Rad : list za nauku i književnost

110 ЕРУ | БА де | р с- 1

свију способности у једном човеку (а то ш јесте. образовање) може се том спремом постићи а пут му је отворен за неограничено развиће.

Настава у литератури и Филологији у елементарној настави ваља да се ограничи на матерњи језик а на универзитету може се раширпти на све старе п нове јевике. Примарне школе ш универзитет су алфа п омега у настави. Да ли ће између њих битијош каквих школа (тако званих секундарних, наше више тимназије) вависи више од практичких разлога. Ако се има п таквих школа, најглавније је, да буду ломста карика између примарних п универзитета, у којима ће се ширити опште обравовање, али да се не жртвује једна грана знања, другој —

Ево шта вели Пе. Стмезђасћ о много хваљеној гимнавијској настави у Немачкој; Грчки п латппски ваузимају половину школских часова, они су производ из кога храна долази осталим гранама. Матерњи језик ограничен је на скаске старих писаца тако да од њих страда слобода у стилу исамосталносту мислима. Настава. из псторије махом црпе се пз старих ауктора п раздробљена је појединостима, укупан преглед врло је често занемарена о раввићу појединих псторијских периода нема ни говора. Стара историја је увек главна п врло се често дешава, да деца знају до најмањих сптница ма, коју римеку грађанску буну, а не внају најновију псторију своје отаџбине. У географији поглавито се говори о подели земаља у Пелопонезу пли о границама персијског царства за време Кпра, а оразвићу народа и раса, њихсвој сеоби, обичајима п наравима, и топографији земље с обапром на Физичке п математичке законе нема ни говора. И модерни језици слабо се уче, али да о њима и не говорим, кад гимназипста не зна ни свој матерњи језик како ваља. Математика п прпродне науке су споредне, тек да се каже, да сеп оне уче.

Од јуна месеца ове год. почеле су у Новом Саду излазити Српске илустроване новине за забаву, поџку “ уметност под уредништвом Стевана В. Поповића. Иалаве сваких 16 дана на два читава табака. Годишња цена им је 24 динара.

До сад је ивашло 6-бројева са садржајем који је с незнатним изузетком врло добар. Слике су све тако лепо израђене, да се уредништву може честитати. Нарочито похвалу заслужује особвти правац ових плустрованих новина, који је правац у досадањим бројевима већ јасно обележен и којп “уде да негује и подиже српску уметност. Међу уметничким сарадницима налавимо све наше одличне уметнике. Од слика из нашега народа налазимо осим портр ета Његоша, др-а Ђорђа Максимовића, Васе Живановића, Корвелија Станковића, Саве Текелије, Досптија Обрадовића, (стара слика), Владике Јована Јовановића (стара), Саве Рајковића, још врло лепе радове: Варош Кураимлта од О. Тодоровића, Старе српске тцрквенске птрађевине (ив немачкога дела О Побдројос од т. М. Валтровића), Манастир Раваница 9) Србији од С. Тодоровића, Стара српска звона од М. Валтровића, Варош Шрокутље од С. Годоровића, Дрква Руденица од М. Валтровића.

у Осим оваке добре садржине Српске илустроване новине доносе п врло простране књижевне и културне белешке у сваком броју.

Изатао је Орао,велики илустровани календар за годину 1882. уз сарадњу српских књижевника уређује Огеван В. Поповић. Цена, 1 динар. :

Садржина је овога календара. и добра и разноврсна. Слика има врло много и све ву лепо израђене.

У Лајпцигу покренут је овога месеца месечни журнал Ам! дет Ндће под уредништвом „Леополда басер-Мазота. Видимо да ће у том листу бити саопштавани преводи ив наше књижевности. Тако је објављено да ће скоро пваћи приповетка, г. МБ. Глишића У зао час (Лп цпеејесепе; Ден) у немачком преводу ОД г. Бо-