Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : IV. Debata u pojedinostima o nacrtu Ustava i o amandmanima

XLIX. sednica 16. maja 1921. godine

zgodnih posledica, jer ako isledna vlast drži jedno lice u pritvoru duže od tri meseca, ipak je ta isledna vlast pod jednom kontrolom, pod kontrolom jedne svoje predpostavljene vlasti, pa onda pod kontrolom članova Vlade. Dalje pod kontrolom parlamenta posredno i pod kontrolom javnosti. Kad vi dajete pravo da jedan pritvorenik, ako istraga nije završena za tri meseci, da on automatski izadje iz pritvora, ako ne odobri sud, onda su to moguće zloupotrebe. Jer sud kaže: ne odobravam dalje držanje, i onda je stvar gotova. Onaj čovek ide u slobodu i pravosudje je ugroženo. (Jedan glas: Bolja je garancija da sud kaže, nego policijske vlasti). Gospodo, sud može da produži pritvor, ali se ja bojim da ne nastupi jedan slučaj, gde će se sud napraviti nevešt, pa ne odobriti da se produži pritvor. Predsednik D-r M. Ninčić: Mi smo se, gospodo, sporazumeli, da gospoda, koja govore u ime kluba, govore 10 minuta, a drugi samo 5 minuta. Dakle, ima li još sada koga za reč? Ima reč g. Ministar za Konstituantu. Ministar za Konstituantu Marko Trifković: Ja mislim da bi bilo nezgodno da jedno, pitanje koje dolazi u proces krivičnoga prava unosimo u Ustav. (Jedan glas: To je lična garantija). Mi moramo sada da izvršimo reformu celokupnog krivičnog zakonodavstva. Vi znate da postoji jedna komisija za rad u koju su ušli najpriznatniji pravnici i kojoj je stavljeno u dužnost da izvrši reformu našeg kaznenog prava. Taj se posao urgira i ja mislim da će on biti brzo gotov. Ja se bojim da ako bismo imeli ovako što neproučeno u Ustav da bi smo na taj način donekle vezali ruke gospodi koja rade na reformi. Ova će stvar doći pred Narodnu Skuštinu ili zakonodavni odbor, i onda će ta stvar biti regulisana. Nemojte tu stvar unositi u Ustav. Predsednik D-r M. Ninčić: Ima reč g. Pavle Andjelić. Pavle Andjelić: Ja nemogu da razumem zašto g. Ministar za Konstituantu ovo neće da usvoji, kad sam ja bio kod Ministra Pravde i s njim se na dugo i na široko objasnio, i on je potpuno pristao da je ovo umesno objašnjavajući, da je ovo vrlo dobro i sa ovom činjenicom da svaki put, kad dotični pritvorenik bude pod isledjenjem, dodju akta pred sudski kolegium i da kolegium vidi da li je sve isledjeno ili nije. I ako sud nadje da je sve isledjeno, on može predmet odmah uzeti u pretres i rešavati ga i ne tražeći da se dosledi ono što je isledna vlast bila zamislila kao potrebno. Ako sud uvidi iz celokupne radnje isledničke vlasti da dotični ne treba da bude u pritvoru, on će moći da ga pusti. A kad sud već reši da ga pusti, onda, znači da on nije kriv. Time se dakle isledničkoj vlasti oduzima jedno sredstvo da dotičnoga pritvorenika kinji. Kontrola nad isledničkim vlastima o kojoj je govorio g. Markovič, ta kontrola pokazala se danas u praksi kao rdjava. 0 tome smo do sada imali toliko primera, i ja sam baš i razgovarao sa g. Misom Trifunovičem i još nekim članovima i čuo od njih da ima takvih primera dosta u Srbiji i danas ostaju ljudi po godinu dana u pritvoru, i kad izadju pred sud, kaže se da su nevini. Ako se ovaj pasus unese u član 5., onda će se moći kod člana 18. predvideti da ljudi koji su nevino osudjeni, da im se od strane države učini neka moralna ili materijalna naknada. Ako ovoga ne bude da sud rešava ponovo svaka tri meseca, onda se nema garancije za ličnu slobodu. Zato bih molio g. Ministra da ovo primi. Ja nemam ništa protivu toga i sve mi je jedno da li će ovo ući u prelazno naredjenje ili ovde. Svakako ja bih molio da se ovo usvo’ji i da g. Ministar pristane na ovo, te da ova stvar udje u Ustav. Ministar za -Konstituantu Marko Trifković: Ja

