Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : IV. Debata u pojedinostima o nacrtu Ustava i o amandmanima

Stenografske beleške

95

LV SEDNICA

USTAVNOG ODBORA USTAVOTVORNE SKUPŠTINE KRALJEVINE SRBA, HRVATA I SLOVENACA Držana 24. maja 1921. godine u Beogradu.

Početak u 18 časova Predsednik D-rM. Ninčić: Pre no što počnemo rad imamo da održimo konferenciju. (Nastaje konferencija). Posle konferencije Predsednik D-r M. Ninčić: Gospodo, otvaram sednicu Ustavnog Odbora. Molim gospodu da zauzmu svoja mesta. Ima reč g. Kurbegović. Fehim Kurbegović: Gospodo poslanici, s obzirom na predlog g. D-r Trumbića, koji je usvojen sporazumno sa izvestiocem D-r Lazom Markovičem, mi smo ovu stvar pretresli, poslednju alineju člana 16., i rešili smo da ova stavka ostane s malom promenom. Predlažemo da poslednja alineja ovako glasi: „Manjinama druge rase i jezika daje se osnovna nastava na njihovom maternjem jeziku pod pogodbama koje će propisati zakon 11 . Mi smo se, gospodo, na ovo odlučili, da se mi u školskoj politici ne pozivamo na medjunarodne ugovore, nego da te odredbe budu osnovane na našem temeljnom zakonu Ustavu. Mi hoćemo da se ne pozivamo na medjunarodni ugovor nego na naš Ustav. Ja molim Ustavni Odbor da ovako redigovani stav člana 16. usvoji. PredsednikP)-? Momčilo Ninčić: Gospodo, ja stavljam na glasanje ovaj predlog. Ona gospoda koja su za to da se primi neka izvole sedeti. (Svi sede). Objavljujem da je ovaj predlog primljen jednoglasno. Ima reč Čubrović. D-r Pavle Čubrović: U ovome članu ima jedna odredba koja govori o osnovnim školama, da je osnovna nastava državna. No kako se u ovome ne dodiruje važno pitanje ko će izdržavati škole, to bih ja molio gospodu da ovo pitanje malo ozbiljnije shvate i da o njemu razmisle više, jer svi znamo koji se bavimo prosvetnim poslovima, sa koliko se teškoća bore naročito osnovne škole u pogledu izdržavanja. Tu je pitanje ogreva, sundjera, krede i svih tih najmanjih potreba koji često puta ometaju nastavu koja ne može niti jednovremeno da se otpočne niti jednoobrazno da izvrši. Zbog

toga pokazuje se velika diferencija u aplikaciji nastavnog plana i programa i to sve ide na štetu prosvećivanja i osnovne nastave. Razlog da se prihvati uopšte jedna takva odredba, da se svi troškovi stave na teret države leži u tome da bi nastava mogla svuda jednovremeno i jednoobrazno da se izvršuje. U pogledu finansijske strane do sada su opštine izdržavale škole. Taj novac, koji su opštine prikupljale može da se umetne i troši kao državni budžet, samo što će biti druga inicijativa za prikupljenje. Mi znamo vrlo dobro razliku izmedju osnovnih škola i gimnazija. Nastava u gimnazijama može jednoobrazno i jednovremeno da se izvršuje, a u osnovnim škplama ne može. Primenu budžetskih pozicija na izdržavanje škola mnogo je lakše izvršivati državi kad su one u njenim rukama, nego kad su u rukama takozvanih samoupravnih jedinica. Ovo apsolutno neće škoditi našim finansijama, niti otežati budžet državni a olakšaće nastavi i upravi državnoj. Ja bih dakle molio da se osnovna nastava i izdržavanje osnovnih škola prenese na teret države. Ako ne bi bili za to spremni onda da se to vrati u odbor, da bi se moglo prodiskutovati. Predsednik D-r M. Ninčič: Gospodo, ja'jne bi mogao ovaj predlog g. Čubrovića staviti na glasanje u Ustavnom Odboru, zato što je čl. 16. vraćen uJOdbor samo radi poslednjega stava koji se odnosi na škole narodnih manjina. Gospoda koja misle da bi ovo pitanje bilo korisno na brzu ruku rešavati, neka učine što treba pa da Ustavotvorna Skupština nama ovaj stav koji govori o osnovnoj nastavi vrati u Odbor i onda tek to možemo rešavati. Ustavotvorna Skupština ne očekuje od nas rešenje pitanje ko će izdržavati osnovne škole; ona očekuje od nas samo mišljenje o poslednjem stavu čl. 16. Ja molim dakle da ostane ovako kao što je primljeno, i današnji sastanak zaključujem, a idući sastanak zakazujem u četvrtak u 4 časa posle podne. Sednica je zaključena u 18 i 1 / i časova.

LVI SEDNICA

USTAVNOG ODBORA USTAVOTVORNE SKUPŠTINE KRALJEVINE SRBA, HRVATA I SLOVENACA Držana 26. maja 1921. godine u Beogradu.

Predsednik D-r M. Ninčič: Zamenik sekretara Fehim Kurbegović Početak u 16'45 časova. Predsednik D-r M. Ninčič: Otvaram današnji sastanak. Molim gospodina D-r Lazu Markoviča da pročita amandman Čede Kostića i drugova koji ima da se još reši iz odeljka IV.

D-r Laza Markovič: U IV. odeljku ostao je nerešen amandman Čede Kostića i drugova, da se u čl. 59. doda nov odeljak, koji ima da glasi: „Za vreme odsustva Kralja ili Naslednika Prestola, Vlada nema prava raspuštanja i odlaganja Narodne Skupštine, davanja činova u vojsci i pomilovanja političkih krivaca". Mi smo ovo rešenje odložili, dok ne čujemo mi-