Rad : list za nauku i književnost

| лука половим св. 1. ; Б Е Феђа рваоа а 91

Ове су песме све шкалм(лејОМ Си део њих опева по-

следњи црногорски раја Еуро Јн) садржина песама може лако да покрије њихове унутрашње недостатке, и за то је дужност кри-

тици, да при оцени остави на страну сам патриотизам, па да испитује шта песме вреде као песме. Овим се на сваки начин не каже да је

патриотска тенденција мана, него се само хоће да одвоји оно. што -

нема евезе једно с другим. Ми ћемо увек одати достојну пошту па триотизму, али не можемо никако пристати да он одређује вредност поезије. :

А између ових песама има их које су више патриотичне него песничке. Тако у песми „Душан“ казује се како српска војска иде на Цариграл, и на месту где се заустави војводе воде разговор: једни се радују што ће Душан да међу њих подели царство, а други то не одобравају. За тим долази говор Душанов, који разређује међу војводе поједине државе. И више нема ништа. А цео се разговор води

са тако дугим резоновањем, да вам Бан Страхиња изгледа као про-

Фесор историје, и да једнако очекујете, хоће ли песник од некуд почети да цитира историске документе којима ће потврдити своја резоновања. Друга песма „сабору Крутевцу“ опет износи разговоре и објашњења. Кнез Лазар се обраћа својим војводама и тражи од њих савета шта да се ради против Турака:

„дато сам скупио у Крушевцу овде

Вас главније редом све српске војводе;

Да се најпре овде сложно упитамо,

Ако ћемо с' предал", оно да сви знамо“ (баш тако!)

Само оскудица праве псезије може народнога јунака, кнеза Лазара, представити да о турском Мурату говори као о неком несносном повериоцу:

„Мурата сам и ја до сад заварав'о, Преговар'о дуго и новце му дав'о; Сад се нема куда, сад одговор тражи, Подиго је војску крвљу да се блажи“

Војводе редом „добијају реч“ и решава се — оно што зна свако и без песме. У свима тим говорима налази се само ладно размишљање. Милош Обилић вели да се нетреба много мислити, и у даљем товору казује како на случај успеха треба „вратити зајам лукавим Грцима што се из пакости сложише с Турцима.“ Југ Богдан потпуно аргументује:

„Који годе народ без крви подлегне, Томе ропство двапут дуже се отегне; Јер примера нема из прошлости лепи Што му срце к слави и слободи крепи“

очекујете само још етео или уцод егаћ Фетопебтап а цт.