Radničke novine

5«. 128

Излазе сваки даа сем аезеље. — Цена: на годину 12 динара, на пола године 6 динара, аа 3 месеца 3 динара, аа месец дана 1 дин. За вностранство 30 динара годишње. т б §т

Бвеград, Уторак 3. јуна 1914 годкне

ЛРГИН СРПеКЕ еОЦИЈАЛНЕ ДЕМОКРЖТИЈЕ

Год.

Уредништво јеу штампарији Радевковића Ад министрација у Социјалистичком Народном 'Дому. ТЕ/1НФПН "'вазннјв ИЕ 111ШНСТ011Ш1 87» Рукописи се не враћају. Огласи се штампају по врло Јефттиној иени

Мач на^ Наше јучерање слутње почињу се обистињавати. Ситуација на Балкану опаснија је него што смо чак и ми мислили. Односи између Грчке и Турске ушли су у сасвим критичну фазу. Грчка је прва почела да кида. Она је извршила анексију Хиоса и Митилене, острва око којих је био спор коме ће припасти. Турска има или да се помири са тим или да се силом одупре. Фурија рата већ витла својим страшним мачем над Балканом. Још није пресушила ни она баруштина крви проливене у два прошла рата, а већ треба да потекне нова, свежа, врућа! И као што увек бива на Балкану, безумље једних повлачи за собом проиаст и других. За насртљивост Грчке мораће, изгледа, да плаћа цех Србија. Велика Јелада треба да се диже на костурима дринских, шумадијских, моравских, тимочких и вардарских сељака. Наш народ треба да поткусурује амбиције двеју династија. Због грандоманије краља Константина треба да остане без хранитеља још десетак хиљада српских породица. Поред благодети Пашићеве дипломатске мудрости, ми морамо да гутамо још и благодети Веницелосове дипломатске мудрости. Ми гинемо за два краља и испаштамо за глупости два балканска Бизмарка. Не знамо тачно шта се ради и уговара иза кулиса српске и грчке дипломатије. Једно је само несумњиво. Србија стоји пред ратним амбисом. Ситуација је у највећој мери озбиљна. Ствар грчка, благодарећи лудости наше дипломатије, постаје и ствар српска. Пошто смо грчкој буржоазији извојевали Солун, сад треба, ваљда, да отимамо за њен рачун и Смирну или Цариград Колико је ситуација опасна види се најбоље из тог факта што Скупштина, која је јуче најдаље требала бити распуштена, одлаже своје седнице до суботе. Нико није сигуран за сутра, и очекује се гром ма са које стране. И ако влада изврши неки нов злочин над српским народом, Пашићево глуво немо дете што се зове Скупштина треба за сваки случај да се нађе ту, да и тај злочин санкционише и да му даде моралну и материјалну потпору. Ствар ће ићи у толико лакше и у толико брже што, сем социјалиста, у Скупштини нема никога од опозиције! Детињаста тактика опструкције, која је већ толико пута банкротирала, показује све своје безумље данас, на овоме конкретноме примеру. У моментима од којих за виси судбина земље, опозиције нема нигде у Скупштини — само зато што је Марко Ђуричић казао Јаши Продановићу да је клеветник а Јаша Продановић казао, опет, Марку Ђуричићу да је коцкар, па Јаша није хтео да тргне реч натраг а онда ни Марко није хтео да тргне реч натраг! И док се расправља фузионашко-самосталско рекла-казала, које траје ево већ читаву једну деценију, Историја грми

