Rad : list za nauku i književnost

362 ПН РАД о | св: ПЕ

Да је постанак лука и круга довео у свезу с постанком угла, јер заиста и постоји међу њима велика узајамност (а на један се начин и мере), — онда би нам било јасно, овако не. После многоуглова засебно прелази на криве линије: елипсу, овал, параболу.

За овим настаје „изналазење плоча“: за правоугаоник, квадрат, паралелограм у опште, троугао, трапев, полигон, па чак и круг. И најзад један посве излишан део „еравњивање плоче са обимом“; ту се морало прећи и „Џитагорово правило!“...

На други део „обљици у простору (стереометрија)“ поклоњено је много мање методичне пажње. Но ми ћемо само изложити материјал, "који је употребљен. 5

С најпотребнијих појмова о правим и равнинама у простору прелази се на геометр. тела, и то најпре на „правилне полиедре“, доказујући, збиром углова на рогљу: зашто их има само 5! Даље је: „мера за простор“, и мерење призме, пирамиде (пуне и „окрњене“) цилиндра, „кегле“ и кугле (са свима линијама и пресецима њеним).

Да напомепем само ове две дефиниције призме и цилиндра: Кад се нека Фигура паралелно са самом собом покреће, добнја се прпгма“, и „Прав цилиндар добија се, кад се правоугаоник окреће око једне његове стране, док не дође опет у првобитни положај“. Казивати овакве дефиниције и постанак онде, где се избегава да се каже шта је у правом смислу геометр. тело (него се објашњава столом, столицом и Т. д.), не умесно је по нашем мишљењу. Практична страна ових облика — за коју писац у предговору вели, да треба да буде главна — састоји се поред методе и практич. мерења већином у примерима (задацима). Шримери су добро изабрани, само би желели да их је и више, нарочито код израчунавања површина и запремина. Писац би боље још учинио, да је поред тих задатака и сам решио који год, нарочито код тежих и заплетенијих (као н. пр. код кружних задатака).

Остаје нам још, да поважемо и терминологију пишчеву, као и језик у опште.

Велика гомила страних термина јесте и велика погрешка у оваквим књижицама, које се пишу за ученике основних школа. Опи се по нужди употребљују само онда, кад немамо наших назива. А колику је пажњу писац обратио на то, сведоче термини: „димензије“, „конПру првертикалан И нормалан“ (у место управан), „ „конвергују

„дивергују“, „дентрични “ , уконцентрични и ексцентрични“, „кони и ковведог, „хорда“ · (тетива), „облонтум (правоугаоник), „трансверзала., „полигон“, „кегла“, „кугла“ ит. д. Нама је чудновато, што је писац, поред српеких назива, (којих већ имаде за све скоро овде употребљене термпне, и од којих је многе и сам употребио), морао

" употребљавати и ове стране и отрого научне термине!... Или новоковани термини: „правачник“, „истокрак“ (у место равнокрак), „исто стран“ (равностран), „кутови“ (улов) „плоча“ (површина), ит. д,

1 језику се најаве: „понајпрво“, „етол“ ојрутраволинватне 4 ФИгуре“, „наочигледност“, „од горе и од доле“, „од напред натраг“