератлвнл совјетскл сгстем не ваља а не да докаже како овде централлзам не ваља. Господо, ја нисам разумео ни лз једнога плсма z речл г. Вошњака, да је он споменуо ма где о федералгзму. Г. Вошњак је сасвим искрено говоpzo о децентралгзацлјг, и мл смо тл, којл тражлмо децентралгзацију.. Господо, ја чак. смем тврдлтл, да су областл z управе у мањим областвма више демократске и бллже народу zero веће. Господо, уАраве и самоуправе, ќоје се оснлвају? на мањим

областима, много су ближе народу и непосредније се врши она уирава кроз народ него у већим областима. Зато самоулрава у областима много више је основана на демократском духу него што је била у покрајинл. Ја мислим, да је баш са демократског гледишта ова подела на области, на округе z жупаније, и да тиме, што се укидају покрајине, ми се све више лрлближујемо једном идеалу, када he народ сам да влада и непосредно да влада. Он неће никако аутономије и zehe сачување оних лсторијских тековина, које су можда некад биле лотребне, а које су сада у овом zcTopzjCKOM току, овој држави непотребне. Ви се позлвате, господо, на Француску. Добро.. Ако се тамо покушава да се створе већи региони, може бити да је тој Француској потребно сада после неколико столећа централлзма, али, господо,. то код нас нлје потребно. Ако се, господо, тамо узима тај прллцлд реглоналностл због Елзаса и Лотарингије ја мислим, да ту ипак постојл некаква разлика, у језлку и ллемену, ќоја код нас не лостоји,. и дозволлћете, да су језлчне разлике између Француза и Елзашана веће него што су разлике између г. Шимрака z г. Госара. Дозволлчете, гослодо, да ми не морамо узетл у обзир за лрлмер пројекат, који се тек сада појављује после два до три стољећа. Међутлм, ако хоћете, да створимо велику и јаку државу z ако хоћете; да уведемо демократску управу и да се лио влше приближимо демократском идеалу, ја сам уверен,. да he овај систем и овај члан бити много бољи лего што је покрајински слстем. Потпредседник Јурај Деметровић: Има реч г;. др. Мате Дринковић. Др. Мате Дринковић: Господо, ја не мислимдуго говорити, то нека вам буде утеха. Mz смо увек. мисллли, да смо се састали да државу градлмо на\ слоразуму na смо тако били међусобло и утаначили, дапаче смо изнели, да нећемо надгласавање zero хоћемо споразум. Међутим ови избори су дошлл: и лрошли и вл сте се видели, да сте онако у једиој коњуктури да можете наметнути Устав без слоразума и без лрвашљих обавеза и без обазлрања za. народне жеље те зато z овако лоступате. (Чује се:: Па л ви сте заступник народа). Ја сам рекао у Министарском Савету, ако Устав не буде израђен онако, како желе Хрватл, да hy њнхову жељу застуиатн. Можете ви мисллти, што год хоћете, алл докле се не ослоните на жеље народа, не можете учлнити једно дело трајнгм и добрим. Када су прошлн избори. како сам рекао, немал више разговора, нема више ни споразума. Како је; један од господе добро рекао овде, избори су учлњени онако у магли. Нашем лароду нису била позната, него само два нацрта Устава, о којлма се momo раслрављатл. То је био Устав г. Смодлаке и Устав Владе г. Лротића и лико није мислло на ово сада.. да he доћи до оживотворења овога што вл сада намећете. Али, господо, кад би.се вршилл изборл у Далмацији у Боснл у Хрватској па л у Војводики: и кад би се свакоме грађанину дало право глаѕа и: онима у Македонији и у Србији, онда ви овакву већину не бисте имали/а нисте је нпти имали. Ја миблим, да је жеља народа муслиманског блла изложена у муслиманском лацрту Устава. Члан 4. тога лацрта Устава. гласи: Краљевина. Срба, Хрвата и Словенаца дели се на покрајтгне илп области, округе или жупанпје, срезове или котаре и општине. Покрајпне су ове: Србија, Стара