гдавом са својим гвозденим точковима преко лешина балканских народа, и једно за другим нижу се догађаји у којима су ангажовани не само животи садањих генерација него и егзистенција читавих земаља и нација! Доисга, никада на челу читавих народа, који су способни за вршење историјских дела, нису стајали беднији управљачи но данас и никада боље него у овим епохалним догађајима није Историја доказала коликосу владајуће класе лажни репрезентанти народних маса и колико су те класе без икакве историјске функције! У име стотина хиљада ратника и њихових породица који се још нису повратили себи од јучерањих крвавих ратова, ми тражимо од влзде да не скаче у амбис у који је појурила Грчка. Ми нећемо више раг ни за амбиције домаћих шовиниста; још мање пристајемо на рат за амбиције грчких власника ! Једновремено са тим, ми захтевамо да се одмах публикује тајни уговор између грчке и српске владе, те да се једном види да ли је то савез за заштиту животних интереса даа блиска народа или је то договор за извођење разбојничких планова двеју незајажљивих дииастнч ких, милитаристичких и кашталистичких ајдучких дружина! Хоћемо да знамо да ли је српскогрчки савез разгранато и хладовито маслиново дрво под чијим ће зеленим гранчицама Срби и Грци лечити своје тешке ране и враћати полагано своје земље култури и цивилигацији, или је то страшни Дамоклов мач којим ће српски и грчки власници стално фијукати над главама својих народа и гурати их из једиог црвенога мора у друго! с ЈСа дрзу руку реформе у просбеШи Фузионаши су збиља демократи. Они воде много рачуна о јавнај реЧ'Ј. Они поклањају пажњу свакој оправданој криШици. Они су гоШовч да попрзвг свг шШо не взља 1ако например, наша критика њиховг просветне полиШике ичала је дејсШва. Г. Љуба Јовгновић ре шио се да всћ једном мења ствари из сснова. Ради се ене / гично на јед ној корениШој реформи школске на стове. и у опшше просвете , у Срби/и П; ви, најважнији кораку томе правцу већ је учињен За чиновника министорства просвете поспгављен је ових дана војвода Јован Бабун ски, један од нојистакнутијих ко мита. За овом реформом доћиће убрзо и друге. Сви су изгледи да. ће г. Љуба Јова»овић, и ако и сом ве лики просвстни радник, нарочито чувен са сво/е вештине у погађању нишана , уступити место досто нијгм од себе : по свој прилици генералу Михаилу Живкови^у или ге нералу Божи Јанковићу. У Шом случ^јм, за начелника министар сшва просвете биће узел г. Воја Јанкосић, пешади,ски муор и шеф комитске организације. Референт за црквене, и уоптте за иобожне сшвари, биће г Велимир Велић, коњички мајор , који не носи на својој души ни десетак људи. Само ће бити потеже за педагошки одсек. 1у има грдно много кандидата који су се у овим ра товима прсславили својим сригинарним педагошким методима и

систематскии васпитазањем војника. Постоје у главном две групе кандидата. Једни мисле да је боље васпитавати свеш батинама, а дру ги мисле да је боље сабљом. Има и једна трећа група, ко/а мчсли да су за васпитање војника, одно си ђака , довољчи кочићи. 1а је гру■ па, као што се види, неозбиљна, а још уз Шо и ма зобројна, тако да сг и не узимау обзир. Стаар ће се мсрати рзспр ;вити Шако што ће се расписати конкурс, и на чело педагошке струхе у Србији ставиће ље очој официр, или подсфицир, ко/и је војницима оцепио највише 1 батина у овам ратовима. Качди- \ дати који су За све време ратова ударили испод хиљаду батина, не■ ће се ни узимати у обзар. Одмах по Шом приступиће се 1 измени настазнога плана у осно■ вним школама. 1абли, сучђерова и креда готово никако и нема по школама', али нам Шо више и не 1 Шреба. МесШо тога, набавиће се за малишане што више ручних бомби и кама, и деца ће се обучавати Шим лепим вештинама. На ставници ће бити комите а управитељи основних школа биће они каплари, поднарсдчицч и наредници ко/и су се јавили бар са по је дком Јуначком песмом у патриот■ ском листу Балкану. Прву награду добијаће они Српчићи куи се Шако извеште да могу заклати човека а да он и не писне. Школски над зорниц I биће наши најугледни/и и највештији касапи. Свети Сава не ће вчше бити школска слава. Ме сто њега узеће се за школског сее ца Сееши Аранђел, патрок касапског ескафа. Цовгк што се смеје.

