Rad : list za nauku i književnost

св. НЕ ; 0 ПЛОБЕЊУ И РАЗВИЋУ ОРГАНИЗАМА. 216

сполно п несполно т.ј. нека се јаја неоплођена развију и друга тек кад се оплоде. Ово је партеногенеза п овде се неоплођена јаја развију онако исто као п свака клица или спора и овом појавом збрисана је апсолутна разлика између клице и јајета. Из неоплођеног јајета код неких (пчела) постаје мушкиње п то је артенотокија., а код неких женскиње телитокија. Најпосле ваља нам још додати да плођење код животиња обично наступа, кад ове потпуно израсту и развију се, али има случајева, да се плоде још неразвијене животиње и то је педогенеза пли ембриотокија.

Шта је узрок индивидуалном (онтогенетичком) развићу 2 Постоје три хипотезе о томе: прва је еволуција, по овој хипотези свака нова индивидуа у главноме је обележена већ у материнском организму и развиће је само растење већ преФормисаних делова. Друга је пангенеза (од Патут-а), по њој сваки део од родитељског тела даје по један мали делић сполним продуктима, и из ових је делића састављена нова индивидуа. Трећа је хипотова епигенеза, њу је заступао још у прошлом веку Савр. Ет. УУ ој! у својој књизи „Теома сепегаполја“; по овој хипотези клица или јаје под утицајем спољних прилика развија се, а није састављена из преформисаних делова, а узрок овом развићу ваља тражити у закону наслеђа п прилагођења. | |

8. Постанак и развиће органског света. Као год што сви сложени организми почињу своје развиће са јајетом — једном ћелијом, тако се узима, да су и сва организована тела про– изашла поступним развићем, диференцирањем из најпростијих. организама, дакле из елементарних организама. И за сва организонана тела важи оно опште начело: напредак од општег ка специјалном, које важи и за развиће елементарних и сло жених организама. Најпростији самостални организми јесу монере п оне су корен, из кога су се поступно развили сви остали организми, како биљни тако и животињски. Ми ћемо у кратко обележити ток овог развића код животиња. Из монера, кад се у њима развило зрно, постале су амебе, а кад, се опна и протоплазма диференцирала постале су инФузоријеКад је више ових протозоа сагтрадило колонију у облику бластостере и ова се на једном месту угнула, опда је постала гаструла, пратип свију метазоа. Даљим диференцирањем гаструле ла једној страни постали су целептерати а на другој црви. Црви су били основа за све остале метазов, из црви прои-

„Рад“ 2