Rad : list za nauku i književnost

РС

34 5 И РАЈА = о Ове

Од рата, а нарочито од онога доба, откад је народ био запао у овкудицу, а терети му се међу тим непрестано множили, и откад је почео да се противи умножавању официра и виших чинова у војеци: војска се још више отуђила од народа и грађана. Она се осетно поче одвајати у засебну касту која се, најближије да се изразимо, често мрко погледала с народом. Ратови омилише оФицирима оно стање, у коме су они само заповедали, а други грађани морали да их слушају без поговора, те тежећи за тим стањем, често су испадали као највећи противници грађанских слобода. |

Просветна струка увукла се такође у политичку стеру министарства. При давању службе више се гледало на приврженост влади но на способност. Ревизори су брижљивије бележили за кога су посланика, кмета или одборника гласали учитељи и просесори, но што су се старали да недостатке наставе проуче , постигнути резултат испитају и правичну оцену даду. У опште,и у школи мн у цркви почела се водити брига, којој партији ко припада, па се према томе после с њим и поступало. -

Финансиско стање земље било је неуређено; од народа се пажљиво прикривало шта га још чека и чему се у будуће има надати. Влада је у души осећала мали резултат од оба прошла рата, па се устезала да народу покаже све жртве које су учињене и које ће се још иначе чинити. Она је покушавала да постигнуто проширење Србије и њену независност припише себи у заслугу; али не знајући

"шта ће се теретлим носледицама рата она је гледала да прикрије све

терсте што чекају српски народ, и за то није могла да пође випутем штедње, ни путем нових али правично подељених терета, нити је могла да уведе равнотежу у државним приходима и расходима.

Слободе политичке, које су за време рата биле суспендоване, нису биле по ново повраћене у оној мери, у којој су биле пре рата, и ако је велики број посланика из народа био одсудно за то, да се не само све старе слободе врате, но и новима обогате.

Народни војници гледали су шта се ради с народним имањем, видели су да се без рачуна троши и провипа, и у след тога ство“ рило се у народа мњење да државни рачуни нису чисти, да има много. злоупотреба и проневерења, да се не знарачун о свима оним стварима, које су у рату нама припале — с тога је народ преко својих посланика тражио рачуна о свему ономе што је у рату утрошено м добивено. Но потраживање посланика остало је без пкаква успеха, јер власници нису се могли сложити да се претресају стари рачуни, а то народ још више утврди у мишљењу да државни рачуни нису чисти, и да има много проневерења.

Томе стању придружиле су се пооштрене мере и повишење ђумручине од стране Аустро-Угарске на извоз наше стоке, и кад је Ристић у скупштини питан: чини ли то Аустро-Угарска по неком праву основаном на берлинском уговору, он је одговорио да Аустро Угарска по уговору нема права на то. После се убрзо увидело да ће Аустрија одржати -евоје, и народом онда овлада неки осећај да смо ми после два рата постали бесправнији но што смо били пре.