Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : IV. Debata u pojedinostima o nacrtu Ustava i o amandmanima

92

LIV. sednica 23. maja 1921. godine

Izvestilac Fehim Kurbegović: (čita): čl. 46. da glasi „Zakonodavnu vlast vrši narod putem parlamenta ili referenduma". Potpredsednik Juraj Demetrović: Za reč.se nije niko prijavio. Prelazimo na glasanje. Ko je za predlog socijalističkog kluba neka izvoli ustati, a koje protiv predloga neka izvoli sedeti. (Ustaje manjina). Ustaje manjina, prema tomu je predlog odbačan. Molim g. izvestilaca, da pročita amandman k čl. 47. Izvestilac Fehim Kurbegović (čita): U čl. 47. u prvom redu mesto „Kralj", da se stavi: „Vlada sastavljena od odgovornih ministara". Potpredsednik Juraj Demetrović: Ima reč g. Djonović. Jovan Djonović: Gospodo, ja mislim, da upravnu vlast vrši vlada, a ne Kralj. Kad je stvarno tako, zašto da se to izrično ne reče Ustavom? Našto da se podmeće Kralju nešto, što on ne radi? Potpredsednik Juraj Demetrović: Ima reč g. d-r Laza Markovič. D-r Laza Marković: Ja sam imao prilike, da odgovorim na ovakvu primedbu. Takav je sistem ustavne parlamentarne monarhije. (J. Djonović: To su forme). To nisu forme. Obrazloženje predloga socijalističkoga kluba nema vrednosti, jer čl. 54. kaže da nijedan čin kraljevske vlasti nema snage niti se može izvršiti, ako ga nije potpisao nadležni ministar. Prema tome ne može se kazati, da je kralj neodgovaran, da ne može vršiti vlast. Potpredsednik Juraj Demetrović: Ima reč g. Jovanovič. Jovan Jovanovič: Ja bih hteo zamoliti g. ministra za konstituantu, ili g. izvestioca, da mi objasne, kako oni razumeju u čl. 44. ovu rečenicu: „Sve državne vlasti vrše se po odredbama ovoga Ustava." (D-r L. Marković: Taj je član dovršen.) Potpredsednik Juraj Demetrović: Taj je član dovršen, pa se ne može o njemu više govoriti. Predlog socijalističkog kluba k čl. 47. je završen. Za reč se nije niko više prijavio, pa prelazimo na glasanje. Ko je za ovaj predlog socijalističkog kluba neka izvoli ustati, ako je protiv neka izvoli sedeti. (Ustaje manjina). Ustaje manjina, predlog je odbačen. Gospodo, rasprava o amandmanima za IV odeljak je završena. Prelazimo na odeljak V Molim g. izvestioca da pročita amandmane k čl. 50. (Glas: A obaveštenje?) Ima reč g. d-r Laza Marković. D-r Laza Marković: Obaveštenje, koje želi g. Jovanovič, mogu dati odmah. Ovaj propis znači to, da nema nijedne vlasti, koja može vršiti druge neke funkcije, nego one, koje su joj ustavom odredjene. Prema tome, ako bi bio vaspostavljen bilo neki državni organ bilo, da bi postojećim organima bila data nekakva nova funkcija, ako nije predvidjena u Ustavu, on to ne može vršiti. Potpredsednik Juraj Demetrović: Reč ima g. Djonović. Jovan Djonović: Čl. 48. glasi ovako. „Sudsku vlast vrše sudovi. Njihove presude i rešenja izriču se i izvršuju u ime kralja na osnovu zakona." Ja mislim gospodo da bi ovo ~u ime Kralja" moglo da ispadne. Valjda nećete ljude streljati u ime Kralja! Potpredsednik Juraj Demetrović: Gospodine Djonoviću, to nije zatraženo objašnjenje, nego to je jedan formalan predlog za izmenu toga člana. Mi smo već svršili amandmane u tim članovima. Jovan Djonović: Ali čl. 48. nije rešavan. Potpredsednik Juraj Demetrović: Kod njega nema amandmana pa smo ga prešli bez toga.

