Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : III. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

XXXVII. седница 22. ш.рта 1921. годиие

143

вароши и на селу. (Приговараље). Ми смо изногили л детаље тога уређеља л мени је врло жао, што ми г. председник не he да даде више времена да о томе говорлм. (Др. Лаза Марковић: Радници из Кронзтата су тражилп, да се совјети бирају, а Москва је одбила). То су ваше прпче. Мл смо у принцилу совјетисте, присталлце смо совјетског уређења државе, јер такво једно уређење државе, како кажем најбоље одговара шдгереспма најшлрих слојева радног народа у вароши и на селу. Међутим ми се овога лута не налазимо у Уставиом Одбору једне совјетсќе конституанте, нето у Уставном Одбору једне буржоаске и то не демократске, него реакционарне конституанте. И као на сва остала литања, о којлма смо говорили на овом месту, ми ћемо л о овом литању говорити са гледишта интереса најширих слојева радног народа, којл је познат na ћемо љегов интерес и на овом месту заступати. II зато, што стојимо на гледи-лту одбране интереса најширих слојева радног народа у варошл и на се-лу, ми смо против овога нацрта устава, који влада хоће на силу да уведе. Ми imo лротив овога централизма већ и због тога, што смо најдубље уверени, да je огромна већина нашега народа исто тако против тога тако схваћеног дентрализма. (Др. Мпладиновић: Ko то каже?) Ми то тврдимо. Да сте вл радикалл у изборној борби изалши са оваквим охватаљем уређења државе како сад говорите, ви бисте још много rope лрошли него гато сте прошлл. Ја тврдим, да кад би се у Конотитуанти груписале политнчке групе онако по програму, како су га развијале у изборној борби, да би данас парламентарна заједнпца пзгледала сасвпм другчлје. Ja не hy да говорлм о г. Муслиманима, који су у ово неколико дана извршили један политички салто мортале, који су лшли у изборну борбу са леглслативним односно покрајлнским аутономијама, а данас лрнотају на један полицијски централизам. Председник др. Момчило Нинчић: Молим г. лосланика, да говори о члану, који је у дискуолји, јер није реч о изборном програму Муслимана. Др. Сима Марковић: Ja нећу да улазим. у анализу лобуда, лојима су Муслнмани извршили iaj вратоломни скок. Свакако тај се скок неби могао догодити на логичном путу, него само из лрактичности налшх лријатеља Муслимана. Ja хоћу нарочлто да натласим на једно контрадвкторно држаље саме радикалне странке. У самој изборној борби, лто се тиче схавтања радикалне странке о уређењу државе било је широј јавности познато, да су били за устав господина Протића многи од радикала нарочито од онлх, лојима припада г. Млладиновић, ишли су још и даље ла су агитовали за велику Србију и то са много више франкотука него што су то. учинили сами франковци у Загорју. Радикална странка нлје имала други елаборат, другу концеплдгју Устава до избора и у току избора, него лтто je била она, (Др. Лаза Марковић: А нисте читали одлук.у наше земаљске конф-зренције.) са којим се нисте десолидарисали л лоји је важио као офнцнјелан елаборат радикалне странке и на томе елаборату и на тим уставним приндиплма вл сте добили оно лешто посланика, што иначе да сте изашли са оваквим својим схватаљем, пзвесно не бисте добили. И због тога што народ, који је бирао и муслимане и радикале, није нл у ком случају могао лретпоставити, да he они у уставном литању заступати овакво једно накарадно стано-

вигпте, какво га данас заузимају ја сам слободап тврдити, да би тај народ, кад би се њему изнео на референдум овакав Устав у огромној већини, овај Устав одбио и због тога што сам уверен, да не одгов§,ра интересима и жељама огромне већине namera народа, ми смо у начелу против оваквог уређеља државног, које нарочито лоентира и акцентира овај члан Устава, о коме се данас води дискусија. (Жарко Миладиновлћ: To су празне приповетке). 0 овоме, господо, може се расправљати са разних гледишта и господа лредговорници, који су говорили против овога члана, изиели су читав један низ врло добрих разлога и г. Шимрак и г. Дринковић и г. Госар и г. Дулибић поред мога друга Јовановића, лзнели су доиста један читав низ разлога и историјских ако хоћете и националних и социјалних и економских и политичких против оваквог уређзња државног, како се жели да се путем овога Устава нашем народу наметне. И ја не мислим,- да понављам све те разлоге али сматрам за потребно да истакнем само неколико ствари. Пре свега, у самом нацрту овога члана, како га је влада примила у другој алинеји, формулише се један принцип поделе на области. Тај принцип гласи: .»Подела на области врши се законом прзма природним, социјалним и економским приликама«. Тај је принцип доста еластичан и он би се.у начелу могао усвојити. Али одмах иза те прве реченице долази једна друга, која гласи: »Једна област ложе имати највише 700.000 становника«. По себи се разуме, да ова друга реченица највећим делом негира сву ефикасноет принципа, који поставља и истиче она прва реченнца. Јер, господо, може се дезити, да у једној лриродно социјално и економској делини живи лешто више од 700.000 сталовниќа: можда један ллд два или 10.000, или 20.000, 50 тизућа илн 100 тисућа, али због тога што број становника у једној, иначе једној сасвим природној- социјалној и економској целини прелази нешто овај број од 700.000, који нема никаквог свога смисла, који је ту стављен насумце без икаквих социјалних, еколомсќлх н природлих обзира, због кога би се и ириродна и социјална и економска целина морала расларчавати. И један од господе, који је говорио јуче од стране демократске, отворено је казао: »Зашто смо то учинили? То смо учинилн због тога, да онемогућимо историју покрајина, ако је једна историјска покрајина у исто време и социјална и скономска n природна целина«. Зашто? Само зато, што је нсторијска, оћете силом да је разорите и распарчате, a једаннајвећидеонсторијскихпокрајина, против којих се толико много виче, имају границе, ксје се поклапају за историјским, .економским и социЈалним границама онако, како их у принципу vcßaja члан Устава, који Влада предлаже. Даље се у овоме члану каже: »две или више мањих области могу се слојити у једну већу«. Олет изгледа, да је то једна концесија народном распаложењЈг л вољи, који треба у KpajAoj линијн да одлучи о том груписаљу области. Иде се и даље од тога и каже се: »коначну одлуку о томе доносе обласле скушптине дотичних области«. И човек прогто да се згране оваквој либералности нарочито кад долазиуод људи, који бране овакав дацрт устава, који се нама намеће. Али кад се загледа у позадииу свега овога, онда,,уместо да ово буде једва конц-зсија народној вољи и народном расположењу, као тто се то хоће да нагласи са стране владе, у ствари ово је једна концесија на папиру, која у пракси алсолутно ништа не значи. Јер ако имамо две области,