Radničke novine

Бр 140

бчрград, Уторак 17. јуна №& гол^нс.

Спл. ,»<*

Иалазе сваки дан сем !»едеље. — Цена: на »одину 12 динара, на нола године 6 динара, за 3 месена 3 динара, ■а месец дана 1 див. За вностранство 30 динара годишње. 1ј § МН

ДЕМОКРДШ?

Лм

Уредништво је у штампарији Радсвковића Ад министрациЈа у Социјалистичком НародноиДому. ТЕ/шапл 'штец ц$ чб«т-1Ш1г 679 Рукопнси сене враћају. Огласи се штампају по врло јефтииој цени

■11IV111

Данашши дан остаће забележен каб један од најкобнијиху историји Балкана; њиме је пре годину дана започео други део крваве балканске драме. Пошто су освојили Турску савезници су се завадили о плен, пошто су сатрли Турке савезнпци су јуришали једни на друге. 17 јуна 1913 г. извршила је препад бугарска војска на српску; 18 јуна српска војска грунула је на бугарску. Плануо је нов рат, пролило се ново море крви, ство рена нова мржња, задане нове братске ране. Балкански Савез који је почео задавати бриге непријатељнма Балкана разорен је; политика злочина и лудости поново су триумфовале у овом несрећном и напаћеном кутку Европе. Због једног дела заузете територије Србија и Бугарска су извеле на касапницу десетине хиљада ратника; због престижа српског или бугарског милитаризма и због славе српс:<е или бугарске династије српски и бугарски народ принели су на -жртве хиљадама свошх синова. Благодарећи румунској помоћи и ратној срећи Србија је победила. Бугарска је сатрвена и унижена, Маћедонија је остала у српским рукама и наши шовинисти топе се од среће. Ратни ужаси, народне жртве, будуће опасности за њих не значе ништа. У својој грамжљивој себичности и тесногрудости они и не слуте да је други балкански рат био злочин; у својој политичкој кратковидости они не увиђају да су слом Балканског Савеза и пораз Бугарске били у исти мах и пораз Србије. Јер рат је увек безумље, а кад га воде два братска народа који су својом историјом и положајем упућени један на други, онда је злдчин. А кад се тим ратом постигне само слабљење оба народа; кад после рата и један и други морају да траже туђу помоћ коју ће скупо платити, онда је то лудост. Братоубилачки српско-бугарски рат то и јесте; он значи победу политике злочина и лудости. После 17 јуна дошао је Букурешки мир. Сатрвене обе ратне стране морале су се повиновати Румунији. Србија и Бугарска које су победиле Турску, дочекали су да им услове мира диктује Румунија. Бугарској је уз то и Турска одузела велики део Тракије, као што јој је и Румунија упљачкала једну велику област. А Србија се поново нашла у свом старом безизлазном ноложају. Нејака према Аустрији, она је стекла једног новог опасног непријатеља у Ар банији, као што и Бугарска вапија за осветом. Толико непријатеља суседа има још само Аустрија, којој наши политичари и журналисти предвиђају скору пропаст! Наша једина нада и о слонац остаје маћушка Русијз, која нас је толико пута оставила на цедилу кад су то њени интереси захтевали; Русијз, која је 1908 дала Босну и Херпеговину Аустрији а која је прошле године издала и саму Бугарску Румунији. Поиово смо по-

