Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : III. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

60

Стенографс.ке белешке

бп прртиву слободе грађана, противу љи-ховог имања и противу њиховог политичког рада. Зато мн мислимо, да би требало да се у овај члан. унесу још ова одредба: да се у свакој уредби мора именовати члан устава или закона на основу којега је ова уредба издана. То је мислим једна гарантија, а друга би гарантија била, да се унесе у овај члан једна реченица, којом би се обележила привреме-IIOCT, управо прелазност, ове уредбе овог члаиа устава. И у том погледу слажемо се потпуно са разлозима господина Дивца и усвајамо их. Трећа гарантија, која би се могла дати, то би може бити било, да се у прелазиим наређењима унесе једна одредба, да се из народне скупштине изабере један законодавни одбор од извесног броја чланова, онако као што је то у чешком уставу и парламенту предвиђено, и да тај одбор буде овлаштен од страие Народног Представништва, да заједно са владом претресе такове уредбе п да их донесе и да има претходно овлаштеље од Народне Окупштине. Тај би одбор био перманентан и онда, кад парламенат неби био на окуТсу. И то би можа да буде једна од гарантија код ових уредаба. Председник др. Момчило Нинчић: Ja само хоћу да скренем пажњу, да је установа таковог одбора. предвиђена у прелазном нареДељу, а ово је други случај. кад законодавац одобри, да се уредба може у даном случају донети. Хтео сам на то да обратим пажњу. Има реч г. Министар за Конституанту. Министар за Конституанту Марко Трифковик Господин Јовановић нпје поднео формалног предлога, али из овога што |е сада пред Уставнжм Одбором рекао, ја бих могао да примим само ону тачку где се каже, да у уредби мора стајати законски upornic на основу којега је она издана. Друго не могу да пртгмпм. Председник др. Момчило Нинчић: Има реч г. Ђоновић. Јован Ђоновић: Ja сам у ужем одбору говорио, да се у принцшту не слажем са делегираљем законодавне власти, али ако то примите, онда налазим, да би требало, кад се допушта, да се уредбе издају без парламента, да се одлука веже са једним предлогом, ако се ве варам, који је поднео г. Маринковпћ. У том предлогу се говори о установљеау једнога закоиодавнога одбора; и да се уредбе раде као у споразуму са тим законодавним одбором. То би била лпак једна гарантија вшпе, јер тада влада не може издавати уредбе, како она хоће, него мора да пх, иа неки начпн. посуди од парламента, односно једног љеговог тела. Ја сам говорио у ужем одбору, па мислим да кажем још и ово. Господии Дивад је лепо објаснио, да се овакве мере могу дозволити само за изузетне прплике. Свакако су изузетне прилике, у којима се налази наша земља, али ми ћемо доћи до нормалних прилика, па стога, мислим, да би требали овакву једну одредбу из устава маћи и унети у прелазна наређења. Тамо може бити један члан о томе, наравно са оградом, о којој је говорио господин Јовановић, и са оним, што сам како кажем. говорио у ужем одбору, а то је, да се донесу уредбе у споразуму и по одобрењу законодавног одбора. Толико сам имао казати и молим, да промислите о томе, да ли ћете моћи и смети сложити се са овим што влада тражи. Председник др. Момчило Нинчић: Пма реч г. МиЅзтар за Конствтуанту.

Министар за Конституанту Марко Трифковић: ■Да и у овом изађемо на сусрет господи, која нису у влади. (Гласови: Право). Овај би. члан гласио овако (чита): »Управна власт може издавати уредбе потребнс за примену закбна. Управна власт може уредбама са законоком снагом уређивати односе само на основу закоског :овлашћења, које се даје посебно за сваки случај. Уредбе не смеју противуречити уставу ни закону ради чије примене су издате. Оне не могу бити у супротности 'са законским овлашћењем на основу кога' су прописане. Народна Скупштина може уредбе издане на основу законског овлашћења резолуцијом ставити ван снаге у целини или делимице. Уредбе се имају обнародовати и у њима мара бити сваик пут означен закон на основу кога се издају.« ... Председник др. Момчило Нинчић: Отављам на гласање овај члан 61., како га је прочитао г. министар за конституанту, (М. Аврамовић: Што је са предлогом г. Јовановића?) Она господа, која су за овај члан, како га је прочитао г. министар за конститугрѓгу, нека изволе седети, а она господа, која су против тога, нека изволе устати. (Устаје мањина). Објављујем, да je овај члан овако измењен већином гласова примљен. Сада би имали тгрећи на чл. 62. 0 том члану није постигнут споразум у ужем одбору, па стога мислим, да тај члан одложимо, док не постигнемо споразум. Има реч г. др. Маринковић. Др. Boja Ja сам хтео рећи ово: Данас је 12. марта. Прекосутра се састаје скупштина. Међутим, нама мора бнти јасно, да ми не можемо свршити овај предлог до прекосутра. Према томе, ми треба да донесемо одлуку, да напишемо извештај Уставотворној Скушптини и да кажемо да нисмо могли довршити претрес у року, који нам је УсЈавотворна Скушптина оставила, н молимо за толико и толиќо продужење. Ја мислим, да би требало то решити, да можемо у -понедељак пре подне поднети извештај. Председник др. Момчило Нинчић: Ja мнслим. да г. Маринковић има право. Треба да саставимо један кратак извештај за Уставотворну Сќупштину. Ја бих молио чланове редакционог одбора, да тај извештај спреме за понедељак пре подне. Молим и ону господу, која се сада састају, да се споразумеју да можемо у понедељак учшшти предлог Уставотворној Скупштини за продужеае рока. Према томе примате ли то да гг. чланови редакционог одбора.... Др. Анте Љубичић: Имам да упозорим славни одбор, јер је католички Ускрс на 27. о. м. и Велики Четвртак и Велики Петак и Велика Субота долазе дакле на 24.. 25. и 26. Ја бих само молио да изволите узети у обзир ово. Председник др. Момчило Нинчиlѕ: Ја молим г. посланика, да изнесе то у ужем одбору, кад се бу-_ де дискутовало о тражењу рока. Примате ли, да гг. М. Трифуновпћ ii Овет. Поповић. спреме кратак извештај. (Лаза Марковић: Најкраћи). (Прима се). Онда данашњу седницу прекидам и другу заказујем за понедељак у 9 часова ире подне. Молим чланове ужег одбора и председника група да се састану и' продуже дискусију о чл. 62. и споразумеју о тражењу рока. (Седница је закључена у 10 и три четврт часова ).