Rad : list za nauku i književnost

св. ЈА = = -____ НАУЧНИ ПРЕГЛЕД | Па

трее је био јак у овим местима: Дамбом, Зала, Егерсег, Марцели, Копреиниц и Лупоглава, а распростро се на Грац, Клагенфурт, на седам маџарских комитата, на Бербир (у Босни), тако да је 4500 квадратних миља било у потресу. Код Ресника се отворише пухотине из којих је избио муљ. Код Стубвице је пропао један комад земље и рупа се испунила врелом водом. Земљотрес загребачки понагљао се још 9. 10. 11. 12. 13. 15. 16. 18. 19. 20. 21. Новембра, 38. 10. 11. 12. 17. и 22. децембра. — Загребачки земљотрес личи у опште на земљотресе, који су се у средњој Европи дешавали, као на пример рајнски земљотрес од год. 1869, земљотрес на. језеру Гарда 1866 и 1868. Претече овога земљотреса били су неки еслабији потреси у Босни, Црној Гори, Далмацији и неким компитатима у Маџарској. Хрватска се земља потресла први пут 21. Фебруара, код Карлштата. Најјачи загребачки погрес био је 9. новембра; он се распростро по Хрватској, Црној Гори, Босни и великим делу Маџарске, а осетио се по мало чак до Ческе, Горње Италије и Тирола. У доцнијим ударима област потреса јако се сузила; само се још потрес од 16. децембра распростро на Штајерску и Корушку. У децембру су потреси постојали ређи и слабији. До 18. децембра могло је се у Загребу 61 потрес набројати; сем њих било је више њијања и вибрирања земљишта. Крајем године земљотреси нису престали већ су се понављали још и у овој години. У осталом Загреб је врло често бивао „зложен потревима, јер се зва за ових 98 земљотреса из његове околине: године 1502, 1564, 1659, 1686, 1756, 1757, 1827, 1930, 1882, 1884, 1886, 1887, 1889, 1840, 1848, 1848, 1898, 1854, 1857, 1861, 1868, 1869, 1870, 1871, 1872, 1876, 1817, 1819.

Од 226 земљотреса, који су били у години 1880 на зимње мссеце пада 80 потреса, у пролеће је било 82, у лето 60, у јесен 24.

Земљотрес се понављао у Текучину (у Влашкој) 2 пута преко

тодине, у Сан Франциску 4 пута, у Омирни 0 пута, Сарајеву 2 пута итд. итд.

— Вемљотрес у басену Роме. = Три крају месеца јула 0. год. десио ве у западној Европи један земљотрес, који је интересантан колико по своме великом распрострањењу толико и по своме узроку. Он се распростро на Швајцарску и на велики део ронскога басена. Потрес није био одвећ. јак нити је дуго трајао, па није никакве штете ни учинио. Најјачи је потрес био у Лиону: а у Шамбери је становнике престравила велика подземна тутњава а у Алвару се чула и ломњава.

Овај потрес није вулканске природе, већ се приписује једном метеоролошком узроку. У дцеломе пределу, гди се овај земљотрес осетио, од Базела до Валенције, владала је, за време прве половине месеца јула, врло јака суша, тако да су усануле све речице и ослабили сви извори, који не добијају своју воду од глечера. После 19. јуда било је више узастопних провала облака и бујних киша, које су грдном количином воде полиле ове брдске пределе, тако се напрасно промениле прилике у подземној води; неки солни или глиновити или просто трошни слојеви испрали су се и однесени су, па