Radničke novine

Бр. 138

бвЈгл&д, Субота 14 . јуна >914 гздине

Г Ј * Х!У.

Излазе сваки дан сем ведеље. — Цена: ва годину 12 динара, на пола године 6 динара, аа 3 месеца 3 динара, жа месец дана 1 див. За еностранство 30 диаара годншше М б 1 Ш

'тАп$& ттвтџти1Сул

Уредништво је у штампарији Радевковића Ад мннистрзнија у Социјалистичком Народно^ Дому. ТЕ/1Е*Г»Л Ршшј| Ш ћшшстше 87И Рукописи се ае враћају. Огласи сс штампају по врло јефтнној ценн

$бд икацнја?

Краљ Петар је упутио прокламацију народу у Србији којом га извештава да је своју власт пренео на престолонаследника Александра, за време док се буде лечио од болести која га спречава да води државне послове. И ако је од велике важности, управо баш зато што је од врло велике важности, овај акт краља Петра није наишао ни на какав одзив у нашој штампи. Преко те прокламације која је изишла крупним словима на првој страни Српских Новина прешло се, без мало, са истом оном равнодушношћу са ксјом се прелази, рецимо, преко објаве Министарства Војног о лиферацији толике и толике количине зоби. Посматрајући ствар са прав ничке тачке гледишта, тај акт није нешто необично и непредвиђено. У Уставу је формулисаи овај случај који је пред нама. Али, посматрајући ствар са политичке тачке гледишта, овај је акт и необичан и изненадан —

би морало бити одмах. Пашићевој влади, међутим, то није мило. Јер у исто време кад краљев син затражи своје прзво од Велике Скупштине, затражиће од њих и народ. Пашић ће радо дати круну краљевом сину; али он никако не пристаје да да и- опште право гласа српском народу. Збсг тога се избегава Велика Скупштина. Због тога се ствара ова двосмислена ситуа ција. Због тогз данас поред једнога краља кога плаћамо имамо и другога који влада. Пашићева политика замотавања и затутољавања достигла је овим свој врхунац и добила своју класичау форму. Благодарећи њој, ми данас у Србији у „кајслободоумнијој земљи Европе*, не само што не знамо како се нама влада, већ не знамо ни ко нама влада!

%Ха дрзу руку Ло милосШи Јјожјој и бољи хародхој

и нелогпчан. Ако је болест краља Петра пролазна, привремена, онда је бесмислено уводити у краљевску власт друго лице које ће после месеп даиа два престати да врши ту власт. Појам монархијског суверенитета искључује сваки провизоријум. Краљевска улога није драмска улога у којој се глумци могу мењати. Генерална проба има смисла на позорнипи; на престолу она не може да се врши. И затим, ако је једзн краљ доиста уставан владалац, ако државним пословима руководе његови одговорниминнстри, онда министарски савет може потпуно да врши краљевску власт и за време његове болести. Поверзвајући, за време своје болести, краљевску власт другом неком лицу место свом одговорном кабинету, краљ тиме доказује да политика кабинета није у исти мах и његовз политика, и обрнуто, и да на челу управне власти стоје два фактора место један. Ако ли се пак краљ Петар не мисли више враћати на престо, било због болести било ма из кога другог разлога, онда нашго оваЈ прелаз? Зашто не извести земљу одмах на чистину Зашто то к|.ити од народа? Зашто не абдицирати? По многобројним гласовима, по уверењу које преовлзђује у јавноме мнењу, овде је овзј други случај. Привремено вршење краљевске власти треба да се претвори у сталну. Краље.;ски заменик треба једног јутра да се исчаури у краља. Зашто онда та промена није отворено извршена? Ми не можемо да се унесемо у дубоке тајне, или још гачније у дубоке интриге, Пашићеве политике. Али нам се чини да у свима овим загонетностима има једна ствар Јасна. То је бежање владино од Велике Скупштине. Због тога што питање о наслеђу престола није дефинитивно, односно формално, решено морала би се сазивати Велика Скупштина да ту ствар рашчисти. То

