Rad : list za nauku i književnost

266 а И РА а св. Ш.

тиње: батрахије, циклостоми, ентомостраци, акарине, анелиде, нижи мекушци, црви, целентерати п екпподерме; а мероблаетичка јаја поред птица имају још: рептилије, платијостомт, телостен, малакостраци. остале арахниде, инсекти п цеФалоподи.

Вајћошт у својој упоредној ембрпологији, признаје да је ова подела удесна, али вели, да не одговара подпуно Фактима. јер нема нигде тачне границе између једних и других. Његово мишлење о саставу јајста је ово: главни део у маси јајетовој је активна, жива протоплазма, али по правилу поред тога у јајету пма п других материја, које немају живих, активних особина, п оне су из беланчевине састављене и зову ве нутритивно жуманце. У почетку ни једно јаје нема нутритивног жуманцета, шп тек се доцније развије и постаје диферевцирањем актовне протоплазме, а врло је редак случај, да га ни доцније никако нема. Количина и размештај нутритивног жуманцета су врло различни, и од тога зависи и како ће се јаје даље промењивати. Код неких (спсавци) количина није велика и подједнако је размештена по активној протоплазми: код других (амФибије, марзипобранхије, телеостеп) је у већој количини, а највише има нупритивног жуманцета у јајету код елазмобравхија, рештилија пи тица. У последња два случаја. активна протоплазма концентрише се на једном полу јајетовом и овај пол зове се тада анималки, а нутритивно жуманце скупљено је на противуположеном полу — и овај се зове сада вегетативни. Али нутритивно жуманце се може концентрисати и у средини јајета као што је код артропада. Џрема томе Ва опт је поделио јаја у три гомпле: алецитална (ајесића!), која немају ни мало нутритивног жуманцета, или количина је овога незнатна и позједнако је размештена по активној протоплазми : телолецитална (тејојесићај) где је нутритивно жуманце на једном полу концентрисано п чентролецитална (сетитојесића!), са нутритивним жуманцетом у средини јајета.

Семе (бретта) је густа течност, у којој су суспендовани многи кретљиви, организовани елементи — сперматозонди или зооспермије. Основни облик животињских сперматозоида је линеаран као влакно са задебљалим предњим крајем — главом и утанчаним задњим — репом. Глава је састављена из зрна и танког слоја протоплазме, који опкољава зрно, а реп је наставак протоплазме. Код неких нижих животиња зооспермије имају облик обичне ћелије. Сперматозопди постају у ћелијама, које морфолошки одговарају јајету, ћелије ове (мушка клица,