Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : III. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

134

Стенографске белешке

чуна о нашем народном јединству и о нашем будућем животу. Казало се овде, без споразума не може бити Устава. Добро. Ја држим, да је било доста разговора и преговора да се постигне споразум. Али, господо, докле може то да иде? Је ли то безгранично? (Чује се: Кад је било то?) Може ли се оставити неколицини људи, да обезуспјеше читав рад, да ставе ову нашу државу у опасност, да ставе, ако ми заједно не пристанемо на њихово начело и приицип да ставе државу на коцку и дапусте и пр.ијатељем и непријатељем да се нама чуде, што смо тако лакомисленииштотоликомаловодиморачуна о своме народу ио својој]држави. Јесте, за споразум емо ија и ови моји пријатељи па се покушавало и покушава се и сад, да се са странкама, са којима се може постићи. споразум, споразум и постигне. Ми смо сада и то доживели, да смо се ми нашли заједно са комунистима и да су они са нама гласали заједно неколико пута. И ја констатујем, како је тих случајева било, да су они заједно са нама слободно гласали, и да су господа из Пародиог и Југославенског Клуба хтела споразум, ми би iaj споразум тражили. Међутим они остају код својих нацрта и код своје федерације или копфедерациЈе. Онп поред свега тога остају при томе своме и не мисле да попуштају. Оад они ту конфедерацију пазивају аутономијом, али је садржина те аутономије она иста, о којој је било речи у Уставу, кад оу предлагали конфедерацију. Ја вас питам, господо, где je кривица што се не дође до споразума, како то господа, која нам толико приговарају желе. Ја држим, да кривица није на нама, јер смо ми вољни да се споразумемо, али се једно од нас не може тражити, а то је да ову нашу државу свесно доведемо у опасност, да је растуримо н да јединзтво направимо једном илузијом. Ако би ми узели, ла буде те конфедерације, онда ту више нема једипства, које смо тражили, и о коме смо говорили. Ми сви изјављујемо, да хоћемо јединство, a међутим, то ето није истина. Ми хоћемо једно, a то je је.динство, a господа хоће дво- и тро- јединство. o'гим nora тоспода хоће да натуре и нама осталима ј('±'ну гонфодерацију; вама, кој’и то ап ве ѓемо. Ми хоћемо, да смо у једној држави, х(Л.емо да будемо i(r.bc Господин Дринковић кажо, да ;‘е ово полицијска држава н да он хоће демократску државу. Кад г. Дринковић то жели, онда морам -да кажем, нека се не срди, да он те ствари врло псгрешно схвата. Јер шта је полицијска држава? Данас уопште нема полицијске државе. Она je псстојала у средњем. веку. Полицијска држава је бнла сна, ксја je водила све могуће бриге о свима својим држављанима, дакле не -само државне бриге, всго је водила бриге ид приватноме животу својих држављала и натурала се свуда и свагда. Ту није бгло самоуправе породичне и кућевне а најмаљс д бичо самоупоаве у данашњем смислу у коме р реч о њој и у Уставу. Овде се хоће да се народу да управа у локалним, помесним стварима. како би народ могао о њима боље да се лобрине, јер зне нвга непосредно додирују а уједно и да се спремн за државну управу. Ми то лепо видимо у Орбијп. Ми код нас имамо отресите људе, отресите сељаке, али ипак видимо велику разлику између њих и сељака у Србији, јер ву ови живели у другим прилкама, где је самоуправа била јакаигде је самоуправни живот био здравији и ми сад хоћемо, да се то сад пренесе на читаву нашу државу, да сенаш сељак широм наше државе научи самоуправи и државлој управи.

Ja сам уверен господо, кад сељак г. Варића ѓЈде дошао до сазнања шта му вреди та надн лр жава и самоуправа, и кад буде у том погледу пп;с лован и спреман, да му се не ће моћи намегги ;с-д-111 Вадић и другови и да га не he моћи заЦепи онако, како га он заводи. Ja сам господо, говорећи о привременом Народном ТТредставништву о немирима у Хрватској, казао, да пије до онога народа коивица, што је дошло до побуне, него да је кривпац до интелигенције и доиста ја сам у томе мишљењу свога тврђења убеђен због тога што не видим ту хрватску интелигенцију да умирује онај народи упућује и да му каже, добро he бити за тебе, имаheni и самоуправу, где ће твоја реч важити, имаћеш своју општину, где ћеш имати више права, него што си имао у истој под аустријским законом, имаћеш своју већу самоуправну среску и жупанпјску власт, него што си је имао по досадањим законима. Какав је значај господо, уошпте имала жупанијска самоуправа за сељака. Она је постојала само по имену. Њени чланови су се састајали једанпут годишње и пред њих излазили референти, који су били чиновиирд, износили своје реферате сви они билл су зато сем два до три опозиционара, који cv нешто против изнели, и на томе се све свршавало. Песле свега тога био je ручак, који je приређивао велики жупан. Тај ручак ето то је био врхунац те самоуправе. Међутим, господо, сад кад ми’ хоћемо да дамо право самоуправе општнни z срезу и округу и жупанији, онда не знам, зашто би сељак морао бити незадовољан. Напротив, свето треба да га доведе до уверења, да буде задовољан z да помогне својој лнтеллгенцгјг, која је зато да' ради даље za усавршавању z унапређењу села z своЈе земље. Ако тако буде мгслгла хрватска гнтелигснтџтја, онда је врло лака ствар са Уставом и ако та. лнтеллгенција народу тако објасни, хрватски» ће народ то лако схватвтл. Moje je уверење, кад народ буде живео по овом Уставу и кад буде самоулрава заведена, онда ће z народ доћл до уверења, да je ово много брље zero што je било, и да zzсу оправдани приговорг љегове интелггенције, z да може доћн до реакцлја, те да хрватски сељак устане npoTZB нлтелитенцгје, која xohe да вода уставну-борбу z после тога кад Устав буде прихваДен великом BehzzoM. Тада he сељак. хрватски одрзћп се такве гнтелггенцгје z zahz he се млађи нараштај, Kojz he ствар z ове одношаје схватгти цобро и поћи he здравим z правим путем. Штогод je било zpzroßopa, сматрам, да ови нису оправданл, zero да приговори, KOjz су учињснп. били су више zcTopzjcKz као оно, да је Томизлав морао да идс у Цариград z други. Мн не ћемо да се боргмо протлв zciopzje, пначе 6z ми Z3 истзрије српског народа моглм тога много впше таквлх ifpzмера да пзнесемо. Алг зато немамо разлога. Говори се, да народ неће Mohz социал. економски на предовати, ако буде овако подељена самоуправа. Бар то је познато, да самоуправа помаже народу да се поpznie социјално z економски, z да и у том погледу самоуправа може да му баш помаже, да oz- о CBOjzM меснпм интересима води рачуна и решава zx, да се може бркнути z о својлм социјално-екоHOMCKZM интереслма. Самоулрава помаже развиће социјално-еконољгсклх интереса у народу, а ни у чему га не спречава. Дакле, нема нл једног разлога, који бл бло оправдап противу ове поделе како је гзнесена у предлогу. А што се тлче борбе лротив Устава» ја држлм, да господа стају на криву стазу, управо на трулу даску, јер борлтл се лротлв оно-