Radničke novine

5«. 133

?«5г?ад, Понедељак 9. јуна «9(4 ^здкис

Год. V.

Излазе сваки даи сем аед-.т>е. — Цена: аа тодииу !2 динара, на аола годпне 6 динара, н». 3 месеца 3 динара, »а месец дана 1 див. За каостранство 30 дииара годишае.

11 б «

0РГ1Н ЗРПСНЕ СОЦКЈАЛНЕ ДЕМ0КРАТ1

% .8 С

Уредништво је у штампарији Раденковића Ад министрација у Социјалистичком Народно^ Дому. ТЕ/1ЕЛПЈ1 Решиџ Ш Јдмнвастзишг 37и Рукописи се не враћају. Огласи се штампају по врло јефтнној иени

Парламенат је класна установа. У току постајања модерне државе најјаче друштвене класе служиле су се парламентом да ограниче апсолутну власт нладаочеву. У данашње доба парла менат је у првоме реду инструменат за класну владавнну буржоазије; преко њега она је победила, помоћу њега она заада. По свом нсториском каракте ру, дакле, снага парламентаризма у некој земљи је мерило тога сукоба између круне и буржоазије. Тамо где је буржоазија била довољно јака да свој по литички утицај учини потпуним, круна је постала обичном монархиском декорацијом; где пак буржоазија није била способна за пуну победу, парламенат је остао једна обична усШавна декорација. Енглеска и Немачка су класични представници та два пола реалних односа политичких снага. Али се никада не сме губити из вида да у тој уставној борби, борби између монзрха и бур жоазије, апсолутизма и парламентаризма, није ни у које доба стајала усамљена ни једна ни друга страна. Буржоазија је уживала неограничену потпору широких народних маса које су у победи парламентаризма гледале пут за свој политички утицај. 'Га маса, чији је најодлучнији и најпожртвованији део увек чинио пролегаријат, решила је у ствари велику политичку борбу око парламентаризма. Ни круна није била усамљена. Око престола су се увек купили сви они елементи који немају ингереса да се народним поверењем земљом управља. У прзом реду то су били бирократија и стајаћа војска. Од тога, на који је где начин буржоазија продрла на власт, зависила је и њена политичка моћ. Тамо где је она завладала у држави обарањем противника и где га је низом мера ;,ишила привилегија, тамо је и режим буржоазије чвршћи. Гдетај случај није био, влада буржоазије је вечито остала на стакленим ногама. Није никако случајност што ]е парламентаризам најчвршћи у земљи у којој је милитаризам најслабији. Радикали су се из енглеске уставности научили свему, али само не томе. С друге стране, чврстина парламентарнога режима је зависила од тога колико је где буржоазија остала верна својој прошлости. Тамо где је она најпре и најбезобзирније издала народне масе, њена парламентарна моћ је почела да пада. Она је дошла у безизлазни положај: нити може владати с народом, нити без њега. Она се тада обично тетура једно време између остатака некадашњега народнога поверења и двора, између јучерашњих пријатеља и дојучерашњих непријатеља, док је нрвом згодном приликом стари непријатељ не лупи по цику у тренутку када је старога пријатеља изгубила. Пред том судбином стајала је радикална буржоазија у току последње кризе.