Албанија је позорница врло инШересантних догађаЈа. ЦеосвеШпосматра једну жилаву борбу изм.е ђу једног народа који никако неће сеог краља и његовог краља који хоће поилтопотода влада\ Албан ци су и свога пуШа показали да су дивљаци, и да су неспособни за живоШ. Сад , решиле се лепо Ау стрија и ИШалија да их усреће, подухватила се и цела Европа да их усрећи, жртеовао се и ккез Вид приставши да буде деградиран од порунника на краља само да би их усрећио, али они неће па неће\ И стерала холандске усргћитеље, прогнали свог пруског усрећитеља, зау зелисве важни.е вароши, па сад не пуштају никог из Европе\ И тако кнезу Виду није остало ништа друго него да изабере једну аустријску дерегли/у за сво/у рези денци/у. И пошто Албанци неће да ихусрећи милом, он ћеморати да их усрећи силом. Призвпће у помоћ европску жандармер ју, ангажова ће'неколико аустрЈских и Шалијанских оклоињача, бомбардоваће Дран, упашће у Албанију, повеша ће револуционарне прваке, потаманиће неколико најоШпорни/их племена, попалиће и разруиеиће варо ши и села, и на хиљадема хиљада лешева сеојих драгих Албанаца на местиће сво/ Шрон са кога ће вла дати ,по милости Божјој и вољи народно/А Ја знам још неке краљеве на Балкану који на исти нанин владају „по милости Божјо / и вољи на родној"... Чззек што се сиеје.

ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД ЈТолиткЧке нарави „Српске Новине“, у взнредом из дању од 11 јуна, донеле су нам једно мзло изненађење. Преко обича ја који је до сада владао у тјквим приликама, крзљ је прелао своју пу ну краљевску власт, без икаквсг о граничења, престолонаследнику Алек сандру за све време које буде про(-ео у Врањској Бањи. До сада је био обичзј да крал> и за време ле чења у бањи отправља државне попослове и потписује указе. То је мало необично, но, вероватно, има свога узрока у старости краљевој а можда и у жељи престолонаследни ковој да н он мало потпвсује своје име на указимз. То је споредно, и о томе не би трошили речи да нас јутрошње „Звоно“ не потсети својјЈм, масним словима штампаним на највиднијем месту, саветим* које даје новоме указопотписивачу.

...„Зато је прва дужност иовога вршиоца дужности краљевске власти, да данашњу владу унлони са управв земље 7 о захтева и интерес зем ље и углед будућег краља Срби је. “Ето тако везе сзмосталски лист „Звоно". Нема сумње да ће „Пијемонт* биги суревњив због тога савета који је „Звоно* дало Александру; он би га још могао гарнирати понудом помоћи за један такав удгр. Али исто тако нема сумње да ће „Одјек“ прећи ћутке преко овако незгодно исказгне жеље његових пријатеља, јер је то и његова жеља: да в.таде П-> швћеве несгане ма на који начин. У осталом то иије грех „Звона“ када тако говори; то је грех самосталске партије која је ради власти починвла стотину кајреакционарнијих ствари, а међу овима на првом месту помагала да се моћ круне и злада оца што више ојача. Њени верни само иду до крајњкх конзеквенаца > тсме држању и предлажу исто тако заступнику краљевом да притегне дззгине, као што су саветовали и кргљу. Ти исти самосталци око „Звона“ и њихови пријатељи нису натерали својс шефове на зимушњој самостал! ској земаљској конфеоенцији да и скористе моменат и отерају Пашнћеву владу са управе. Тада је био моменат када је фузионашка влада и њана сгранка б; ла сасвим уздр мана у землОи. Требгло је само јед ном екергичном демократском акцијом сурватн је у пропаст. Самосталски шефови су пропустили тај мо менат, јер са свима актима фузио нашке владе којима је народ био незадовољгн, бнли су у пуној сагласнссти и они за време оба рата. Ту снергичну демократску акцију могли би повести у наролу само социјалисги па да не демантују сзоје држзње за време гата. Фузиокаши би пали; кли сзмссталца не би били толико јаки дз приме сами власт. А то је за њих било главно ондз; то је за њих било главно сад приликом последње парламентарне кризе; то ]‘е за њих главно сада кзд пртстолонаследник само врши дужносг краљеву; то је за њах главно сада пред изборе. Они на првом месту траже поверење оа двора па тек оида од народз. И баш у време када треба задати последњи удзр и сзсвим срушити коруптивни фузионзшки режим, онемогућити понав љање непарлзментарних аката, самосталци око „Звона“ спремају буду ћег владаоцз Србије за антипарламентарне поступк?, ма да он има и сувише склоности за тако што. У остјлом ми може да будемо за довољни таквим држањем. Самосталцк хоће да промене у неколико ред, те место они да буду наследн.чии пропале фузионашке странке, они ствтрају земљиште за Социјалну Демократију исто гако добро хао и сама фузионашка влада: ова својим Јрђзвим радом на уприви земље, овз | обсћањем да ће рђаво радити кад I дође на упрзву земље. Необичне појлитичке нарзвк — али на које се не мсжемо покудити. пицјпт и СоцијалистиЧко једииство . у Енгдеској Под утицајем политичког и економског развића енглески пролетаријат све више долази до свести да се успешна борба против капиталистичког друштвеног поретка може водити само удруженим снагама. Већ годину дана ради се на томе, и ми смо бележили све фазе кроз које је тај рад прошао. На захтев Интернационалног Социјалистичког Бироа све сопијалистичке фракције изјасниле су се за јединство; на конгресима оне су се на тај корак дефинитивно одлучиле. Сад се и у синдикалном покрету јавља иста тежња и први покушај већ је учињен. На својим конгресима три највеће ор-

