Rad : list za nauku i književnost

(

св. 11. ин ПРЕД шекспивом По 5

Најпре о Хрпосту.

Он је рођен 1478. год. у Ферари. По жељи свог отца бавио се неко време изучавањем правне науке, али је више воље и љубави поклањао изучавању класичке књижевности и читању пееничких дела. Италија је имала неколико епских песника који су тада били веома популарни. Шулчијев спев, у ком се са сарказмом и досетком пародише део стари епски материјал, и Бојардов дугачки епос „Заљубљени Орланд“ била су дела која је п мало и велико читало. У лектири таквих дела храпила је се машта Арпостова п он је још у раној младости покутшавао да пева и показивао талента песничког. Две комедије, написане по плану класичке драме пи по угледању на Теренца и Плаута, препоручиле су та херцегу Милапеском Херкулу 1. Од тог времена (1503). он је ступио у службу Фамилије Есте и бавио се на двору кардинала Хиполита у Ферари, и изашиљан је често од Хиполита или од његовог брата Алфонза, војводе Ферарског, по дипломатским пословима. Какви су односи цењења били између Ариоста и ње гових патрона најбоље илустришу ове две ствари. 1915. год. лечатао је песник саоје славно дело „Бесни Орланд“ у ком спеву на првим листовима има хвале фамилији владалачкој, каку она није заслуживала п дело је посвећено кардиналу Хиполиту. Кад је кардинал добио књигу „у место да песнику па ма какав начин благодари, упитао га је онако немарљиво, као што само блесан упитати може“ (Шеђеп та Кеолтипо Чев Рарзбев Пео Х. р. 930 1) „Како вас на ђавола није мрзило, господине Лудвиче, да такбе будалаштине измишљагте 2"

Ништа није могло песника жешће увредити. Али ко се жешће од песника уме осветити:

На првом листу од другог издања „Бесног Орланда“ стајало је урезано како немилостива рука ножницама, одсеца главу змији, која је лековита била, а око тог символа било је написано: „зло за добро“. есник је тим хтео житосати неблагодарност свог патрона.

Овај символични знак заменио је он у новим издањама једним другим који се боље разуме. Шрестављена је кошница под коју су метнули ватру да би тако пчеле побили и мед појели.

Докле се год дивотни спев буде читао, први лист његов сведочиће о гадној неблагодарности кнеза Ферарског. (Беђеп