Истина, радикали су остали на власти, али радккали нису победили. Оба такмаца око власти радикална буржоазија и офи! цирска каста, остали су у својим старим позицијама, да се гледају на стари начин, да интригују једаи против другога или да се погоде. Који ће од ова два случаја наступити, то зависи од ирилика које се унапред тешто могу предвидети. Али једно стоји ван сваке сумње: јанање парламентарнога режима може сс постићи само демократизацијом. изборнога права и Скупштине. Народне масе треба да постану прави темељ народних слобода. То има да кажу предстојећи избори. А то народне масе упућује да се боре и против радикалне буржоазије која својнм реакционарним владањем ломи врат парламентаризму, и против солдатеске и њезиних помагача који се слабошћу буржоазије хоће да користе. И у том погледу социјална демократија је једина партија која је данас носилац и представиик лравога парламентаризма, тојесг неограничене владе народа преко Скупштинг. сЖа дрзу руку Хособо је иодељехо..,. 1ако уздишу патриотски романтичари, гледајући с очајањем како су српски капиталистички скакавци већ прилегли ка ту исморијску равницу и поделили је на спахилу ке који ће им доносити милионе. Наивчине! А и како би друкчи\е могло бити\ Српска буржоазиуа одвела је оче стотине хиљада рат нике у 1урску не да би остварила фачтазијг песника. скулптора и архитекта, него да би реализовала своје трг-Јвачке планове. Онаје светила Носово не ради т.ога да би га после претворила у један величан ствен Национални Музеј, него да би од њега направила један огро ман баштованлук. НчЈе њој стало до тога да остварује грандиозну уметничку концепцију Ивана Мештровића; њој треба да истера што пре и што више профчта из овога плодног поља. Не мисли она да подиже Косовски Храм са каријатидама ; она набавља потребно семе да посади на Косову што ви ше жита и поврћа. ,На гробљу ће изнићи цвијеће за \далеко нкко покољгње и , певао /е некада Његош српским херо/има, Цар Лазар, Милош Обилић, Југ ј Богдан са сво/их девет Југовића, Страхинићу Бане и осшала сви/е тла. господа неће бити те среће да им патриотско потомство по сади по гробовима лалу, шебој , ружу и карамфил ; али ће из њихових телеса изнићи у толико више паприке, патлиџани, ротквице, ку пус и сстало рентабилно поврпе. На ипак нису ти српски јунаци узалуд изгинулиI Ако нису моглч Оа сачувају српско царстсво, оно су бар, сво/им костима и својом крвљу, добро нагноили Кссово поље и н.аправили га нечсцрпним извором ренте за фузионашке Ко/иће и Миниће, за самосталске Савчиће, за либеоилске. Рафа/ловиће и зл напред њачке Павловиће. Човек што се смвје.

Ко хоће да се упозна са марксистичком науком та/ нека буде стални претплатник и читалац социјалистичког часописа &орбе. Цена на годину 8, за пола године 4, за три месеца 2 динара.

ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД Дартиска погађања Све буржоаске партије су се живо дале на изналажење начина како да дођу до што већега броја макдата на идућим изборима. Ти су мандати потребни с једне стране због тсга што треба да задовоље што већи број људи у крилу самих тих партаја, који ће свој посланички мандат упо требити за лакше добијзЈне понеке концесије, лиферације и др., а с друге стране због тога што већи број мандата даје више изгледа да се дође до власти. И оне су тај начиннашле. Пошто ниједна од њих не може да се похезлк дз је учинила какво добро народу, и пошто се према томе ниједна од њих не може надати да ће јој тај народ дати своје поверење, то су ступиле у погодбу да удружене изађу на изборе. Самосталци, у тежњи да победе фузионаше или да им бар не дадну довољну већину, погзђају се са на ционалцима и праве изборни споразум. Они позивају у своје јато и напредњаке, но изгледа да су на њих бацили своју удицу фузионаши, који воле погодбу са напредњацима него са самосталцима, јер ће они битн са мањим задовољнн. Што се пак напредњака тиче, нема сумње да ће они више волети да ступе у погодбу са фузионашима, јер су им овамо већи изгледи на добит. И тако ће ови избори још један лут више показати сву безначелност буржозских партија и крајњу тежњу њихову: добијање власти ради личнога бзгаћења, а на шгету сиромашнога народа у Србији. ДОодерни разбојници Тим се именом морају назвати они људи који ка најрззличније зеленашке начине глобе и пљачкају сиротни свет, који је принуђен да им се обра ћа за новчане или за какве друге услуге Ми смо лре извеснога времена донели у нашем листу један допис из Мачве, у коме се износи како тамошњи новчани заводи, односко поједини људи који седе у управи, врше ординарну пљачку над онима који траже нозац у ззјам. Нзиме.ти људи траже поБО, 10Оиви ше дикара — зависи одвеличике суме која се тражн — као награду што ће порадитн да молилац добије тражени зајам, или што ће му потпи сати меницу. Међуткм изгледа да се овакви случајеви дешавају по целој земљи и да то није само шабачкн спецлјали тет. Прекјучерања Штампа доноси један догшс из Лесковца, у коме се говори о овој истој ствари. Тамо се између осталога каже и ово: „Кад купе меницу (сељаци, Р. Н.) онда иду потписнику, који им је учинио ту „љубав“ што им је потлисао меницу за јевтину награду, према суми поззјмице: Ако је узајмио 200 дииара онда 50 динара шконт!“ У Србији се данзс од свкх закимања још увек најбоље рентира зеленаштво. Ко год има мало новаца, он га даје под папиен интерес. То је један обаик зелеиаштва. Други се сасгоји у томе што се удруже не, колихо људи који имзју новзца и оснују новчани завод, који после ка најгори и најодвратнији начин пљачка оие који са њим имају пословиих веза. Разуме се да снротиња нзјчешће и скоро једино страда од свог модерног разбојништва. Све ове и многе друге појаве су природна последица данашњега друштвенога уређења и сгупња развитка капитализма код нас. Он се налази у псчетној фази, у којој је зеленашки капитал најразвијенији. Борећи се против капиталистичког система, социјална демократија се бори и против свега онога што таЈ систем за собом повлачи као своју природну последицу. Побољшавањем матерпјалнога положаја сиромашних народних маса оне се могу у знатној мери ослободити и спасти од канџа зеленашких. А на томе побољшању ради једино социјална демократија, која је једини прави представник и политички заступник сиромашнога рад нога народа, на супрот свима бур-