чели живети од милости моћ- ј них и проводити дане и ноћи у страви. Рат је сатро народну снагу, | рат је прогутао и милионе народног богаства. Рат је створио новог непријатеља против којег се морз оружати, рат, дакле тражи нове жртве, иште нове милионе. Из гомиле палих телеса подигао се нов, непрелазни зид између две братске земље; проливена братска крв донела је нове несреће и опасносги Србији и Бугарској. * * * И преврћући овај лист из наше најскорије прошлости ми морамо осудити све оне који су довели до овог покоља. Ми смо знали да се разбојници увек на крају међу собом покољу; ми смо нредвиђали слом савеза коме је једини циљ био отмица. Балкански Савез, како су га склопили Пашић и Гешов био је једно војно предузеће; кад је постигао што је хтео, он више није имао циљз; кад се савезници нису могли погодити око плена, они су се потукли. Али ако милитаризам није способан да створи трајније везе, он не мора свуда проливаги крв; ако нису могле да створе велику балканску заједниц/ српски и бугарски државницк нису морали загазити у злочин, нису морали запливати у крвави рат. А за њега су у лодједнакој мери одговорни и српска и бугарска влада, и српски и бугарски ђенералштаб, и српска и бугарска буржоазија. И једни и други нису се плашили крвопролића, и једни и други нису водили рачуна о народким жељама и бзлкакским иктересима. Српска и бугарска буржоазија и њихови полигички представници показали су не само да су неспособ;.и за политику општчх балканскик интереса, политику слободне и независне Балканске Заједнице, него и да се свеколика њихова политика заснива на гурању народа у узајамно клање и проливање крви. * * * То је једина корист што је српски и бугарски народ могу извући из своје крваве трзгедије. Буржоазија на Балкану неспособна је да испуни историски задатак којп предстоји Балкану; њена поаитика је политика упропашћивања народа, сатирања народних снага. И бугарски народ већ је изр^као своју пресуду: на изборима, он се оба пута изјаснио против политике својих управљача, гласао за политику која води миру и братсву међу ба^канским народима, политику Балканске Федерације коју заступа социјална демократија. Кроз месец и по дзна и српски народ имаће да да свој суд о политици српске буржоазије. После неизбројних ратних жртви и српски народ ће, надамо се, ноћи за примером свог бугарског брата, коме је и против своје воље морао задати непреболну рану. Јер само гласајући за социјалну демократију српски на-

род ће манифестовати своју вољу за миром и благостањем како у Србији тако и на целом Балкану. сЖ* брзу руку ризичах посао У последње доба нешто су мно го учестали атентапш на краљеве и на престолонасле.днике. И што је најпитересачтније, та атентати све чешНе успевају. Извежбао се некако свет, па погађа од прве\ У веку Демократије и Револуције, краљевски занат, као што се види, постао је врло ризичан. Мени се чини да би се за смртне случа■ јеве у појединим браншама рада могао поставитп овај ранг: највише гину на раду рудари, па онда краљеви, затим грађевинари, па за њима редом остале професије. Све

су трулиЈе краљевске скеле, све су слабије греде на ко/има се подижу престола. И што је најнеутешниЈе, нема нимало изгледа да ке се побољшати услови рада у овој бранши. У краљевском занату, ризик постаје све већи а смртни „ случајеви“ све чешћи. И док \имамо закон за заштиту радника од несрећних случајева при раду, закон који их чува од машина и трансмисија, дотле никако не може да се ишпицује неки закон који би могао да сачува краљеве од бомби и од бровнинга. > данашњем друштву заштићени су чак и зечеви, а само нису грешни владаоци\ Неправедан је овај режии у на/већој мери. Нису у њему потлачени. само пролетери; исто су Шако у њему угњетени и краљеви\ Човвк штб се смеје.

Изборна борба

10II Партијска организација у Нрагујевцу сазива збор сво/их чланова на комг ћг се извршити кандидација посланика за вароис Мрагујевац. Збор ће се адржатп у суботу у вече, 21 овог месеца. Дужнсст Је чланова партије да сви до последњега дођу на овај збор. Једна ну?киа напо/иена Изборнз борба почиње и ми се морамо сви у њој ангажовати. На велнким и мачим зборовима, на конференцијама и при кућној агитацији ми ћемо обавештавати гласачки свет о нашем програму к нашем раду, пропагпрат!' наше идеје, сејати семе социјализма. Уз то има да дође штампана реч, изборне брошуре и летећи листићи. Алн један од најважнијих задатач свих наших агитаторз и другозе м при изборној агитацији бпти распростирање социјалистичке штзмпе, Радничких Новина у првом реду. Нама није циљ да придобијемо глзсаче већ дз створимо обавештене 1 присталице, социјалистичке борце. У брзој изборној борби свету који нам прилази не можемо ; дати све што му у социјалистичком знзњу оскудева; везе које ће са тим светом наши агитатори створитп при чзборној борби биће кратког века ако их не буду пратиле дубље и трајније духовие везе, везе преко литературе и штампе. Ако хоћете да имамо солидан и поуздан гласачки кадар, ми му морамо пружити нашу литературу. То је неопходно. С друге стране сад је најпогоднији моменат да наш орган Радничке Новине, продру и у најзабаченији кутак. Изборна борба протреса духове, оживљује интересовање. То су моменти кад новине купује и чита и ко то иначе никад не чини; то су моменти кад наш орган најлакше може освојити читалачку публику. То 'је факат који је потврђен многобројним искуством из изборних борби, код I нас и на страни. У овој прилици треба да се угледамо на наше француске другове, који су у скорашњој изборној борби, поред сјајних

