Radničke novine

6о. 131

Берград, Петак 6. јуна 19(4 годкнв

Гоб XV

Излазе сваки лан сем ■едеље. — Цена: на годнну 12 динара, на пола године 6 динара, аа 3 месеиа 3 пинара, на месец дана 1 дин. За ввостранство 30 дивара годишље. И| 5 Ш

ОРГАИ СРПСКЕ 80 ЦПЈАЛНЕ

ДЕМОКРАТКЈЕ

Уредништво Је у штампарији РаденковиНа Ад министраиија у СоциЈалистичком Народном Дому. ТЕУ1ЕФПП Ршшј| (46 ДЛМШПШЈ! Ш Рукописи се не враКаЈу. Огласи се штампају по врло јефтиној иени

Први путсуу Енглеској 1833 г. били постављени 4 привредна инспектора за надзор над применом Закона о радњама. Историја радничког закснодавства пружа нам многобројне примере, како су се први ови привредни инсиектори херојски борили заједно са радничким представницима и организацијама за вршење Закона о радњама. Они су са.весно и марљиво вршили своју дужност, они су својим радом и својом интервенцијом увек спречавали привредне сукобе између рада и капитала, они су приликом сваке економске борбе били на страни слабијег, на страни радничке класе. Кад је био донет 1847 год. Закон о десеточасовном радном дану,енглески привредни инспе ктори и својим свакодиевним радом и својим исцрпним го дишњим извештајима доказива ли су, како је лепе благодети и како је сјајне резулгаге имао овај закон како за живог и здравље радника тако и за енглеску индустрију. А када су се фабриканти почели жалити противу овог Закона и када су својим многобројним петицијама захтевали од владе, да се овај закон суспендује, онда је сеи сам министарунутрашњих дела, Греј, поколебао и препоручио једним расписом привредннм инспекто рима, да не буду и сувише строги у примењивању 10-часовног радног времена. Али привредни инспектори и овом приликом очували су своје достојакство, одржали су се на висини свога деликатног положаја и сасвим су паметно одговорили мини стру Греју, да он нема права својом влашНу да суспендује законе. Како у Енглеској, тако у Швајцарској и осталим културним земљама приврецни инсиектори увек су били верни и одзни стражари социјалног законодавства. Свуда су се инспектори прослављали својим интервенцијама приликом привредних сукоба у корист радничке класе, свуда су они у својим штампаним годишњим извештајима на основу тачних ,и многобројних статистичких података доказивали нужност социјалне политике и тражили даљи њезин развитак и усавршавање у корист рада. Е сад да видимо шта ради наша привредна инспекција, како она тумачи своју улогу и како она врши своју дужност. У осмом одељку Закона о радњама вели се да су привредни инспектори дужни сталним обилажењем свих предузећа да воде строг надзор над извршењем овог закона, да проучавају привредђе и радне односе, да при бирају и публикују материјале о њиховом свестраном кретању... Даље се говори, како ће се ин спектори трудити да преданим радом и сталном конгролом осигурају радницима благодети За кона о радњама. Ради вршења своје дужности инспектори имају на расположењу многобројна средства, а наиме: они могу ући у сва предузећа у свако

ИШК 11 ИЈ 1 доба и дању и ноћу, имају право да поведу собом представнике радничких организација и стручна лица, овлашћени су да казне новчаном казном послодавце за невршење Закона о радњама и т.д. и т.д. За сваког оног који има очи да види и уши да чује јасно је и очигледно је, да наши привредни инспектори не врше са весно своју дужност, гажењем 8 ог одељка Зак. о рад. и у опште својим целокупним понашањем онн дају фабрикантима и послодавцима конкретне примере, да заштитне одредбе Зак. о рад. не треба примењивати. Србија сада има 7 привредних инспектора, али кака вајда од њих, када они не напуштају своје бирократске канцеларије, не обилазе фабрике и радионице, не штампају годишње извештаје, некажњавају послодавце за невршење Закона о радњама, они само носе лажно име привредних инспектора и ништа више. За цео свет важи свето правило, да социјална политика има за задатак, да спречава по могућности привредне сукобе, да ублажава неизбежне економ ске потресе, да приликом сукоба између рада и капитала увек интервенише у корист слабијег, у корист радничке класе. Али за нашу привредну инспекцију важе сасвим друга правила. Српски радници још ниједанпут нису осетили никаку заштиту и потпору од стране привредне инспекције. Тамо где се у опште и примењује Закои о радњама, то није заслуга наших привредних инспектора, већ је заслуга радничких организација, које су својим сопственим притиском приморале послодавце да спроводе заштитне одредбе. У оним пак фабрикама и радионицама где не беше организованих радника и где не беше социјалистички просвећених радника, тамо су се взрварски га зиле све заштитне одредбе, тамо су били тучени, кињени и мучени радници; тамо су се сваки дан сакатили и убијали ра дници и никоме власници нису за то од . ззрили, нико их није приморавао, да плате накнаду повређеним. Привредни инспектори су жмурке пролазили кроз оваке фабрике и радионице, никада нису казнили фабриканте за невршење Закона о радњама, никада нису узимали на одговор предузетнике за несрећне случ^јеве. Приликом о билажења ових предузећа они никад нису собом водили представника радничких организаци ја и стручна лица. За доказ свега овога, да споменемо само велике текстилне фабрике у Лесковцу. Годинама су се у Лесковцу газиле све заштитне одредбе. Фабриканти су дрско и демонстративно изјављивали, да нека онај врши Закон о радњама ко га је подписао а да они не признају овај Закон. У овим се фабрикама радило дању и ноћу; радила су мала дечица из 1 и II разреда основне школе; радно време је износило 12—14 час. а понеки