жоаским партијама које у прзоме реду воде рзчуна о интересима капиталиста и богаташа. Зато је дужносг раднога и сиромашнога света, како у вароши тако и у селу, да потпомагањем социјалне демократије, ступањем у њене редсве, гласањем за њу, појачају њен утицај у привредном и политичком животу Србије и тиме допринесу поправци свога положаја. Недоачки цар у Аустрији У исти мах када је руски цар, грлећи румунског краља, увлачио Румунију на ксбну стазу руске бал канске политике, у исти мах састали су се у Конопништу, замку зустриског престолонаследника, цар Виљем и Фрзнц Фердинанд. Да њихов састанак није био само једко пријатељско виђење и уживање у чаримз мајске природе, види се из тога што су том сзстзнку присуство вали и шефови аустријске и немачке марине. По свој прилици да је флотно питање била једна од главних тема разговора у Конопништу. Пошто су изгубили једног сгвезника: Румунију, Аустријк и Немачкој не остаје ништа друго до да појачавају флоту! И свег у Аустрији већ се са страхом пита: колики су нови из даци на флоту предвиђени у Конопништу, и зар су мало били 426 милиона што су ту скоро изгласани у Делегацијама. У Аустрији се немачко пријатељство тешко осећа, а једна од највећих мађарских партија, Независн.Ј, отворено негодује против Тројног Савеза. Немачко прија тељство, изјавио је вођ те странке, гроф Карољи, упарламенту, донело ! нам је само повећање војних издатака. Још због једне сгвари осећа се у Аусгрији незадовољство с Немачком. Званични кругови љуте се на немачке финансијере што отежу с бугарским зајмом и што постављају одвеп тешке услове. Бугарска је данас једина земља ка Балкану на коју се Аустоијг у својој полигици може ослонити. А немачки тешки условн могу и њу отуђити, принудити је да се обрати Француској и Русији. И о томе је у Конопништу зацело би'ло речи. Али догађаји у Албанији и однос између Аустрије и Италије по свој прилици да су задавали највише бри ге немачком царуи аустријском престолонаследнику. Пошто су у својој зајеаничкој акцији пропале, Аустрија и Италија се окрећу једна против друге. И док данас талијанска штампа с очигледним задовољством прати успехе устаника, зустриска се с бригом пита шта ће бити с Арбанијом. Шта је у Кснопништу одлучено не може се још прозрети. То ће тек догађаји показати. Али у сваком случају последнце овог састанка осетиће немачки и аустријски народ. Можда ћемо их осетити и ми, кад се поново почне претресати питање о Арбанији. Ирска садооуправа Дсклс Аскит води преговоре с кокзервативцима и предлаже све помирљивије пројекте, дотле се народ у Ирској спрема сам да Хомрул брани. Као одговор на улстерске добровољачке чете дошло је скупљање Ираца католика. И већ до садз, за врло кратко време, те војске су једнаке: и присталица Хомрула има на 100000. А да ће их ускоро бити два и три пута више, сигурно је. Пнтање о Хомрулу је за ирски карод најважније питање. Због њега је ирски народ и усганак дизао; око њега се врти цела новија политичка историја Ирске. И сад кад је најзад пред парламентом решено, долазе конзерзативци са скупљеним олошем да омету увођење овог закона, којим се ирском кароду дају право да сам решава своја унутрашња питања! Никакво чудо дакле што се ирски народ маша оружја. То јеу толико разумљивије и оправданије што су конзервативци прибегли истом сред-

