Radničke novine

сне и Херцеговине у својој мудрој политици. И њој ће најмоћнији стубови режима у новим крајевима постачи бегови који се већ и сада хвале српским властима и српеком управом велећи да им лије било боље ни под султаном. Имања која су онн незаконитс' стекли, сада су им сигурније чувана од наших власти, а приходе са њнх прибирају нам наше власти енергичније него турске. Кад се томе дода наговештаваље владиио да ће решење аграрног питања водити рачуна о пуној накнади спахијама који их сада држе, а З атим да оно неће бити на рач ун државе, — онда се могу унапред замислити злоупотребе|

које ће се вршити при откупу сељака од спахија и грабеж и пљвчка чикчијских имања који ке буду о року давали отплате. Факултативним откупом аграрно питање у Босни и Херцеговипи није могло бити решено, стога се наша братска партија тамс заложила свом снагом да оно буде решено шго пре обавезнии откупом на рачундржазе. На тај начин једино се може решити аграрно питање и код нас у новим крајезима. Дајте земљу сељацима и не стварајте нове зге и бегове, после тодике проливене крви народне! ста из Мг пука, из Г-Јстивара, до шао у вече аутомобилом и немогуће му је било да сам оде до болнице. Он се одвухао до најблнже кафане и тлмо хе скљокао у један ћошак оченујуби да му душа нзађе,- па је друго јутро на његову ерећу један поднлредник резервиста случајло на ишао на његз скоро мртзог и ондз је наредио четворицн војпика те су га на носилима однели у. болницу, где сам га и јз тог дзна видео го- лачг текст ове резолуције

3а лГу 3 ди ор „ а ^ука?ич 6 и рих Последњи Јиетцн Радннчка Комора је упутила сле дгћу представку министру народне »тривреде: „Чукаричко радтаиштво на своме збору од 29. мајз т. г. донело је резолуцију, у којој је истакиута неопходна потреба да се и на Чукарици екнује Суд Добр: Људи. Радничка Комора у лрилогу под 1. при

лумртва у болн^ци на носи/тма. За Г. официре болесне нма свега једно одељење те су ту смештеки офицнри помешзни од свпју болест;:-; као и од заразиих. Онсмад сам Еом јааио да је XX. пешад. пук смештгн у једзн лроклети турски казамат

У1ескобачких фабриканаша Пошто су нсцрпљена саа средства у борби прстиву пуне солидарности и гвоздене екергије организованих фзбрнчких радника, лесксвгачки фабриканти Илић, Теокаревнћ и Петровић, под сзојкм пуним потписом, јОштампали су и плакате и расгури: ли по целом Лесковцу позивзјући у Пбвоаом Чухаричког Суда Добр, њима рзднике и рзднице, „поштене Људн Радничка Комора изјављујеји взљзне", да се враге на рад ц „да

се не боје претња социјалисгичких“, Плакат је пун одзратних и бљута&их неистина и клевета а достиже врхунац последњим ставом. „Нека се нлко неплаши претња беспосличара, јер у СрбиЈи још владају за-

Џз дана у дан

Разрзшени официри. Некслико резервних офкцира, који су за сада телесно неспссобни, разрешени су од службе резервмих официра. Рад државног одбора. Данас отпочиње рад Главни Држзвни Одбор, на иостављању председника би рачких одбора, за изборе народних посланика. Напоран рад. Делегати аустроугарске владе за прегсворе о оријенгалним железницама, са нзшим делегатима, учинили су јуче обданични излет до Аранђеловца, па с:е јуче ззсебним возом вратили у Београд. НапредњацЦ о ситуацији. Главни одбор напредне странхе са свима цзасланнцима из земље, држ;ће !: конференцију у хотел Импелу, на којој ће донети одлуку о ме држању за изборе народних Плланикз. м ЈНа овој конферснцији одлучиће

I се са којом ће етранком напредњши споразумно изаћи на изборе. Тровање јвдне старице. Авха Тацић, удова» стара 56 годика, са станом уДубрсвачкој улици, попила је јуче извасну ксличнку растворене соде и отровала се. Узрок је за оада непознат, али се мисли, да је хрђазо материјално стање. Судар траЈмвзја. Прексиноћ се десио судар трамваја лред кафаком „Бели Орао* близу Слазије. Узрок је отворена скретници, аа коју је зоз са Савинца каишао брзвком и су дарио се са трамвајем који је са Калимегдана долазио. Од лублике ни;е нико повређен, али су сви прозори на трзмвајима полупани. Нове Задужбкнв. Потписан ;е указ, којим се установљавају да! лове задужбине на просветие циљеве, и то г. Мзрка Стојановићз, ада. чз Београда и Ивана Станисављеви ћа, економа из Врбовца у округу Смедеревском.

