Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : IV. Debata u pojedinostima o nacrtu Ustava i o amandmanima

Stenografske' beleške

47

priznajemo nikakva prava ni onim ljudima, koji su se dosada zvali sopstvenicima tih imanja. I zato smo protiv svake naknade učinjene njima. A što se tiče onih koji će ostati bez sredstava za život, a nemože im država da pomogne kao što smo mi već predvideli ranije u jednom članu gde se kaže (čita): „Država se brine da se svim gradjanima stvori mogućnost da se spreme za privredne poslove kojima naginju i da razvijaju nesmetano svoju privrednu spremu i snagu 11 , o tome ću da kažem nešto. Država se stara da svako može slobodno vršiti svoje privredne poslove. Ako se država ne može na taj način da postara, onda je ona dužna, da tim ljudima pomogne i mi samo u toliko izlazimo na susret onim ljudima koji su dosada bili sopstvenici. Ovde je ponešto ušlo iz našeg predloga, ali je krnje. Tako u čl. 19. stoji (čita): „Zakonom će se utvrditi i najmanja površina koja se ne može deliti medju naslednike niti otudjiti". To je uzeto od nas ma da je to u nekoliko i dosada bilo. A mi predlažemo završetak toga koji glasi (čita): „Isto tako zakonom će se onemogućiti i stvaranje novih velikih poseda preko utvrdjene granice" a to je vrlo važno. Ovo agrarno pitanje valja shvatiti u njegovoj celokupnosti a ne kao lokalno pitanje, koje se tiče Bosne i Hercegovine. Ti feudalni odnosi po nesreći još i danas postoje, a odavna su već trebali da prestanu. To je jedan anakronizam. Agrarno pitanje biće vrlo oštro u našoj zemljoradničkoj zemlji. Mi svi govorimo da je naša zemlja zemljoradnička, a svi ćutke prelazimo preko tog pitanja kako treba ono da se reši. Mi njegovo rešenje smatramo u njegovoj celokupnosti, jer se ono odnosi na ćelu našu zemlju a ne samo na Bosnu. Zato smo mi i tražili da se ovde osigura naša zemlja i naši zemljoradnici od stvaranja velikih poseda. (D-r Krizman: Ti se stvaraju i ne mogu se stvoriti). Oni se stvaraju i ako Ustav i zakoni ne stanu tome na kraj, vi ćete videti stvaranje proletarijata. Taj proces počeo se širiti kod nas u Srbiji još pre rata i zemlja je sve više i više .dolazila u ruke advokata. Tomu treba stati na put i zato smo tražili da se u Ustavu ■ napomene i zakonima da se onemogući stvaranje velikih poseda. U vezi s time mi ćemo glasati protiv ovih predloženih članova. Predsednik D-r M. Ninčić: Ima rečg. Stjepan Barić. Stjepan Barić: Gospodo, ovde imam nešto da pomenein. Ovde nisu dane neke glavne crte u agrarnom pitanju. Ja bih imao da učinim samo jednu napomenu. Prije toga reći ću samo da je za muslimane pakt što su ga sklopili s vladom nesreća i teško da će im ova odredba koristiti. Bogatiji će možda imati koristi, ali na drugoj strani stradaće sirotinja i stvaraće se novi proletarijat. Neću da govorim o prvoj Obznani, ni o. drugoj Obznani, kojom se u Bosni brani da se u opće govori o tom paktu. Eto u slobodnoj državi, u toj demokratski uredjenoj državi, gde vlada sloboda i gde imamo sve što hoćemo, dolazi na jedanput jedna Obznana zatim druga Obznana. Čudim se samo zemljoradnicima da tu Obznanu i ne spominju. Iz svega se samo jedno jasno vidi, kako demokratija iskreno misli i kako demokratija provadja te zakone i svoj program. (Jedan glas: Zašto baš demokratija?) Zato što su najviše demokrati o tome govorili i s time se hvalili; zato što su demokrati uzeli agrarnu reformu u zakup; zato što je demokratima agrarna reforma bila na izbornom barjaku;, zato Što su baš demokrati od toga socijalnog pitanja nažalost napravili političko pitanje. Eto,„zato demokrati. Zato, što su se oni najviše time ponosili, zato na njih najviše i ide. (Jedan glas: Dobili smo tek dva poslanika.) Narod je bio pametan i znao je kako ste vi iskreni i šta o