ПОЛИТИЧКН ПРЕГЛЕД бартосталска изборна парода Све наде самосталаца да дођу на власт, па макар и помоћу сфицвр ске клике, изјаловиле су се и они су остзли на цедилу, удаљеиији од власти сад него икад раније. Но то њих ништа не збуњује. У своме сле пилу да се дочепају једног тако реитабилног посла као што је државна власт: управљање над четгри и по милиона поданика, руковање толиким миласнима народнога богаствз, толиким рудницима, мајданима, концесијама, лиферацијама, и т.д., — самосталци не биргју сред ства. Кад нису могли дг добију зласт из руку официрг и влгдаоца, они ће је потражитл опет од народа. Ако су изгубили на једној стрзнн, покушаће на другој. Како и на који начин? И то је споредно. Треба се удружити са сваким, само ако ће та дружба донети користи. И самосгалци тако и раде. Они, који су се одвојили од фузионаша тобож заго што су ови ушлн у за једнички кабинет са напредњацимз, проповедају сад груписање у један фронт целокупне опозиције против фузионаша и фузионашксга режи ма. Самосгалски чистунци сад се не либе да изађу на изборе заједно са тим истим напредњацима и са ли бералима, који су се после 29. мзја прометнули у некакве националце. Већ се пуштају гласови и припре мзју самосталски бирачч н«. једку такву изборну фузију. Одјек истина ј још ћути али зато Звоно, које је за самостзлску партију оно исто што и 7 рибуна за фузионашку, већ припрема самосталске духове, и да је разлоге због чега је нужно да се сва опозиција удружи против фузионашз. Ми ћемо назести те разлоге из Звона, које је оно оштам пало курзивом. Ми ћемо бити пажљивији према самосталским бира чима па ћемо их донети масним словима. Они гласе: „...БираЧи самостадних радикада треба нароЧито да буду свесна тога, да њпхова странка посл* свега што ]е бидо, не Јмодсе доћи на вдаду пре него што се фузионашн у СкупштОни оотпуно онеджогу ће, а фузионаши ће у Скупштнни битн немогућнн чим се

опознцнја буде здружида за изборе*. Кго што се види, и самосталци су почели да бивају искрени. Они резонују: Шта ту ваздан лагати народ како ми хоћемо те ово,те оно! Рецимз му једанпут искрено: ми хоћемо власг, власт по сваку цену, власт пошто пото! па ће нас он послушати и даће нам је. Али ми нисмо сзми довољно јаки за то. Наш противник, кога мрзимо из дубине душе (јср никако не пушта власт из шака), још је довољно јак и снажан. Стога се треба удружити и са црним ђавзлом, само да срушимо фузионаше. А нашим пријатељима, који би млгли и не одобриги такав наш поступак, рећи ћемо да то чинимо само због тога да дођемо до власти. А кад то посгигнемо, онда ће бити добро и за нас и за њих. То ће их расположити и одлбровољити те ће нам опростити овај корак, на који нас нагони једино уверење да на други начин не можемо никад доћи на владу. Ето, то је изборна парола Самосталске партије! Строго начелиа, као шго ју је Бог дао, она ће и у идуће изборе унети начелности! Ако ко у то не верује, ускоро ће се уверити ! Ми социјалдемократл овим нисмо ни најмање изненађени. Ми смо одувек били тога мишљења да су самосгалци далеко од тога да буду каква принципијелна, а још мање демократска партија, и да је и њима као и свима осталим буржоаским партијама стало само до тога да се дочепају влзсти која је један рентабилан посао. И ако се ни досддањи изборк нису одликовалк озбиљношћу и начелношћу, ипак ће овл годишњи у томе однсти рекорд. Н; х/Дггга СкуМШIкШСкИ** диће се љут и крзав бој између владеј\ ће партије и фузионисане буржоаске опозиције. Средства се неће бирати. Од силних лажи, клевета, лагања и сбећања противници неће видети један другога. У таквом хаосу од безначелности и вашарске дреке положај социјалнедемократије неће бити лак. Она ће имати да се бори на два фронта: и против владајуће партије, која цеди и убија народне мзсе, и против буржоаске опозиције, која не обећава ништа боље. Али у колико је наш положај тежи, у толико је за нас више части. Ми ћемо бити једина партија која ће седржати на принципијелној бисини и која ће у место лажи, клевета и обмана употрсбља вати само факта.