своје :?мл>гње, гта шта више и чуђење, зашто је се одсек за Социјалну Политтсу изјаснио у свом званичном акту, упућеном општинсхсм суду иреко мфсне полнциске власти, про - . . тиву оснивања тога суда иа Чука- .~ г ~, ј- г — ЈУ Ачсада Вам 1 јављзм клкво јездрсв- р ИЦИ , н с обзирућч се ни мало да | кони и јст сваки може од власти ље гсод војника тога иука, Само се, жеље и ^отребе Чукаричког оад тражшаи заитите у слободи крепо себи разуме дз њлхов стан ■ не | наштва као нз по?ребу'овд. Суда| тања и рада •" Ми смо збиља видеодгокара хигдјенсгжм услсвима за д 0 брвх Људи у Бееграду. ли да у Србији има власти која ће добар жтаот и здревљ-г ошк којк [ Радничка Комора се нада, да ће нагонити раднике силом да рзде по седе у њеду: јер је Огомакска Им- ј МИНН стар С тво одмах тргкути натраг 12—16- сатн за два три гроша надперија- тзј казаиат слре.мила за Т1М ~' сЕгоје објаш:аење, у коме је изјав- нице, које ће се ставитм у службу новање њихових осуђенлка а наша љен0 да с уд Добр. Људини;епот- фабрикзнтима противу Закона и Уга је држаеа употребилв за стзно- т на Цунарици. гтавз, али још< ие видесмо такае влазање гзаше храбре војснге и ес»ет-ј' аике Косоаа.

Јбш од у.таза у саг» казамаг лри -1 мећује ге сг.фад, и то врло тежак

ггги којег ће да заштите слзбе и експлоатисане раднике. Кслик® су хе господа фа-бриканти у гпеву сбог стпора пгтрајкаша из-

смрад од нужнико којн су у. среднии [ ј-ј^ црно№ и горггом хдзбу безумилиј најбоље сведоче њихове казамата а поред коЈигс су и СЈедне ј 0бвезчици 3 батаљона х> П) пу .|р«ч« о тамс ко је узрок штрајку. И

и с друге стране ло собама смгшгени војници. Ш 3 бог тог смрада су I жзл е се да је код кмл стање неврло честа побол»еваа»а зојкнка а I подношљиво, лаиме: нарочито резервисга који су дошди 1 „Комиеија 32 исхрану 111 батсљовећиком са чнстог вгздуха и одмах на К0 Ј Н сачињарају злогласни потнајургни у онај смрад ко;и проуз- лоруч»ик Живојин ЈЈкзић и поднарокујг мшге болештипе, ж се зе- рвдиик Јозан доманић, евојим зрћина војннка болесних из' то? ха-Јшење» службе изгледа да идсг на заматд упућујеу болнизу у ззразно то 33 ®ојнике оаучи од хране, или одељење где су вр.то часта слу за-уе ; да : * х бар научи да једу нешто у ви смрти. " место хлеба ч«-му се име не може У иатер Јсу зараеља ових јаднм«а дата; Тај тако назови ::леб, кажу да

ако цео свет већ зна. а нарочито радници лх њахових фвбрика, да су фабрикавти избвцили раднике са поелз, они тзрде какО' су њих радни цц иапуштлгли , : да би се спасла с:цијалистичкз начелаЛ Зажамљиви су и харакгеристачни они ставови којн говоре о томе како радници „не сглеју да долазз на рад од људи који со називају гоцијзлистима, а иоји су се у самој стзари под видом социјалиста одали беспосличању (др-

