Rad : list za nauku i književnost

св. Е. у 5 КЊИЖЕВНОСТ у 97

Друго: у свим тим књигама не само да нема слика, него нема ни спомена о том, да се важнији органи дају изучити и на животињама. Н. пр. и у овој књизи упућују се у предговору наставници, да се службе за објашњење текста тим и тим атласом, у место да је напоменуто, да се за објашњење н. пр. дробова: плућа, јетре, · срца, слезине, бубрега и т. д. послуже најближом касапницом у којој се кољу и продају м. пр. овце. Така очигледна настава више би користила но и најбољи анатомски атлас, а упоредо с анатомским атласом свакако би потајно објаснила ствар о којој је реч. Расматрање свињског или воловеског ока без. сумње ће објаснити боље грађу ока, но и најјаснији опис без слике или са сликом. Такође се и остали органи дају показати и у основи објаснити на најобичнијим животињама. Н. пр. на жаби може се прекрасно показати: како изгледа, мишић, како је припет за кости, како ради. На истој животињи може се показати у главном и распоред системе живчане, а ако имамо микроскоп, — без тог корисног оруђа мислим да не би требао да буде ни један виши школски завод — то ћемо код жабе боље посматрати крвоток но ма код које више животиње. Зглобови, оправа на њима и у опште њихова суштива, могу се показати и објаснити зглобовима обичних домаћих већих кичмењака, Такође и сва ткања могу се проучити на животињеким ткањима, само ваља имати при руци микроскои. Са напоменама које сам сад баш учинио ваља бити на чисто — ваља појмити да без такве очигледне наставе предавање о човечијем телу неће никад бити од трајне користи, нити ће тај предмет вршити неки особити васпитни утицај. За то пазимо да све што радимо — радимо како ваља и како је најбоље, а не полутански или којекако.

П.

Краљ Лир, трагедија од Шексицра; превели г.2. Л. Костић, А. Хаџић и Ј. Д. Отефановић ; за: српску позорницу удесио А. Хаџић. Накладом браће Јовановнћа у Шанчеву. „Народна Библиотека“ свеска 12. 16.

Доиста су драматурзи, џелатл великих песника !

Одавна сам знао, да драматурзи, било по својој дужности, као државни чиновници, онде где је позориште државна установа; било из Финансијских разлога оног завода, у ком су; било по својој, личној ограничености и незнању, у удешавању драмских игри за бину, угијају по коју лепу и ориђиналну мисао; бришу по који леп и појетски паваж, и увек сам тај њихов вандалски посао сматрао као врло неправедан за песника и за публику; али кад сам видео, како је преведена Шекспирова тратедија „Краљ Лир“ и како је њу г. А. Хаџић „удесио за српску позорннцу“, онда сам се истом уверио да драматург може бити убица самог песника.

4 АЕ трагедији „Ромео и Јулија“, коју. је, такође, А. Хаџић „удесио“, вандаличка секира засекла је дубоко, али ако је у тој "трагедији избачен који мотив, помућен психолошки развој карактера, опет је у Костићевом преводу очувана појетска лепота бар најваж-

У БАНА