Rad : list za nauku i književnost

св. |. У 5 ПОРЕЗА 2) 67

управо у томе, да влада заједно е народним преставништвом одређује колико је држави потребно материјалних срестава. |

Други је задатак Финанције, да набави срестава за намирење државне потребе. Тај други задатак врши државна, адмивистрација, јер она има да разним радњама Финанцијског министарства набави држави приход у границама Финанцијеких закона. Том радњом Финанције стоји дакле модерно државно газдинство у свези са друштвеним процесом храњења (Шетле свакад изводи аналогију међу радњом човечијег и друштвеног организма — прим. р.) — е "народном економијом. Предмет Шефлеовог дела спада у област те стране Финанције, с тога ће се под Финанцијом свакад разумевати питања о набавци прихода држави, а не питања контролна или буметна.

Финанција, у том ужем смислу, води о томе бригу да се држава материјално издржава из опите друштвене тране. Разуме сету храну ствара производња и промет материјалних добара. Путем Финанције добија и држава свој део од чистога прихода „народне производње“. Тим путем држава је у најтешњој свези с општим процесом храњења друштвеног организма, а то ће-рећи с народном економијом. Отуда се основна начела и погледи у Финавцијској науци могу добити тек на основу правилног народно-економног гледишта. Имајући правилно гледиште на народну економију. ми већ имамо сва битна начела Финанцијске наукети политике. У том случају неће нам задавати тешкоће ни ошита питања из народне економије, која су у свези с Финанцијом. :

(а ког дакле глегишта на народну економију ваља поћи код Финанције > Да би могли на то питање одговорити, ваља, рећи коју реч о погледима на друштвену науку у опште. Разни противни погледи на народну економију произлазе из противних гледишта на саму друштвену науку, на друштво. ;

Постоје два гледишта на људско друштво, а данас се косе као никад до сад. | 14477 : г О

Објективно гледиште иде од целине члановима, од члана члану, од заједнице 'индивилдуи и обратно.) Оно се" никада не зауставља само код индивидуе. То гледиште сматра да ву сви колективни заводи: држава, школа, наука; црква, битни чланови у друштвеном организму 'човештва' или нација. Оно такође схвата важност индивидуа и њихових породица, као елободнит основних јединака заједнице. То дакле гледиште води бригу о целинт и њезином објективном поретку, али не "допушта ни да се индивидуа, јединка, занемари или да угине, и чува њезину слободу. пе У ј

То гледиште на људско друштво мора бити пи сумано и космоаолитеко , јер ма да и оно) сматра да “је развитак човештва плод борбе и такмичења "међу народима и' појединцима, ипаг оно узима: да човештво,' каб целина свију народа; "стоји “над поједином егоистичном нацијом и над њезиним егоистичним члановима. Међутим оно нијб ни амтинацџионално јер узима да' нација, скао заједница свију националних индивидуа, "етоји" над ћетовима: појединих индивидуа. ја њега је јасно, да је и за"међународну заједницу потребна самосвојнот, нато Тин благостање сваке поједине нације. ' џ

1 :9 '