осуђеника - јвр се не могч другше се прав« од некаквог у Скопљу.-дз- она тТлија^ке изпеке' сла зазва^и пошто седе V ос^ћ«ничк 5 >* пле&еаог бранана, у које се меће ј жо " и се . 0 а лиЈанске изреке. сла затвору' ~Голим дааги155се да нешдо што ‘човак ле може оцешти ™1 ли Ј е не Р адитм )” Ти *>**» а Р е ' затвсру молим Д+.ЗГЛ др^ме, да - ерећу раднике и мушнз н жвисив, на насга:»ете да сл ово иехолшо речн шта Ј е - 1а 1 ћа303Н хлео, мали, -крн ! капану и гћ^ичкпм гилла ћлодштампа V нчшег*. жту СЊлни- ка0 земља и изгорео да-у њемуне- свако,и к ?Р ан У и фмичксмл сило«, оа °ке Швиш“ су^абрањене зшЈ^- ма : : «ше од 3-460 грамз, даје се 1 т - а «аина претз 1М.ано буду .ке 1 ТОВИ 1 Л С} заср.њ.не зојинаи - р. рад у фабрину... Прете 6о]е* и уби ма да их чнта.у, али озга- баш због овом* оедном народу. иа ипак г.« се пплнгвкмма « гтаг.в^ 9 л>има тога 'гуре те ис т^аже и гл немамо коме калати, јер ономе ко- оТ1,01У| Р оди ељи| "8- * стара.,љима тша Ј>[.е их траже купуЈу па , им ,„, Д1 ПВ10ДИНИХ мушиих и Ж4ИСКИХ раде их крншснв од својмх сгареаиина «:«• ме ' и имал« права жадити, оаом [ Ј пугтл .. * у .» тају. Оне- неглају велвкн уп^аа« у Ј е з Д* би тим лажним. кр нсљиа ане- их на ра.д пусте да иду таЈу. инс нешЈу велнкн уп.л» у Ј воцнја ^ бидо и дзље доб ^ Знамо да ће м наши.лесковачки друтреб&о.је да м» умнрдмо пидни.! гови се « асме Ј ати ОВОЛИКО Ј бестид ' Али ипах и томв ће доћи крај,' јер кости лзс<0аачкиз фабрнканата који ћс г.40' се ми лод. заштитом -аоћне оосле 0и0лииих поио Р а и т У че шт0

вкопл»анске гробнице а не боднице Још у мају дсбили смо ово писмо из Счсплјј; које даје верку слику тамошњи прплика. Скопље, маја 1914. _ Драги Доуже! К1осле једне кратке паузе седох И|т да вам у кратким потезима о•ем стање овд. болницз. ^лнице су тако рећи све до јед Р еп( )епуне болесницкма. Болесници стоВу готово никакву негу. Кзда У с со јави за лекарску пог^сћ, он 30 да чека читав дан па и два е дође лекар да га прегледа, и р 1 шта бива: акс је већ изнемог Аон га онда шаље у болницу, а по некоме не прети баш велика Пре:ност у том моменту, он га вратое у команду, па када га буде бо и Јт оборила, он га онда прима у прлницу. И онда, раз>ме се, треба гај несрећник да чека као што ре кох по дан и два непрегледан док

се г. доктор смилује да дође у ааз-! булансу радн предледа. Наша се држава односно буржо1 азија постарала да синове ове земље I позове на такозвану 6 то-недељну вежбу, ксја у ствари није толнка , него много всћа, а није се постарала да те људе и одпустн здраве ! као што их је примила. Жалосно је погледати када сзаке вечери стиже аутомобил из Гостивара, Дебра и Тетова стаје лред болниаом на 200—300 метара и ту истоварује болеснике који су зећи нот тешко болесни. По истов-зру оставља их самим себи да се поста-1 рају за даљи одлазак до болнице.; Који су мало способнијн да оду они одлазе, али их је вгћина изнемоглих ј и тако несрећници остају на калдрми (изваљени борећи се са смрћу док се по неко од војника мимопролгзника не смилује те их одзеде односно однесе у болвицу, оии после чекају по 12 и више чзсова док лекар дође. Ономад је један резерви-

маси БОЈгшка, јер су они сви уаидели да су само оие кјо и Соцајална ЈД.мократкја заштитник њидошх интереса_ ж

I

пркликгма у жмви озај нлрод.

