Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : IV. Debata u pojedinostima o nacrtu Ustava i o amandmanima

78

Lili, sednica 21. maja 1921. godine

ški interesi kao što su u nekim pokrajinama saobraćajna sredstva. U nekim predelima opšti interesi mogu da traže takva saobraćajna sredstva, koja su potrebna samo onome delu naroda i onome delu zemlje, a koja nisu potrebna državnim interesima. Prema tome predlažem da izmedju reči „opšti državni" stoji reč ~i". Potpredsednik Juraj Demetrović: Reč ima g. Laza Markovič : D-r Laza Markovič: Gospodo, povodom ovoga predlog Zemljoradničkog Kluba imam da izjavim u ime grupa većine: mi smatramo da ima državnih interesa i da ima izvesnih opštih interesa koji nisu državni nego su lokalni ili opštinski ili sreski ili najzad oblasni. Ovim se članom predvidja da se država stara samo o takvim interesima koji su opšti državni; što se pak tiče onih interesa koji nisu državni, o njima se staraju samoupravna tela. Ali ima jedan propis u nacrtu Ustava tamo gde se govori o sredstvima samoupravnih tela, koji kaže da ako jedno samoupravno telo ne može svojim sredstvima da ostvari koji od svojih zadataka, da je država dužna ili da mu da sredstva za to ili sama to da izvrši. Prema tome, ovo što želi kjub zemljoradnika već je predvidjeno u onome članu. Potpredsednik J. Demetrović: Ima reč gospodin Djonović. Jovan Djonović: Posle objašnjenja gospodina Laze Markoviča hoću da kažem da baš treba primiti predlog Zemljoradničkog Kluba, a evo zašto. Lepo je objasnio g. Laza Markovič da tamo, gde se govori o oblastima, da one poslove koje ne mogu oblasti da izvrše da će ih država pomoći. Pa lepo, kad će država pomoći oblasti, onda zašto da odbijemo da se to konstatuje u ovome članu i da kažemo, država će se starati o držanju svih saobraćajnih srestava gde god to opšti državni interesi zahtevajo? Posle njegovoga objašnjenja, ja neznam zašto bi se to odbilo. Potpredsednik Juraj Demetrović: Kod ovoga čl. 35. imamo jedan amandman Zemljoradničkoga Kluba, da se doda jedno ~i“ kod reči opšti državni interesi i da se kaže „opšti i državni interesi". Ko je za amandman Zemljoradničkog Kluba da se unese rečica ~i“, neka izvoli ustati, ako je protivan neka izvoli sedeti. (Manjina ustaje). Objavljujem da je ovaj amandman Zemljoradničkog Kluba odbačen. Prelazimo na član 36. Zamenik sekretara Fehim Kurbegović: Kod čl. 36. imamo amandman Jugoslovenskoga Kluba koji predlaže da član 36. glasi ovako: lihva svake vrste se kažnjava. Pravni poslovi koji su protiv dobrih običaja (Contra bonos mores) ne važe. Potpredsedhik Juraj Demetrović: Ima reč g. D-r Laza Markovič. D-r Laza Markovič: U ime grupa većine imam da izjavim da mi imamo ovaj amandman, ovu dopunu: da je lihvarstvo svake vrste zabranjeno i ona kaže to isto što i ovaj amandman Jugoslovenskog Kluba. Što se tiče drugoga dela amandmana, on je nepotreban potpuno, jer gradjanski zakonici a i ovaj sad koji postoji a i budući gradjanski zakon koji će važiti za ćelu zemlju, nesumnjivo sadržavaće princip da su pravni poslovi koji se protive moralu,'nevažeći po samom zakonu. Potpredsednik Juraj Demetrović: Za reč se nije niko javio više. Glasaćemo najpre o ovome predlogu koji je izneo D-r Laza Markovič da se prihvati ovako i glasaćemo zatim o stilizaciji Jugoslovenskoga Kluba; Amandman Jugoslovenskoga Kluba glasi ovako: „lihva svake vrste se kažnjava. Pravni poslovi koji su protiv dobrih običaja ne važe".

