Rad : list za nauku i književnost

920 2 - РОД - св. И.

палеонтолошког развића или као што Хекел вели између. Онтогенезе п Филогенезе. -

(ада нам остаје још, да видимо како је постао први најнижи организам, из кога су се развили сви остали. У својивши развиће организованих тела почев од најнижих па до највитих, морамо узети, да је п први организам постао истим путем, а то ће рећи, да се поступно развио пз неорганизоване материје. Ми мислимо дакле. да први живи организам није постао непосредно из анорганске материје, већ да је и овде развиће било поступио, по најпре постала су простија угље_ничка једињења па из ових сложенија и тек доцније су се ова организовала т.ј. оживела. т

Ми ћемо по Непзеп-у (Напађпсћ дег Рћувјојогје уоп От. Т. Неттрапа. Чесћајег Вала, глуенег "ТћеП. Рћугтојовле Фег Тепошћо уоп У. Непзеп. Страна 148—148) саопштити неколико мишљења о постанку организама на земљи. По Хеклу морали су организми једном на земљи постати из неорганске материје (аутогенијом) за то, што је земља негда била у ватренотечном стању п тада организми нису могли постојати. У времену када је први организам постао односи на земљи "били су са свим другчији но што су данае. Тада је угљен диоксида, 'угљено-воденика и осталих угљеничких једињења. било у грдној количини п ова хемијека једињења била су гасолика или су била растворена у топломе прамору или су најпосле као нерастворљиви делићи растурени били у води: или су се налазили на дну мора, и прво организовано тело постало је актом који је сличан кристалисању. Атоми оних елемената, који састављају организована тела, а то су угљеник, кисеоник, водоник, азот п сумпор, на неким местима дошле су у блиски додир и спојили су се и саградили сложени молекил. Шрва ова органска атомека група (можда беланчевински молекил) привукла је сличне атоме и ови су наградизи истоветне молекиле онако као што бива при кристалисању. На тај начин је прво ортанско тело нарасло и добило облик хомогене органске индивидуе као што су монере. Ова монера, нознто се њена супстанција лако распада, нзгубила, бин брзо евоју тек задобивену индивидуалност, да примање нових материја усисавањем не превлађује распадање, на тај начин докле се неки делови распадају и овај се губитак непрестанце попуњава новим јачим примањем, одржава се не само живот нове индивидуе, већ она и расте, пходи се ит. д.