ne mogu pristati da to udje kog ovoga člana, a kad dodjemo do prelaznih naredjenja, onda ćemo o ovoj stvari razgovarati. Samo imam da napomenem, da ova stvar nije tako prosta, kao što izgleda g. Angjeliću. Sudovi su pretrpani poslom, to je notorna stvar, i dok sud izvidja najteža krivična dela na pretresu, dotle pojedini sudije koji su učesnici u sudjenju tih dela rešavaju druge stvari: odobravaju pritvore, rešavaju o stavljanju pod sud i drugo. I sad vi hoćete da njima, tako preopterećenima, namećete još i ovu stvar, tako da oni neprestano o njoj imaju da rešavaju (D-r Srškić: Pritvor je po zakonu hitna stvar). Jeste hitna, i sud će je odmah i uzeti u pretres, samo neće to moći učiniti sa onom pažnjom koju bi trebao da pokloni takvom jednom poslu (Pavle Angjelić: A dotle pritvoreni da leži u apsu!) Gospodin Angjelić govori o ovoj stvari tako, kao da sud nema nikakva druga posla nego da samo ima da čeka na to da mu ovakav jedan pritvor dodje pa da ga odmah reši. To je ono što g. Laza kaže da übija ugled pravosudju. Stvar je ova, gospodo, nesumnjivo stvar čisto procesualnog prava i za to je ne treba ni ovde unositi, u toliko pre što se sada radi krivični postupak te će se tamo uneti sve što je najbolja garancija i za pravosudje i za slobodu gradjana. (Pavle Angjelić: Ovo je predvidjeno i u engleskom Ustavu. Čitajte Stojana Protića pa ćete to videti tamo). Ne ću ni da čitam ni gospodina Protića ni engleski Ustav, jer mi pravimo Ustav za našu Kraljevinu, pa ćemo u njega uneti ono Što mi nalazimo da je za nas najbolje. A g. Andjelić treba da mi veruje da sam o ovim stvarima čitao bar toliko koliko on i da me ne upućuje šta treba da čitam. Predsednik D-r Momčilo Ninčić: Ima reč g. Nedeljko Divac. Nedeljko Divac: |a držim da je najbolje ono rešenje koje je predložio g. Srškić i ja mislim da g. Ministar za Konstituantu nema razloga oduprti se tome da ova stvar udje u prelazna naredjenja, jer ova inače ima da traju samo izvesno odredjeno vreme, pa posle ova stvar ima da udje u procesualno pravo. Iz razloga, koje je već izložio g. Srškić, ovu stvar ne treba uneti generalno, zato što u krajevima koji bi bili pod Austrougarskom, taje stvar već regulisana pravilno. Predsednik D-r M. Ninčić: Ima reč g. LazaMarković. D-r Laza Markovič: Najbolje je da ovu stvar odložimo za prelazna naredjenja, a evo samo jedna ideja kako bi od prilike trebala ova odredba da glasi u tim prelaznim naredjenjima: „Dok se ne donese krivični postupak za ćelu Kraljevinu, u svima krajevima gde istragu vrše policijske vlasti, ako istraga ne bude završena u roku o tri meseca, dužne su tražiti odobrenje od nadležnoga suda: da li će moći i dalje zadržati pritvorenika u pritvoru.” Pavle Andjelić: Ne tako nego ovako: Isledna vlast ne može držati pritvorenika duže od tri meseca u pritvor pod isledjenjem bez ponovnog odobrenja suda, pa ma isledjenje vodio sudija a ne policijska vlast. Ja mislim, da i tamo neće ništa smetati ako se i tamo svaki predmet iznese ponova na rešavanje kod suda, jer se tim daje veća garancija ličnoj slobodi. Predsednik D-r M. Ninčić: Ja predlažem i mislim, da ćete se složiti s time, da ova odredba ostane i unese se u prelazna naredjenja. (Pavle Andjelić: Ako se primi, treba da udje u član 5). Većina je Ustavnog Odbora, gospodo, zato, da se jedna odredbe u smislu predloga g. Andjelića unese u prelazna naredjenja, a kako će redakcija istoga glasiti, o tome ćemo odluku naknadno doneti. (Prima se). Zam. sekretara Milorad Vujičič: Sad je na redu član 7. Kod ovoga člana postoji predlog d-ra Momčila