За нсртву рада Алекга Андрејић рударски радник са Вршче Ч-уке био је И аЈ,ри ла т. г. повређен Ири раду, њему су однешепе обе руке а око Је-дно иетервно динамитам. До дан данас овом раднилунака- ; да*™™ винтвитааиажв ква пгнзија још се гзије почгла изда- ј Наш велжа борац Липкнехт. резати, нитз ко о њему ж>д« рачуна .[:$ао је: Кад про.штер да свој мар Радннчка Комора улаже нгјенерги- јаш зи буржоасну шмампу он онл)а чније протест про.иву авамог цсна врши издају према раднишој клахн. шак»а од стране г*еродавн:*Ј факто- ! У свим рсшма има много вигие ду ра према овој жртви рада^ и тражи биње негс» шта> се на нрви поглед да минкЕтарство приврвде убрза од мах издавање помоћи за лечење и> пензију овом осакаћ«ном» радаикул У истО' време ош фСоморг тражи да привредна ннспекција уч»на увиђдј по овој стзари и казни криаца за овај месрећни случај; и овакво поступање по њему.

Соццјалие Дежжратије борит про- ** Је п ? и Р елилз полицијз са комитивд.тнд унигбрфмисаназ. хајдука, и» ‘’ аМ:> над штраЈкачима да би их вратрулог доуштза. које их. држич к хле- 7ила ка |1ССа0 01114 излазе са та ‘ бом -" јки ко гл У иавим клеветама да соци|алиПрозествујте прогив овог непод- сти г ' ?ете Р адиицима , шт Р а 1 ка11Има ношљивог ст ',и'лА а ми ћемо вам ое ^ а ‘ инам " , и убиствимд. другом Гфилжсом јавита.са сликом т 3 Ф ни)е дирљиво! фабрикаитима о овдашњила придикама у којима еока Р ези ћу, Млићу н Петровићу пукло срце за сиротим раднвцима и

ними. Буржоасха шталта, нарсни тс> жутз, то је отроз који разје■ да. и разгриза ве.шки пролеСперски ореанизам. Напоље с њом... псшто купе обућу и одећу. Та оне толико

радиицама па хоће да их сласу од соцмЈалистичке тираније! О, господо, мисдители да су радници слепи и глуви? Мислате лн да њих мо жете обманути о социјалистичкој помсћи и солидарнссти иоју су они обгмно осигили, причајући им одвратие клезете као да неко живи од њиних грошецз. Зар не осећате колико себе осуђујеге кад говориге кахо „радницр ндјј) босе у нанулама. и аа нацељама“, јер немају зашта да

нам она нииша не треба) Раднич- година раде код вдс ла нису могле кг Ноелнеиружпју сво/им штаоци да зараде за одело ни за обућу, а ма свешшо један журнал троба да ј зн причате како сте им лриЈатељи им иружи. > и како им желите добра. Зар баш

Ф Е Љ Т О Н

Анатол Франс : ОСТРВО ПИНГВИПАЦА 43 КЊИГА VI. Ново доба Афера са осамдесет хиљада бала сеиа ДРУГА ГЛАВА Пиро У излагању ове историје ми смо већ поменули да се опште проклета и свемоћна финансиска каста састојала из Хришћана и Јевреја. Јевреји који су спадали у фииансиску касту, и којс је цео народ мрзео, били су велики Јеврејк; они су имали неизнерно богатство и располагали су, као што се зна, са вкше од петине пингвинске земље. Осим те страшне касте била је маса малих Јевреја сред њега стања, који су били исто тако омрзнути као и велики, али којих се дзлеко мање плашило. У свакој полициској држави богатство је светодобро, у демократији једино. Пингвинска држава била је демократска. Три до четири финансиска друштва имала су у њој ширу, ефек тнију и сталнију моћ но мвнистри Републике. То су били мали госио дари који су кришом владали, који

су се служили корупцијом и потку1 пљивањем у политнци и плаћеном ј штампом у јавности. И пингзински грађани, који су високо или ниспо ј респектовали новац, велики и мали поседници, осећали су солидарност [ са капиталом и појимали су да љихова сигурнос лежи у сигурноеги ! крупнога богатства. Због тогг су ј они осећали религиозно страхопо1 штовање пред јеврејским милијарда ма као и пред хришћанским. У том погледу нису могли правити никакву разлику. Али су се ипак више плашили великих Јевреја које су проклињали него малих који су ка скали за великим. Отуда је цела нација примила са мањим задовољством вест да је издајник био је дан мали Јеврејин, него да је био какав велики. Готово нико није ни треиутка оклевао да веуује да је Пиро покрао осамдесет хкљада бала сена. У то се није сумњало, јер нењзнае о тој афери није допуштало сумњу која се тек мора да поткрепи. Није се без основа сумњало, јер се о том свуда говорило, и јер је непрекидно говорење о јелној ствари за масу ксго што и доказ. У то се није сумњало јер се желело да Пиро буде крив, јер се мислило што се желело, и, најзад, јер способност сумњати врло је ретка међу људима. Мали I број људи носи у себи клицу сумње, ! и она треба да се негује. Способносг сумњати је нешто нарочито, она је нешто изабрано, филозофско, немо*