Jovan Djonović: Ja imam pravo da podnesem amandman. Potpredsednik Juraj Demetrović: Onda izvolite reći da imate predlog. J. Djonović: Ja Vas molim da se ovo „u ime Kralja" izbaci. Potpredsednik J. Demetrović: Reč ima g. dr. Laza Markovič. D-r Laza Markovič : Da bi zadovoljio g. Djonovića, treba da mu dadem jedno objašnjenje. Ona reč „u ime Kralja" ne znači da se zločinac osudjuje u ime kralja, nego znači, da sudija koji izriče tu presudu, ima uredno ovlaštenje, da je on postavljen u ime kralja, da izriče presude, a krivac se kažnjava na osnovu zakona. (Djonović: Onda je rdjava stilizacija, treba drukčije stilizirati). Potpredsednik]. Demetrović: Prelazimo na raspravu amandmana petom odeljku. Prvi amandman je g. Čede Kostića 50 članu. Molim gospodina izvestioca da ga pročita. D-r Laza Markovič: Kod čl. 50. predlaže g. Kostić, da se kod pitanja pomilovanja, kod onih dela koja se kazne na tužbu privatnog tužioca, omogući da može biti pomilovanja, ako privatni tužilac na to pristane i zato da se na kraju poslednjega stava u tom članu doda; ako privatni tužilac na to pristaje". Po našoj redakciji moglo se je misliti, da toga nije moglo biti. Po redakciji čl. 50. kaže se (čita): „Kralj ima pravo pomilovanja. On može dosudjenu kaznu oprostiti, smanjiti ili üblažiti. Ovo ne vredi za dela kažnjiva samo po privatnim tužbama". Time se htelo da se sačuva pravo privatnog tužioca, kad dobije sudsko zadovoljenje, da ne može upravna vlast jednim aktom da to poništi. Gospodin Čeda Kostić se boji da u slučaju, ako privatni tužilac nije oprostio do momenta izrečenja presude, da ne može biti pomilovanja. Moram da istaknem, da ja ovo govorim u svoje ime, jer nema ovde g. Ministra i molim da se ovo primi. Potpredsednik Juraj Demetrović: Reč ima g. Žarko Miladinovič. D-r Žarko Miladinovič: Što se tiče zakona koji ovde u Srbiji važi, privatni tužilac može i posle punovažne osude da oprosti i da kazna ne bude izvršena. Po našem kaznenom zakonu preko, privatni tužilac posle • punovažne osude ne može ništa pomoći osudjenome. Kod nas ne vredi da mu tužilac oprašta, i pošto ne znamo kako će u buduće glasiti kazneni zakon, opravdano je, da se sve ove posledice mogu skinuti, u ovakvom slučaju da pomilovanje ima moć ako privatni tužilac na to pristane. Potpredsednik J. Demetrović: Reč ima g. Ministar za Konstituantu. Ministar za Konstituantu Marko Trifković: Ja, gospodo, primam ovu izmenu: Ako bi privatni tužilac pristao da optuženi bude pomilovan, onda on može dobiti pomilovanje. Potpredsednik Juraj Demetrović: Reč ima g. Fehim Kurbegović. Fehim Kurbegović: Ja sam gospodo, protiv ovoga predloga, protiv ove nadopune. Do sada nikada nije bilo gotovo u našim kaznenim zakonicima u običaju da se neko može pomilovati, dokle je još postupak kazne u toku na privatnu tužbu. Čim je osuda izrečena, čim je postala pravomoćna, onda privatni tužilac se odatle gubi i onda dolazi samo izvršenje osude. Tada izvršenje osude prelazi na državu, i sasvim je prirodno da onda može vladar da oprosti kaznu. U toku pak postupka, sasvim je naravno, da tu ako privatni tužilac ne pristaje, pomilovanja ne može biti.’