ганизацијеу Енглеској; рударска, железничарска и пристанишних радника одлучиле су да своје савезе слију у један и да сваку акцију предузимају заједнички, То је можда најзначајнији момент у овом покрету за јединством; два милиона и неколико стотина хиљада радника водиће у будуће заједничку борбу. Они располажу огромним материјалним средствима; функција, што је врше у процесу производње, најважнија је. Обуставити железнички саобраћај, онемогућити паробродску пловидбу и обуставити рад у рудницима, то у једној капиталистички развиЈеној држави значи обуставити сваки привредни живот. У исти мах ово сједињавање утицаће силно и на остале организације. Тако се и у Енглеској врши процес који је Маркс предвидео за све класне организације пролетаријата: од малих локалних и професионалних удружења она се претварају у стручне организације у целој земљи, да би се затим све спојиле у једну једносгавну организацију целе радиичке класе. Ррење у Индији Стародревни азкски народи буде се из своје вековне летаргије; кагштализам је допро и до њих и извршио револуцију у односима и идеологији. Јапан )е постао модернг држава, Кина и Персија доживеле су зелике ре волуције. А у Индији, после Кине нзјвећој ззиској земљи, већ деценијама ври. Потчињена једној европској др жави^Енглеској, она најтеже пати од капктализма; заједно с револтом против преживелих одкоса, у њој се јавља и отпор против стране власти. Индиска буржоазија је притешњена енглеским кокурентима, индиска интелигенција запостављена и удаљена од свих важнијих државних положаја. И већ годикама индиски националистички покрет као један од главних захтева поставља, већи удео индиског чиновннштва у држпвној управи. Други узрок кезадовољства с енглеском владавином је злостављање кнписког пролетаријата, које изазива огорчење, нарочито у нижим слоје вима индиског нтродз. Ми смо прошле године донели како је силну узбуну у Икдији изазвало насиље нзд икдиским радницима у Јужној Африци. Слично расположење влада и данас у Индијк због злостављања којима су изложени индиски радници V Кзнзди. Нарочито узбуђење изазвао ј' 4 експерименат једног икдиског трговца. Он је на једну лађу за Канаду укрц^о 360 индиских радника, ранкјнх војкика. Али их тамо нису хтели пустити на рад, док се не подвргну лекарском прегледу и не плате 2000 долара. Дакле, Индијанци су добрн да служе војску и сносе све држзвне терете, алинеида уживају грађанска права; чак и право иа рад отежавх им се. Чаша огорчења ирепунила се н један од кндиских вођа упутио је овај телеграм вице крал>у индиском: „Ако Индијачци не добију право да се искрцају у Ка наду, у Индији ће избиши револу ција. Индуси из Маниле из/ављују да су пукови V Хонгконгу и Син гапуру готови да се побуне Да лк ће се енглеске власти тргнути и дз ли ће до револуције одмах доћн, не може се знати. Тек једно је несумњиво; у Индији ври. Учеста ни атентати на највише чиновнике у ; Индији су симптом све јачег него довањ>; кад ће се од атентата појединац« прећи на акцију маса, пнтање је времена и околносги.