Ko je za to da se amadman Jugoslovenskog Kluba primi, neka izvoli ustati a ko je protiv neka izvoli sedeti (manjina ustaje). Prema tome objavljujem da je amadman Jugoslovenskoga Kluba odbačen. Sad dolazi predlog gospodtna d-r Laze Markoviča koji glasi: lihvarstvo (zelenaštvo) svake vrste zabranjeno je. Ko je za ovu redakciju g. D-r Laze Markovič, neka izvoli ustati, a ko je protiv, neka izvoli sedeti? (Večina ustaje). Objavljujem da je član 36. primljen po predlogu g. D-r Laze Markoviča. Prelazimo na član 37. Zamenik Sekretara Fehim Kurbegović: Kod čl. 37. imamo dva predloga: predlog g. Radosavljeviča koji predlaže da se čl. 37. doda ovaj stav: „U onim slučajevima gde je izvršenim organičenjima šumskih kompleksa povredjena privatna svojina sa koje bilo zakonske formalnosti (zakašnjenje sa žalbom) ima se izvršiti revizija samog ograničenja. U krajevima gde ima državne utrine u dovoljnoj meri пероšumljene a podesne za ziraćenje i ispašu, ustupiti jedan deo okolnim selima, naročito sirotinji bez dovoljno zemlje za sejanje useva i ispašu stoke". Sad dolazi drugi amandman Socijalističkog Kluba da se u drugoj postati reči „uz pravičnu naknadu" izostave. Potpredsednik Juraj Demetrović: Ima reč g. Pera Markovič. Pera Markovič: Molim vas, gospodo, potrebno je da se o ovoj stvari razmisli, naročito o prvom delu. U nas je ograničavanje šuma izvršeno pred rat i poslednji zakon o šumama, dao je rok od 5 godina da se izvrši revizija šumskih sporova, ali usled rata to nije svršeno i ostalo je ovo pitanje nerešeno. I zato sam ja bio da se prva polovina primi a druga polovina može da otpadne a da se ostavi jedan rok, jer od 1912. god. do 1921. god. šumske komisije nisu radile i nije se stiglo da se izvrši revizija šumskih kompleksa. Zato bih molio, da se primi amandman, koji je predložio g. Radosavljevič. Ja bih molio g. izvestioca da o ovome razmisli i da se ovo primi bar u prelaznim naredjenjima kad je izgubljeno ono što je potrebno tamo i tada je ograničenje, vršeno. Potpredtednik J. Demetrović: Ima reč g. Pavle Andjelić. Pavle Hndjelić: Ja se slažem sa predlogom g. Markoviča u toliko što'znam da u okrugu rudničkom ima takvih slučajeva kao što ih ima i u okrugu kragujevačkom i kruševačkom, gde su mnoga zemljišta pojedinih privatnih ljudi komisije oduzele dok su ljudi bili odsutni a blagovremeno nisu mogli podneti dokaze o svojini tih zemljišta. Posle su nastali ratovi i zemljište je pripalo državi. Da bi se pogreška ispravila, potrebno je izvršiti reviziju presuda šumskih komisija, koje su radile neposredno pred rat. Na taj način če se mnogim i mnogim selima i privatnim sopstvenicima dati prava na jedan deo, koji su čitava sela imala kao svoju sopstvenosf, a koji je pripao državi, pošto su sela izgubila prava. Sela sada stoje pred dilemom, ili da se rasele odatle kao što je slučaj u Ježevcu, koje je selo imalo veliki kompleks šumskog imanja ili da ostanu tu gde su a da im mi izadjemo na susret i da im mi dodelimo jedan deo šuma i imanja koje je komisija na brzu ruku prisvojila za državni račun dokle sela nisu bila u mogućnosti da podnesu dokaze pred komisiju i da tamo t>udu zastupljena kao što treba. Vi znate, da je posle nastao rat, da su presude postale izvršne, i da su i sela i seljani tako ostali bez zemlje. Mi bi molili Odbor da unese u ovaj član ili u prelazna naredjenja odredbu da se na-