ралио, нгдчудно, грозно, пуно пакости, штетио по лица и стзари, противно полицисхој држави м благосгању земље, бмч за чозечанство, сила која руши богове, која им скида мзске на небу и на земљи. Велика маса Пикгвинаца није имала зи појма о сумњи; она је веровала кривнцу Пироа, и та вера постала ускоро главни члан националногл Вјерују, битиа истина потриотскога силмола. Тајносе Пиро усудило, итајноје био осуђен. Генерал Патнер одмах извести Мцнистра Војнога о исходу процеса. — Срећом, рече он, судије су познавале његову сгвар, јер нису имале доказа у рукама. — Долази, прогунђа Греток, до| лази, шта ту има да се доказује? Имз само један сигуран, необсрив доказ: признање кривца. Је ли Пиро при знао? — Не, генергле. — Он ће признати; он мора при знатк. Мора се нападати да призна. Реците му да је у његовом интересу да призна. Обећајте му, ако призна, да ће добити сатисфакције, да ће му се казна ублажити, да ће бити помилован. Обећајте му, ако призна, да ће његова невиност бити призна та. Апелујте на његову добру вољу. Из патриоткзма он ће признати да је крао због ззставе, из љубави према поретку, из респекта пред хијерархијсм, по заповести Министра Војнога, из осећања дисциплиие... Али, реците ми, Пантере, зар он није

призчао? Пма ли бар прећутнога признања. Јер знате, и ћутан>е је признање. — Али, генсрале, он не ћути, Он виче као да шу зуб ваде, да је невин. — Пантере, признање једнога крив ца каткада проистекне из жсстине његовог одрицања дела. Очзјноод рицање зозе се признање. Пиро је признао. Потребни су нам сведоци да је признао, то тражи правда. У Западној Пингвинији било је једно мрско пристанишге где су некада пристајале лађе, ади сада засуто псском и пусто. Кужни задах ширио се изнад застале воде. Тамо се диззла једна висока четвороугласта кула слична старој кули кампаниле у Венецији. У доб 1 драконида у ту кулу бацани су јеретички попови. Сада у њу беше затворен Пиро. Стража која би постављена око куле бодро је пазила на њега и дању и ноћу. Чекало се признање од Пироа, јер оно је требало Министру Војном Гретоку. Греток, који је важио за магарца, биа је у ствари, мудра глава, и имао је необичну моћ пред виђања. Мучен и кињен, Пиро ипак није хтго признати. Али се опет знало да је признао, и то је било свуда продрло. ТРЕЋА ГЛАВА Граф Мобек од Дантилинкса. Обичаји малих Јевреја нису били увек чисти. Врло често, они су примали сваки порок зришћанске ци-

вилизациЈе, али су, још од дооа патријарха, сачузали осећање породичне везе и заједница племена<их интереса, Браћа, полубраћа, ујаци, стричеви, рођаци, очински и мадерински сродници Пироа, њих седам стотина на броЈу, беху испрва од удара који их је снашао сдомљеин. Али се потом збише у гомилу, посуше главе пепелом благосиљаху руку која их сабра, и проведоше чегрдесет дана у строгом иосту. Онда се окупаше и одлучише да, без одмора, по цену свију мука, пролазећи кроз све оласности и невоље докажу невлност Пироа у коју не сумњаху. Па како би у њу и могли сумњати? Невиност Пироа била им је очевидна, као што је хришћанској Пингвинији била очнгледна његова кривица. Јер, пошто су се ствари криле, добијлху мистичан карактер и аугоритет религиозних истина. Тих седам стотина сродника окривљенога Пироа дадоше се на посао са исто толико ревности колико ч енергије и иредузеше да тајно испитуЈУ ствар. Оли беху свуда. Али их нико нигде није видео. Као Пилот Одисејев, они имађаху слободан пут испод земље. Продираху и у канцеларије Минисгарства ВоЈнога, одеваху се у одела судија, судских писара, сведока на суду. (наставиће се)