Наша аартија улази у еелике борбе. Крупна питања су на дневноме реду. Треба агитовати неуморно и на све стране. У томе раду најбољи помагач ће нам бити на/и партијски орган, који је од увек био и наш најбољи агитатор. Нашем листу треба поклонити сву пажњу која му се дугује и коју он заслужује. Њега треба распростирати на све стране. Поводом тога, у среду, у 8 сати увече , одржаће се Заједничко, Партијско и Синдикално Веће. Дневни ред: Наше дужности према Радничким Новинама. Референт: друг Душан Поповић, главни уредник Радничких Новина. Нека ниједан члан не изо стане са овога Већа на коме ће сс донети важне одлуке.

Лрвв, чнтајте МШ“

шршишшшпи 11 Енглеска и Русија Пре неколико дана у енглеском парламенту опет је било претресано питање о односима с Русијом. Већ читав месец дана светска штампа живо коментарише вест о флотном споразуму између Енглеске и Русије, који је тобож остварен после доласка енглеског краљау Париз. И већ месец дана енглески либерални листови, отворени противници сваког зближења с Русијом, оштро критикују такав корак. Оно што је приликом предлога Лависовог о прегварању Тројног Споразума у савез изјавио само један либералниорган, поновила је сад свеколика либерална штампа: енг.геску владу, која би се усудила да закључи какав војни уговор с Руси/ом, збрисао би народни гневзадвадесет и четири часа. Греј је, дакле, морао говорити о томе и његов одговор утишао је узбуђење. Он је изјавио да нема ниједне необјављене конвенције, која би у случају рата с којом трећом силом спречавала Енглеску у њеној потпуној слободи одлучивања, да ли ће се умешати у рат. Што се тиче конвенције с Русијом „никакав споразум није закључен нити се води, нити се, рекао је_ 1 реЈ, КШИКО ја знам, пЛЛНИра. Дакле, све што се у европској шгампи о војној конвенцији изнело нетачно је; о њој или уопште није било речи између државника Русије и Енглеске, или је с енглеске стране руски предлог одбијен. Овом Грејовом изјавом потпуно је рашчишћена ситуација. Ми смо још раније, кад се у штам ли претресало питање о Споразуму и Савезу, указали на супротности интереса између Енглеске и Русије на далеком Истоку, специјално Персији, које савез онемогућују. Па ипак су се кроз штампу, нарочито нашу, чули гласови да је приликом доласка краља Ђорђа у Париз постигнут много тешњи споразум. Изјава Грејова демантује све такве прет-поставке. А како се у Енглеској мисли 0 руском пријатељству најбоље се зиди из коментара, којим енглески листови пропраћају француску министарску кризу. Сви либерални листови оштро напај дају држање Русије, њено мешање у унутрашње ствари Француске, тежњу Русије да ојача реакцију у Француској. Пријатељство Русије и Француске служило је, по њиховом мишљењу, само руским империјалистичким прохтевима и реакционар* ним тежњама француских шовиниста. И указујући на то, они примећују да би до истих резултата и у Енглејској довело пријатељство с Русијом. Али се против пријатељства с Русијом не буни само енглеска демократија; већ на односе с Русијом са забринутошћу гледају и званични кругови енглески. Питање о Персији може лако постати кобно питање у енгле; ско руским односима. Русија не 1 показује ни мало воље да повуче своје трупе из северне Персије ја Енглеска, подутицајем финан’