Rad : list za nauku i književnost

св | Ре књижевног ЕЈ 107

() преводу ове књиге мато имамо да. кажемо: ништа више, до само похвалу преводиоцу. Језик је Врло чист и леп. И ма да нам се чини, да је било сувише ревносно“ и излишно оно прекрајање речи: делилац, изложилац, ПИ именилац.... у место усвојених: делитељ, изложитељ, броштељ.... опет морамо признати, да је велика добит поред оних, који митљаху, да се усвојене речи и термини у математици не смеју дирати.

Ми ћемо за сада само у кратко показати цељ ове књиге, каква је она и може ли се употребити у нашим ередњим школама.

Којој је цељи намењена ова рачуница“ Да ли да буде ручка

књига ученика средњих школа (па ма и женских)2 Да ли да послужи

наставницима за личну сирему“ Или је најзад писана за самоукег Морамо одмах рећи, да ми управо можемо само нагађати, али не и погодити, (ма да смо је се краја до на крај прешли), јер се ни на њој самој то не вели. Писци као да ни сами нису били на чисто, какву књигу пишу и за кога! Или се ми можда варамо у наставном плану њихових — руских школаг Но свакојако.емо уверени, да њихов наставни план за рачуницу не може бити много друкчији од нашега. Можемо само позитивно рећи, да ово дело нити је практична рачу= ница, нити је аритметика жао маџка, а има и једнога и другога у себи. Управо, оно је само једна мешавина оба ова правца. Пи Паво, да, ма и у кратко, ово покажемо.

Разгледајући прве, па и неке додније листове овога дела, задовољавали смо се лаким и јасвим излагањем рачунских правила, разумљивим објашњавањем њихов»м и синтетичном методом, која полази од познатих и лако разумљивих ствари, па лагано улази у нове и непознате, те најзад казује правила и законе рачунске методом, која може само развијати, а никако отежавати учење и „за. глупљивати“ ученике. Могли смо се у шрви мах лако преварити, да је ова књига заиста спремана ако не за ђаке основних, а оно бар нижих разреда средњих школа. Но што доцније, то све чешће излази на видик,' да нисмо погодили, и да писци управо не знадоше за кота пишу. |

Најпре у објашњењима и чит авим деловима што су ситније штампани, а доцније и у самим правилима и доказима крупније штампаним, врло се често наилазе ствари, које ву за ученике онако, коко су тамо изложене, нејасне, нити им се могу објаснити, јер се ту претпоставља доста велика рачунска спрема: а за самоуке (ако би претлоставили да су писци за њих писали) биле би посве неразумљиве. Зар није посве излишно говорити о различним системима тиеменог бројања (двојног, тројног. четворног, петорног игд.) и то још одмах у почетку (етр. 16.), а нарочито, како ће се један број из десетне системе написати каким другим системом Па, нашто оних теорема и у онаком облику, какве су на стр. 1719.2 На што онако честа употреба писмена (нарочито код сразмера), кад она није довољно објашњена2.

Сем ових врло крупних мана, настаје мана и у самом распореду предмета ове рачунице. После 4 врсте рачунања с целим бројевима (и то је најбрижљиљије израђено), говори се 9 мерама за ду-

| |