Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : IV. Debata u pojedinostima o nacrtu Ustava i o amandmanima
Stenografske beleške
43
Ijen u privremenu odredbu za rešavanje agrarne reforme od 25 februara 1919 god., u kome se jasno kaže: U krajevima gde su bivši kmetovi (podanici) segregacijom oštećeni u korist vlastelina (spahije) ima se na zahtev oštećenika provesti revizija." Meni se čini da je ova stilizacija mnogo jasnija. Vi kombinujete svoju stilizaciju sa ovom, ali je ova baš za naše prilike u Hrvatskoj i Slavoniji mnogo jasnija. Naš seljak zna šta znači seagregacija. Kad kažete seagregacija, nama je taj pojam jasan. Naša vlastela u Hrvatskoj i Slavoniji najveću su nepravdu činili kod ove reči i oni se zato nisu dogovorili pre 20, 30 i 50 godina unazad, nego su u nedavno doba to uradili da je vlastelin zauzeo, prigrabio, kad je došla seagregacija, najbolje šume, a seljaku ostavio baždrljake. Isto tako vlastela su podelila najbolje njive na osnovu te seagregacije, a seljacima su ostavili da vode neprestane parnice. Seljaci opkoljavaju jednako Ministarstvo za agrarnu reformu, ali vide da im ni tu nema nikakvoga leka. Ja mislim, gospodo, da će ovakom odredbom koja je dosta tamna, čitav rad ostati kao što je i do sada bilo, to jest na papiru. ; Dakle mislim da bi trebalo primiti ovu stilizaciju i dapače da bi se još jasno naglasilo tako, da bi drugi organi, državni organi samo ех hoco provađjali reviziju, a ne da revizije padaju na pojedine sudove, tako, da seljaci od toga imaju samo velike teškoće. To sam imao da naglasim što se tiče ovoga stava. Kod drugoga stava mislim isto tako da bi se moralo kazati šta su to kmetovski odnošaji, jer o kolonatu ništa se ne kaže. Kolonatski odnosi nisu isto što i kmetovski. Ima kolonatskih odnošaja koji su jednaki sa kmetovskim, a ima ih i koji nisu. To je delikatna stvar. Ne radi se sad o jednoj stvari, nego o hiljadama i hiljadama porodica, i zakonodavac treba tačno da se drži naše stilizacije. Neka ona stoga bude obširnija, ali treba jasno da kaže šta mi hoćemo. Jedan Rimljanin je kazao, mislim da se zove Plinije: „Veliki posedi su uništili rimsku državu". Sigurno da je agrarno pitanje jedno od najvećih naših političkih pitanja. Poznato je da je srpski narod stolećima vodio borbu za slobodu zemlje. I sad ta borba treba da se nastavi. Ali, gospodo moja, kad mi govorimo o ovoj stvari, ja ću samo nešto da napomenem -- nemojte misliti, da ja tu govorim iz kakve propogande - nego govorim iz sveg srca. Kad mi rešavamo agrarno pitanje, kad govorimo o ovoj stvari, onda moramo i nešto drugo da unesemo u zakon, a to drugo, to je da se ekspropriacija protegne i na one koji u gradovima imaju po 5 do 6 pa i više kuća, a koje im nisu potrebne, i da se socializacija sprovede i na kapitale i na velike banke. Ja ne znam zašto da se ostane samo kod zemlje i zašto da se ta reforma ne sprovede dalje. Nećete dozvoliti, valda, da neko ima u gradu po 5 do 6 kuća, a sirotinja da spava na ulicama. I onda nećete valjda ostaviti da se ošteta daje samo za zemlju, nego neka se daje i za kuće. Isto tako što se tiče kapitala, ja znam da je i to teška stvar, i da se reforma tu ne da odmah sprovesti, ali se daje da se veliki kapital koji nam izjede naš mozak, bar stavi pod državni nadzor dotle, dok se sa tim kapitalom neće učiniti isto što mi tražimo ovde za same zemlje. Predsednik D-r M. Ninčić; Gospodo, diskusija je zaključena. Stavljam na glasanje ovaj član. Gospoda koja su zato da se ovaj član primi neka izvole sedeti, a ona gospoda koja su protiv neka izvole ustati. (Većina sedi). Prema tome objavljujem da je ovaj član primljen. Izvolite čuti sledeči član.
