Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : IV. Debata u pojedinostima o nacrtu Ustava i o amandmanima

90

LIV. sednica 23. maja 1921. godine

delom po zahtevu zemljoradničke grupe. Mi primamo k znanju zahtev zemljoradničke grupe, ali pošto su i druge grupe iz većine kod ovoga člana dale mišljenje da on treba da se primi, mi smo za to da on ostane. Potpredsednik Juraj Demetrović: Prelazimo na glasanje. Ko je za predlog g. Ivkoviča da se član ovaj u celini izbaci, neka ustane, ako je protiv neka sedi. (Ustaje manjina) Manjina ustaje, te je prema tome predlog g. Ivkoviča odbačen. Mi smo, gospodo, suspendovali odluku o članu 23. i sada bi smo mogli da se sporazumemo. Nedeljko Divac: Hoće li doći na glasanje dopunski članovi? D-r Laza Markovič: Hoće, hoće. Gospodo, mi smo o ovome članu diskutovali i ja imam da izjavim u ime grupa većine da mi iz amandmana socijalističke grupe hoćemo da primimo prvi deo i to deo koji govori o regulisanju radnoga vremena, u čl. 23. u stavu 3. mi predlažemo da se unese jedan dodatak. Ovaj stav po prvobitnoj redakciji glasi: „Zakon odredjuje posebne mere za bezbednost i zaštitu radnika u svima preduzećima". Dodatak je u tome što se ispred reči ~u svima preduzećima" ima da stave reči ~i reguliše radno vreme" tako da sa ovim dodatkom ovaj stav glasi: „Zakon odredjuje posebne mere za bezbednost i zaštitu radnika i reguliše radno vreme u svima preduzećima." Potpredsednik Juraj Demetrović: Prelazimo na glasanje. Ko je za predlog g. Laze Markoviča neka ustane, ako je protiv neka sedi. (Većina ustaje). Većina je ustala, te prema tome je predlog g. Laze Markoviča primljen. Prelazimo na amandman g. Radosavljeviča kod čl. 37. Ima reč g. Ministar Šuma i Ruda. Ministar Šuma i Ruda, D-r H. Krizman: Gospođo, predlog g. Miloša Radosavljeviča i Pavla Andjelića postao je suvišan da udje u Ustav radi toga jer je izradjen nacrt uredbe o ograničenju državnih šuma, koja će za kratko vreme da dodje pred Ministarski Savet. Ja ću gospodi poslanicima pročitati nekoliko najvažnijih članova ove Uredbe, iz kojih će uvideti u kom pravcu mislim da uputim ovaj posao oko ograničavanja državnih šuma. Tako, član 12. Uredbe te glasi: Po prijavama, koje se odnose na zemljišta na kojima su kuće, staje ili dvorišta ili su već preobražena u voćnjake, njive ili livade, bez obzira na njihovu veličinu, kao i na zemljišta pod šumom, pašnjake ili suvate u veličini do pet hektara, komisija će suditi o svojini po propisima Gradjanskog Zakonika, u koliko ovom Uredbom nisu izmenjeni. Odluke komisijske donose se većinom glasova, i protivu njih se može izjaviti žalba Prvostepenom Sudu u roku od pet dana. Žalba se predaje komisiji koja je izrekla presudu. Prvostepeni Sud je dužan doneti odluku kao po predmetima hitne prirode iz § 511. Gradjanskog sudskog postupka, i njegova je odluka izvršna. Član 23. Opštinama i selima, koje ne bi imale svoju šumu ni zemljišta za podizanje šume, i koje bi ispustima stešnjene bile, a u njihovom bi se hataru ili u blizini nalazilo državnih šuma i šumskih zemljišta, komisija će na njihovu molbu odrediti od državne šume i šumskog zemljišta izvestan prostor da im se ustupi u svojinu, kad podatcima o imovnom i brojnom stanju domova, poreskih glava, celog stanovništva i stoke po vrstama, kao i ostalim privrednim odnosima dokažu potrebu za to. Ovo može biti naročito s okrajcima i okukama od državnih šuma, koje bi otežavale zaokružavanje granice i nadzor nad ograničenim prostorima, kao i s onim zasebnim državnim šumama, koje su manje od 200 hektara...