tome mislite. 1 nije se prevario dao vam je dva poslanika a da dodju sutra izbori, nećete dobiti ni jedan mandat. Hoću kod zadnjeg stava nešto da se osvrnem. Sigurno je jedno da bi agrarno pitanje moralo da se smatra -jedino kao socijalno pitanje. U zadnjem stavu stoji da će u prvom redu imati prednost porodice izginulih ratnika, invalida i dobrovoljaca. Ne bih se osvrnuo na to, da tu nije i bilo loše prakse. Da nije bilo slučajem kao u Keresturu, gde se seljacima oduzimala zemlja i davala dobrovoljcima, koji su zakupninu zapili i sa isprošenim novcima kući putovali. Takvih je slučajeva bilo više. Bilo bi loše ako se ovako nastavi. Samo ako su ratnici, invalidi i dobrovoljci u istim socijalnim odnosima, ako su potrebni zemlje.i ako će biti u stanju da obradjuju zemlju, u tom slučaju treba i neka im se da. Još bih posle reči invalidi.... metnuo ~i onih", zato da se ne bi uzelo ekskluzivno, da ta pogodnost vredi samo za ratnike i dobrovoljce koji su bili samo u srpskoj vojsci. U austrijskoj vojsci bilo je takodje vojnika koji su se borili za slobodu. Na talijanskoj fronti mi smo se složili da tu frontu treba držati. Ja znam inteligentne ljude, oficire koji su tražili da idu na talijanski front i hteli su se tući sa Talijanima, jer su znali da ono što Talijani uzmu, rado natrag ne daju. Predsednik D-r Mom, Ninčić: Reč ima g. Miladinovič. Žarko Miladinovič: Posto je kratko vreme za raspravu, to ću biti kratak, inače bih voleo da imam vremena da se osvrnem na sve mnoge zamerke gg. predgovornika, gde se govori o uzimanju zemljišta sa naknadom i bez naknade ekspropriacijom i konfiskacijom. Pravi se razlika gde će se izvršiti ekspropriacija a gde konfiskacija. Što se tiše velikih poseda ovde se kaže „koji su pripadali članovima bivše Austro-Ugarske dinastije kao i onih poseda koji su pojedincima darovani kao tudjinskoj vlasti ima da se izvrši konfiskacija.' 1 Ima gospode, koja se boje da će se ova stvar koja govori o donacijama tudjinskih vlasti pojedincima moći, rdjavo tumačiti. Kad je reč o pojedincima nije govor o narodu. Ono što je pomenuo g. Jakšić o Dalju stoji da je patrijarh dao 36000 forinti za izdržavanje austrijske vojske i da je prvo data zemlja kod Sečuja pa posle u Dalju. Nije to dato patrijarhu što je dao 36000 forinti nego zato što je bio predstavnik srpskog naroda, to je dao srpskom narodu za one velike njegove usluge što je učinio čitav srpski narod prema Turcima, jer je srpski narod mislio da će pomoću Austrije suzbiti Turke i vratiti se natrag odakle je došao. Nije učinjena dakle ovde donacija pojedincu. Tako isto, što se tiče katoličke crkve, nije dao pojedincima. Tu nema bojazni da bi se mogla ova ustanova rdjavo primeniti t. j. na štetu naroda na štetu takvih ustanova koje se ne mogu podvrći pod ovaj stav koji govori o donaciji pojedincima. Što se tiče ekspopriacije ovde se ne govori u pojedinostima o njoj ali svakako će se to regulisati zakonom kao što se ovde kaže, a u zakonu će se sigurno reći, da će naknada za zemljište, koje se ima dati, biti degresivna, t. j. što veće imanje, to će se tim manje za pojedine zemljišne (jutra) jedinice davati naknada. Razume se to če biti opet stvar računa. A svakako degresivno moraće se izvesti naknada, a kad se izvede ta naknada tim putem, onda će biti mnogo bolje za narod i za siromašne klase, a to se baš hoće da postigne ovim članovima, jer se njima hoće da zaštite mali i slabi tako da u ovoj borbi materijalnoj može slab, mali d'a se oporavi i da ojača i da ne bude više isisavan od jačega. Baš gospodin predgovornik iz zemljoradničke stranke govorio je kako bi trebalo da se