пут и 24 сата; радници су се сакатили готово сваки дан; ноћу су биле упослене женскиње и ситна невина дечица; ова јадна и несрећна дечица радша су веома често целу ноћ без одмора, и када би она услед великог умора задремала при машини, њих су немилосрдно тукли надзорници и фабриканти. И ове дивљаке и лесковачке разбојнике ниједан привредни инспектор није казнио за невршење закона. Поводом ових 1 лесковачких злочина упућиване су биле многобројне представке и протести Министру Привреде али од свега тога ништа није било. Напослетку су радници били ириморани, да својим сопственим силама, штрајком приморају фабриканте да примењују Закон о радњама. Првим својим штрајком они су успели да спроведу неколико заштитних одредаба. Али фабриканти нису се никако могли помирити с тиме и ис<ључењем свију текстилних радника приморали су лесковачко радништво да ступе у други штрајк ради примене Закона о рацњама. Па шта су радили привредни инспектори приликом овог привредног сукоба? С тешком муком и посредовањем министарства нолиције био је послат крајем атрила т. г. у Лесковац привредни инспектор г. М. Станојевић Он је у своме извештају констатовао све оне злочине, које су вршили фабриканти до штрајка. Али он се на тој својој констатацији само задржао, не казавши ни једног фабриканта за неизвршавање Зак. о рад. После тога када је дошло до крвавог сукоба у Лесковцу пленарна седница Радничке Комо ре опет је захтевала, да Миникистарство Привреде и Полилицијз пошаљу инспекторе. И фактички од стране Министарства Привреде био је делегиран у Лесковцу шеф привредне инспекције г. Сима Аврамовић. Па шта ]е учинио у Лесковцу овај шеф одсека за социјалну политику, да ли је он тамо интервенисао у корист слабије стране, у корист штрајкача, да ли је он извршио ма какав притисак на фабриканте? Целокупним својим понашањем у Лесковцу овај је инспектор доказао, да је осведочени непријатељ радничке класе, да је крвни непријатељ радничке класе, да је крвни непријатељ савремене социјалне политике и да је прожет мржњом према штрајкачима. Инспектор г. Сима Аврамовић у току свога бављења у Лесковцу само је саслушавао фабриканте, штрајколомце, полицијске органе, жандаре и комите. Он није хтео саслушати ниједног штрајкача, ниједчог представника месне радничке организације. Делегати Главног Радничког Савеза упутили су му преко секретара Радничке Коморе писмену представку, у којој су тражили, да се саслушају, али и то није ништа помогло, г. С Аврамовић је и даље демонстративно саслушава државне органе и фабриканте, не обазирући се ни мало на штрајкаче. Овај вајни шеф привредне инспекције, противно сви-

ма савременим начелима социјалне политике, интервенисао је у корист фабричаната и њихових заштитника: жандара и ко мита. Он је веома марљиво беле жио, како су жандари и штрајколомци били тобож тучени, али никаку пажњу није обратио на оне несретне штрајкаче, који су били премлаћени, прегажени од стране жандара и комита и који шта више имају лекарска уверења о тим повредама. Г. привредни инспектор дао је једно нетачно, незакониго објашњење лесковачкој полицији, како тобож радници немају права нз штрајкачке страже. Овај господин се понашао у Лесковцу горе од сваког полициског органа. Шеф привредне инспекције, није се хтео задовољити само својом некултурном интервенцијом у корист фабриканата на лицу места у Лесковцу, већ је продужио ту одвратну улогу и овде у Београду. Он је почео преко ,Пијемонта“, „Новости“ и др. давати изјаве, како радници нису у праву, како радничке представке нису истините и т. сл., у намери да окуражи фабриканте и да их подстакне на даљу борбу. Љуто се вара г. инспектор, да ће овим његовим изјавама штрајкачи клонути духом, да ће пропасти са својим штрајком. Радници ће се уверити још један пут на овом конкретном примеру, каку провокаторску дужчост врши шеф привредне инспекције, и примораће га да скине маску помоћу које је носио лажно име привредног инспектора. Нека зна радничка класа у Србији како тумачи своју дужност и каку службу фабрикантима чини шеф привредне инспекције. Српски пролетаријат неће допустити овом реакционарном бирократу, да се и даље сматра као носиоц социјалне политике.