ству. Тако ће сам ирски народ решити своју судбину, кад Аскитова влзда због своје малодушности није могла.

БДД^ДН ГрЧка н Турска — Узроци сукоба Зашто баш Грци и Турци у Турској царевини стоЈ’е нарочито непријатељски један према другоме — има свога узрока у прошлом рату. Иначе, само непријатељско држање Турака према странцима Хришћанима, према Европи, не изузима у последње време никога — а простире се чак и на суседне Јермене — а особито погађа стране трговце. Бојкот који су Турци прво тајно а затим јавно извршили према Европљанима трговцима, а кој’и је био изазван ратом, значио је управо неку врсту социјалног протестапротивраспадања турског господства и социјалних односа које је капитализам почео да изазива. Турска кућевна индустрија почела је да пропада, а турске занате уништава страна фабричка роба. Но и ако због тога упоредо са турским занатлијама страдају и јерменски и грчки, ипак се мржња окреће против њих, јер су они хришћани, а страни фабриканти и капитали који се уносе у земљу јесу хришВаиски, европски, затим јерменски, грчки и јеврејски. Та мржња ибојкоти обузели су с тога поглавито све турске занатли;е, трговце а погом се пренели на оне слојеве који нису непосредно заинтересовани: на чиновнике и официре. Оаи нису непосредно заинтересовани, али осећају уздизање једног новог друштвеног реда, мухгмедакске буржоазије, која их баца у позаднину, коју онк нису у стању више да гледају преко рамена. као шго једо сада биообичај, и која чакпочиње њих гледати преко рамена, свесна своје економске моћи. И с тога цео средњи сталеж грчевито се прчхватио борбе и бојкота хришћанских трговаиа, истичући деаизу: Турчин само код Турчина сме пазаривати, само са Турчином сме одржавати трговачке везе. Цео турски свет посгао је трговац. Капитализму се стављају на пут бране које он лако руши и обара: свакога дана се рзђа и пропада десетинама турских дућана којитреба да конкуришу страним трговцима. Официри генералштаба отварају ситничарске радње, студенти отварају трговине. Национална лозинка постао је трговац. Док је та борба у Цариграду потмула, мирна, легална, у провинцијама она не може да остане на томе терену. Потпомагана верским фанатизмом којисеју оџе и потпиривана владиним агентнма, који нзилазе на одобравање код масе после оних исељавања Турака у масама из Тракије и Македоније, ова је борба тамо заоштрена до врхунца; народностима постаје просто немогуће живети једна поред друге. Против исељавања Турака из грчке Македоније, Турци — нлада и црква — приређују насилна исељавања Гр. ка из Мале Азије. Грчки патријархат улаже протест упоредо са грчком владом. И тај протест још више заоштрава непријатељства, јер сад турска влада спрема једну демонстративну прославу празника „прве турске молитве“, којом ће приликом подстаћи још више верски фанатизам неразвијених турских маса. Иацноналним трвењима и дражењима која су баш ових дана — и поред умкруЈућих изјава турске владе — најјача, узрок су капитализам и чисто капиталистички интереси по| јединих држава. Масе осећају његов притисак, али им је немогуће под садашњим приликама наћи права [средства борбе; полукултурне, ших ;је лако заваравати верским и народносним мржњама, што турски владајући кругови и чине.

Дрри, шајте ЛДИ1ИГ