бад^ан Далмација — Спа/ање сшранака Телегрзм из Спљета који је објавио стапањеНародне мапредне странке са Хрватском странком начинио је прилично добар утисак, нарочито оним месгом које говори о јединству три грзне истог народа: Срба, Хрвата и Словенаца. То језнак колико се изиграла полнтика шовинистичких странака које нису базирале на програмима каквих дубљих социјалних рефорама, већ само ка уском и искључивом штићењу права за сваку посебну народност, и то, по правилу, увек на штету друге народности. Али то још не значи да се овим спајањем отишло корак напред ка остварењу већих социјалних рефорама; напротив, то спајање је једно мало ј банкротство напредне странке која је одустала од једне од својих глав!них тачака свога програма: одваја| ње цркве од државе. Основа на којој је склопљен споразум сувкше је неодређгна и широка. Обезбеђење судске независносши и демократизација живота како гласи извештај о тој основи не значи ништа, или упрзво значи да ће ова фузија моћи примити у себе све програме и све политнчаре који хоће да ћаре. Напредна странка 1 је на тај качин претрпела крах и у Далмацији као и у Хрватској. Она је ступила у споразум и ту, каоиу Хрватској, са клерикалиим партијама . које су псзнате са своје назздне поЈ литике и заглупљивања народа. Та политика клерикалних пзртијадала је за резултат преко милион не - ? писмених у ХрватскоЈ и Славонији. Елеменат на који се она наслања стсји на веома ниском ступњу и одржава| се намернс на том ниском сгупњу. И напредна странка није нашла ни у Хрватској ни у Далмацији свој елеменатса одређеним демократским тежњама. Њене вође, пак, такође нису били ни природни тумачи потреба народних, већ суто били поглавито чиновници, који немогу у једној реакционарној земљи бити носноци напредне, демократске пслитике. Недовољан развитак индустрије, назадан сељачки сталеж отежавају још више стварање истините буржоаске демократске странке, те се уХр-' ватској и у Далмацији као демократ-д. ска странка појављ) јеједино Социјална ДемократиЈа. Није претерано, уосталом, када кажемо да је данас уоп У ште ке могуће постојање праве демо-1е кратске странке ван социјзлистичке: развитак кааитглизма ангсжује и у малим, по саставу демократским земљама, држзву за себетолико да је опстанак демократским партнјама немогућ. јКека Лоложзј и покреШ жека у Холакдији Као и у свима западним земљама, у Холандији се већ одавно јавио I женски покрег. Још 1870 јавиле су |се прве поборнице ж кске равноправности. А од 1894 имзмо и покрет жена рздница, Он се развијао под заштитом социјзлисткчке партије, и од 1906 онј је повела снажну акцију за женско опште г.раво глеСЈ. 1910 Партија је поднела пзрламенту и једну петицију кој.м се тражи опште право гласа за жене, и на њој је било 117.000 женских и 200.000 мушких потписа. Под утицчјем соиијалистичког женског покрета и буржоаске феминисгкиње усвојиле су захгев општег права гласа и сад спремају своју петицију парламенту, у којој постављају овај захтев, Али ако још не могу узети учешће у политичком животу жене радннце у Холандији заштипене су низом одредаба у радничком законодавству. Жене, као и деца, не смеју радити дуже од 10 сати дневно нити више од 58 сати недељно. Ноћни рад, од 7 у вече до 6 ујутру,