с ЈСа &рзу руку ЈСомухалха полиШика БлагодеШи самосталско фузионашкога режима у општичи београд ској већ се почињу осећати Општи на још до дансс ни/е издала плату својим чиновницима и службеници ма; нема ни марјаша у својим касама 1 Овоме се не треба чудити. Не може сирота општина да стигне на све стране Ни/е то лакаЈтвар \ гостити и частити цео свет, сваког.г ко се год наврне у Београд. Није то јефтина ствар реирезентовати пред странцима чувено српско гостољубље. Ако се хоће да се приређу/у банкети свако вече — а то мора да се ради, без тога се не може ни замислити /една модерна комунална политика — онда, богами, не може увгк да сшигне за плат\> чиновницима и службеницима. Оно, нашли би се, можда, још ко/а цркавица од стотинак хиљада динара, али се то чува као резер ва за много важн >је ствари: шреба! ће нам за приређивање бинкета нашим драгим гостима и чувеним пријатељина српског народа из Кочиччине, која су се за време балканских ратова тако живо интересовали нашом. судбином, причајући неуморчо народу у Индо-Кини о нашо/ славној прошлости, о српским краљевима и царевина, о Жичи Седмовратно/, о Висским Дечачима, о тужном Косову, а нарочито о Кра љевићу Марку Стога, нека се општински чиновници и службеници претрпе са својим породицама па нека богами за славу српског амена и прогладуЈу не-

колико месеци, па и годину^ дана. За величину и сјпј Отаџбине морају се иоднети жртве. И кад им стану крчаши и свираши празча црева, њимл и њиховој деци, ствар ипак не шреба схваишти буквално и просшачки: шо неће бити њихова празна црева која свирају; то ће, у сшвари, биши громка патриотска шруба кроз коју ће се слава српскога имена разносиши на све стране света. Човек што ге смејеПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД Неколико драгоцених признања Од све буржоаске штампе 7 рибуна је најжучније нападала тајну официрску организацију која је изазвала последљу министарску и парламентарну кризу. Разуме се да она то није чинила због тога што би била на вишем моралном и интелектуалном степену од осталих листова, или што би боље и правилније схваталг парламентаризам и његове користи за државу, већ због тога што је она од свихлистова најближа влади и што је свака борба против владе посредно и борба против ње, сваки пораз владе посредно и њен пораз. .Позиате су 7 рибунине везе са дана_њом владом и њеном партијом, као и то да често пута чланке у њој пише једна кста рука која и у Самоуправи. Ствар ни у колико не мења што се ова два иначе добра пријатеља понеки пут заваде, као што је то, изгледа сад случај после онелекције коју је Самоуправа очитала 7 рибуни у првом реду. Е, та Трибуна, на супрог Самоуправи, и даље пише против оних официра који су изазвали последњу кризу, и у томе пксању открива поаеке ствзра које нису баш без ингереса да се и на овоме месту забележе. Не због тога што би биле нове за нас, — ми смо о томе у своје време писали, — већ због тога што оне поткрелљују и погврђују наше гледиште и каше писање о њима. У чланку После свршене крцзе, Трибуна се пита, шта нам је открила последња криза, па одговзра да је она потврдила постојање тајне офацирске организације, познате под именом Црне Руке, и да је та организација легло превратника. Она дагира још од пре две године и своју је акцију живо развила у времену између турског и бугарског рата. 7 рибуна о томе вели ово: „...Прво зло била је њена акцијз, развијена у међувремену од турског до бугарског рата, а у смеру да нападнемо Бугаре дск се још нису сконцентрисали. Ради тога била је развијена жива акција и у јавности и у војсци. Кад то није помогло, онда су члановима владе слали анонимна писма у којима им се претило смрћу. Слате су им чак и дезутације Црногорских повереника, само да се влада натера да пристане на план Црне Руке о нападу на Бугаре, на план који је таман био на то срачуњен да одруби главу Србији...“ Прелазећи затим на последњу кризу, 7 рибуна утврђује опште познату ствар да је њу изазвала та иста група незадовољних официра, и вели: „Из свега излази јасно, да је Црна Рука били иницијатор и главни проузроковач кризе. А из тога је опет јасно да се само њеним уништењем може постићи ред и мир. Пропустиласе то одмах учинити, буде ли се дао зао пример: да једна групица официра може некажњено газити прописе и агитовати у војсца за своје проблематичне циљеве, онда смо на прагу једног тешког и великог зла, које ће ову земљу удавити. Тоје извесно. Црна Рука не само што ће добити времена да покуша про ширити своју организацију, него што ће јој то сад и боље поћи за руком, пошто ће се видети да јој нико ништа не може. А ако то буде онда можемо све очекивзти“. Али Самоуправа овако не мисли. Истина, пре решења кризе и она је