Rad : list za nauku i književnost

св. 1. . 5 КЊИЖЕВНОСТ | 98

песму, њему се већ у напред привиђа какав ће бити крајњи ресултат борбе. И даље песма износи живу слику „крвавих дана“, а после гепричаног целог дотађаја сам се собом изводи дивни лирски завр“ шетак, Шта ради Ненадовићг У првом делу песме држи се збор пр-. ногореких војвода. Ту познате сувремене личности говоре За: и „против“, и решава се ратни план. На то иде.-већа половина песме. Тек после долазе дела, тј. једипо што је и требало да буде. Уз то додајте још и пишчеву навику (врло рђаву) да сувише опширно и „обстојателно“ све изнесе пред нас.

Да сведемо говор у оцену: Ненадовић нема онога без чега нема поезије, он нема довољно уображења. Ту оскудицу он се стара да накнади резоновањем и објашњењем, али то није потребна помоћ,

Са свим друкчије стоји с путописом. који је у другој свески. Ту је Ненадовић један од најбољих мајстора у нашој књижевности. Без многога говора ми ћемо ову свеску најтоплије препоручити нашој читалачкој публици. Ту ће свако наћи најлепше лектире. Интересовање за ову добру књигу мора бити још у толико више, што је осим завимљивота описа Шталије овде још занимљивији и још важнији за:

нас опис Владике Песника. Анд. /

Човечије тело шп његова нега за учитељке п више девојачке школе по д-ру Боку по другима написао М. Петровић. Са више слика. Друго знатно промењено издање. Панчево 1882. 8. бтр. Ш7.

Неко је казао, књига која је најбоља, таман је добра за школу. По том био би најтежи посао написати честиту школску књигу. Код нас као да се не мисли тако, напротив, биће да се узима, да за школу подноси ма каква књига, иначе не верујем да би се решили да пишу школеке књиге људи, којима није струка предмет о коме пишу. Што сам сад казао односи се поглавито на све књиге, које су код нас изашле и баве се предметом којим се бави и ова књига, чији је наслов горе исписан. Ваљда ни код једног народа, који у опште има штампаних школских књига, нема књига с тако много погрешака, као што их има у неким нашим књигама, које говоре 2 свлопу човечијег тела и о радњама у човечијем телу. Ово су главне књиге о том предмету код нас: О човеку, од М. Фрачковића, (1875); познавање човека, од Ј. Џецића (1818): човечије тело М. Петровића. Шецићева књига упућена је сада поново на преглед ради новога издања, с тога о њој нећу говорити, али из Фрачковићеве књиге навешћу узгред коју реч и то сад одмах.

Да би се видело какве су књиге могле код нас излазити, какве ву се употребљавале у школи, каквим су се књигама морали служити наши учитељи да се образују и поуче у дотичном предмету, наводим неколико места из књиге Фрачковићеве, и то без икаквих објашњења.

„Органи М човечијем телу врло су различни, те по томе сваки посебице има своју одређену цељ, којој својим радом мора да служи, п сви скупа опег теже: ва. тим, да одрже онај организам, у коме се налазе; с тога су сви скупа спојени у

једну складну и нераздвојну целину, која се назива, система живаца.“ (стр. 10). „Система живаца састављена је из многих цевмица (рлакна) п Гелијица (мехуршћа),

Зи и ои