Pptpredsednik D-r Juraj Demetrović čita član 43. koji glasi: Eksproprisanje velikih poseda i razdeoba njihova u svojinu svima koji zemlju obradjuju, regulisaće se zakonom. Zakon će odrediti i kakva će se naknada dati za eksproprisanje posede. Za velike posede koji su pripadali članovima bivših tudjinskih dinastija i za one koje je tudjinska vlast poklonila pojedincima, neće se davati nikakva naknada. Naseljavanje će se izvoditi prvenstveno pomoću slobodno organizovanih naseljeničkih zadruga, starajući se zato da naseljenici moraju biti snabdeveni i neophodnim sredstvima za uspešnu proizvodnju. Pri naseljavanju kao i pri razdeobi eksproprisanih zemljišta imaju prvenstvo potrebiti ratnici, koji su se borili za oslobodjenje Srba, Hrvata i Slovenaca, i njihove porodice. Zakonom će se utvrditi najmanja površina zemljoradnikove zemlje i slučajevi u kojima se ona ne može podeliti medju naslednike niti ma kojim načinom otudjiti. Ova sva tri prethodna predvidjena člana spojili smo u jedan, jer po svoj sadržini spadaju za pravo zajedno. Predsednik D-r M. Ninčić. Ima reč g. D-r Janko Si mrak. D-r Janko Simvak: Gospodo, zadnjim stavom ustanovljava se jedan minimum koji svako mora imati da bi mogao živeti i kaže se: „zakonom će se odrediti najmanja površina zemlje koja se može deliti medju naslednicima ili otudjiti". Prtpredsednik Juraj Demetrović: Kaže se da ima slučajeva gde se zemlja ne može niti podeliti niti otudjiti. D-r Janko Simrak: Ovaj predlog mi smo stavili još ranije kad smo govorili o agrarnom pitanju, ali mi imademo još jedan dodatak koji je potekao iz zemljoradničkoga kluba i koji je veoma važan, a to je da bi se zakonom u načelu moralo reći: da će zakon odrediti i maksimum koliko ko srne imati najviše zemlje, jer i nakon provedene reforme prema ovome zakonu vazda će se javljati struje koje će ići zatim da svoje zemljište povećavaju. Dakle, zakonodavac u načelu treba da pristane na to da se obeleže mere do koje može neko da nakupuje zemljište i da ga poseduje. Mora se kazati: da će se zakonom ustanoviti i najveća površina zemlje koju ko srne imati. Ako vi gospodo uvedete ovu odredbu-za maksimum zemljišta, onda ste rešili najvažniju stranu agrarne reforme. Dakle gospodo molim Vas unesite još- ovu stvar: „zakonom će se odrediti i najveća površina zemlje koju ko sme da poseduje". Time biste apsolutno stvorili jednu vrlo dobru odredbu i meru preko koje niko nesme više zemljišta da poseduje i time ste jasno pokazali, kako će se pristupiti pri izvodjenju agrarne reforme. Time se odmah daje videti da se pred očima moraju imati dve stvari, dve mere: prvo minimum zemljišta, koje neko može imati da može živeti i drugo maksimum zemljišta koje neko srne imati. To bi gospodo bio kratak predlog za zadnji stav. Sto se tiče prvoga stava, najnejasnije mi je ovo: „za posede koji su pripadali članovima bivše tudjinske dinastije i koje je tudjinska vlast poklonila pojedincima, neće se davati nikakva naknada". Ja sam pre kratkog vremena istakao ovde da mi nije jasno šta je to tudjinska vlast i ko je to tudjinska vlast. Jesu li ta tudjinska vlast osmanlije koji su došli u Bosnu i zauzeli je i zauzeli najveća imanja u Bosni, ili se pod tudjinskom vlašću misli na austrijske careve, ili na madžarsku krunu, ili se time mislilo na crnogorskog kralja Nikolu, ili se mislilo na sve one koji su dovedeni na primer u Makedoniju i Staru Srbiju i drugde. 6*