Član 24. Ako se u blizini, sela nalaze i takva šumska zemljišta, na koja je država do sad polagala pravo -svojine a koja su manjeg prostora i ispresecana ziratnim zauzećima te su usled toga nepodesna za šumsko gazdinstvo, Ministar Šuma i Rudnika ih može, na obrazloženi predlog naročito odredjene stručne šumarske komisije, a po saslušanju Ministarskog Saveta, ustupiti u svojinu opštinama ili selima u čijim se hatarima nalaze. Član 125. Isto takogd e na žalbu okolnog stanovništva, v preko naročite stručne šumarske komisije, Ministar Šuma i Rudnika nadje da je granična linija za one državne šume koje su već poograničene i na koje je država dobila tapiju, povučena tako, da su njome obuhvaćena privatna ziratna imanja, kuće, staje i voćnjaci, a ove se lako mogu ispustiti van granice državne šume može na predlog ove komisije a po saslušanju Ministarskog Saveta izmeniti tu liniju tako, da van nje ostanu sva ova zemljišta. U ovoliko bi se izvršila i korekcija tapije. S ovim članovima, koje sam sada pročitao, mislim da je sasvim udovoljeno predlogu g. predlagača, i za to je apsolutno suvišno da udje u Ustav ovo što on sada predlaže, jer se time ovo pijanje ne bi rešilo. Potpredsednik J. Demetrović: Ima reč g. Pavle Andjelić. Pavle Andjelić: Predlog g. Miloša Radosavljeviča, koji sam i ja potpisao, traži ovo što je g. Ministar sada izjavio da će ući u Uredbu i da će se ozakoniti. Stoga ja odustajem od svoga predloga. PotpredsedniK J. Demetrović: Gospodo, predlog je povučen, i prema tome nema potrebe da se o njemu glasa. Prelazimo na predloge koje je podneo Socijalistički Klub a koji bi se imali dodati kao nastavak članovima Ш odeljka. Prvi član koji oni predlažu kao dodatak ovom odeljku glasi: Ekonomski odnosi države uredjuje država zakonom. Celokupno socijalno i ekonomsko zakonodavstvo mora se kretati u pravcu socijalne ravnopravnosti svih državljana. Ima reč g. Divac. Nedeljko Divac: Ja još jedanput plediram za to da se ovo načelo unese u 111 odeljak. On ima značaj jedne čiste deklaracije. Ta deklaracija obeležava jednim potezom u kom pravcu treba da se kreće celokupno socijalno zakonodavstvo u državi. I sa te strane ovaj bi član dao jedan naročiti kolorit ne samo ovom trećem odeljku nego celokupnom našem Ustavu i mislim da Ustavni Odbor ne samo što ne bi pogrešio kad bi ovaj član prihvatio nego bi čak šta više učinio uslugu našem Ustavu i zadovoljio bi potrebu naše zemlje koja će se u. budućnosti naročito javljati. Po/predsednM: Juraj Demetrović: Za reč se nije javio niko. Prelazimo na glasanje. Ko je za predlog Socijalističkog Kluba, kako je pročitan, taj neka ustane, ako je protiv neka sedi. (Većina sedi). To je manjina. Prema tome predlog je odbačen. Molim g. izvestioca da izvoli pročitati dalji član. Izvestilac Laza Markovič: Drugi član koji predlaže Socijalistički Klub da se unese u treći odeljak Ustava glasi ovako: „Industrija i trgovina moraju služiti potrebama naroda koji mora zbog toga imati svu kontrolu nad njima. Država ima pravo uzeti u svoje ruke svako proizvodjačko i saobraćajno preduzeće i osnovati nova preduzeća. Zakon reguliše način uprave i obrta; u Upravi moraju biti zastupnici države, proizvodjača i potrošača.