Rad : list za nauku i književnost

ов. – · ПОЛИТИЧКА КРОНИКА. 89

(! тога што се влада приближила оној држави, која је Босну и Ерцеговину притиснула — напустила је са свим и срп. идеју о приваједињењу Босне и Херцеговине, а у више прилика, угађајући Аустрији гонила је и саме носиоце те идеје.

Спољна политика ове владе састоји се у угађању и попуштању Аустро-Угарској. То управо и није никаква политика већ измећарство.

Унутрашња политика почела је да употребљава она срества, којима се служила и Ристићева влада, и која је она пређе као опозиција јако осуђивала.

И ако је ставила у програм да ради на томе да се права уставност у нас одомаћи, опет почела је гонити и премештати оне чиновнике, који се мешају у политику а нису јој присталице.

Скупштину не позива на време, но је одлаже дотле, да после нема времена све предлоге да проучи и прошутдира, и да им даде израз своје промишљене воље.

Места, посланика, који су оставку дали или који су у току го-

дине умрли не попуњавају се ни онда, кад јавно мњење наше захтева да се попуне, а међу тим влада попуњује ревносно места својих посланика одма и неодложно, као да ће бог зна каква штета настати ако не буду на број сви аминаши.

Да напоменемо још овде да су се у последње време либерали, који су се после Ристићевога пада одвојили у две групе (са органима „Истоком“ и „Н. Веком“) ту скоро опет епојили у једну групу, под Ристићевим вођетвом. Органим је „Орпска Независност ; програм у главноме је стари Ристићев програм добро познате „поступности и одмерености“. Истом приликом либерали су покушали да се као политичка партија организују под невиним именом; „друштво за потпомагање срп. књижевности“. Веле да је то скривање политичке странке под књижевна удружења у след рђавога закона о политичким удружењима.

Напредњаци такође су покушали да се јавно организују по целој Србији као политичка странка:А и наша радикална странка ради на својој организацији.

Овог последњег дана десио се један значајан акт у државној управи. Влада је разрешила митрополита Михајила од дужности, а на његово место за администратора поставила влоглавног владику Мојсеја. Давнашња борба између министра Новхковића и Митрополита, отворила се најжешће око извршења закона о таксама и пошто митроголит либералац није хтео да врши закон о таксама, бранећи се да је он у сукобу са црк. канонима то је разрешен од дужности, а постављен је на његово место владика Мојсије.

У овој борби око одржања закона играли су највећу улогу лични и политички обзири. Ми за сада, док се боље не испитају сви докази једне и друге стране, нећемо изрицати евој суд о томе.

НП. Пашић.