изборних резултата, постигли и огроман успех у растурању штампе. За четири месеца изборне борбе они су само у Паризу и околини стекли двадесет и неколико хиљаде нових претплатника. А придобијање неколико хиљада нових читалаца Рздничких Новкна за нашу ПзртиЈу је исго тако велики успех као и придобијање нових десетина хиљада гласача. Ово друго је несумњиво, оно прво исто тако се лако може постићи само ако се у изборној агитацији никако не буде сметало с ума. С борбом протпв лорумтивног буржоаског режима морамо напоредо водити борбу проткв корумпиране буржоаске штампе; прпдобиј.зјући нове гласаче морамо придобијати и нове читаоце „Радничких Нозина“. ^апомена рвдакције Наст/цу дани избооне борбе. Иаш лист треба у првом реду да буде њој по.већен. Због тога, принуђена смо да до 1 августи, на место ру брика: Политички преглед, Интернационални живот, Еалкан иЖена, уводимо нлву рубрику: Изборна Зорба. 7 о не знача да се онс ствари неће пратити', само, због малог просто ра листа, о њима се неће моћи стално сваки дан, као досад писати. Нама је жао што тако посту памс, и ако тако морамо да посшу пито. А ако је читаоцима жао онда нека се потруде и нека прикупе још две три хнљаде читалаца и купаца Радничких Новина, па ћемо онда, на великом. формату, бити у стању да пратпмо све што Шреба да се прати. Изборне брошуре Скреће се пажња организацијама да одмах набаве V што већим количинама ове брошуре које су посвећене изборној борби: Порези, од Д. Туцовића. Сељак и његов спас, од Подриниа. Закон о радњама и његови противници, од П. Павловића. Брошурама је цена по 5 пара. Рабат је 30%. За агитацОју Социјалистичка органнзација у Шачцу пригњђује у ш дељу на ПеШров дан, 29 ов. м., у „ Куртоваччвелики летњи концерат ради ства рања матерчјалчих средстава за изборну агшпацију. Почетан таччо у 2 часа по подне. Улазча цена за сакца 0 50 д.,у псродици 0'40 д. Добровољни прилози се примају са за хвалношћу и имена праложнике ће се штампати у плакатима.

Концерат ће бити врло интересантан, Поред позоришног комада пЊеговЈубилеум “ биће још дечије шрке, шрке у џаку, касачке трке и најзад игранка. Позивају се другови из Шапца да у што већем броју посете овај концерат. Кандидација за подрински округ Окружна конференција у Шапцу ради утврђивања кандидатске листе за округ подрински одржаће се у недељу, 22. ов. м., у 8 часова пре подне у хотел .Насини“. Позивају се другови из овога округа да у игто већем броју посете ову конференцију, како би изабрани кандидати били прави израз жеље свих наших бирача у округ у подринском.

Оподеена Атентат у Сарајеву заталасао је јавност целе Еаропе, и свакако да ће се о њему тек им^ да пише и говори. Ко зна заплети због тога мс пити; у сваком случ прекјучерањега пуцња јеву заглушиће за нег сву лупу изборних тал. Србији и с<ренуће за општу пажњу сасудбоно трашње политичке борб, смо већ једном ногом з< л Није потребно ни наглк, ти да се ми овом ат-гнтач радујемо. То није збб%пек жне сентименталнос-.и хоју казује наша буржсрска шта: , иста она штампа у којој к људождерски апетити и тињски инсгинкти. Ми нњ оних који подбадају на вање крзи а кад то н. онда проливају лажне сузе. ! се пролије и крв ако то ус1 и ако ће пасти ча плодно штвено тле. Има у Ист« или још тачније у Праист — јер по тачној констат Маркса и Енгелса мп још з: вимо у праисторијском перио, — догађаја који су грозни а који су потребни, ствари кр су крваве али које су корис: Овде то ннје случај. Уклоњен је један престолонаследник: доћиће други. Унишген је несумњиво представник једне реакцмонарне, империјалисгичко-клерикалне струје у Аустрији; али нису уништени они на чијим је раменима он стајао и којп ће још данас истаћи другога. По томе, овај атенгат је бесплодан. Али то није све. Он ће сад дати повода за бесомучно гањање свију истакнутијих српских националних елемената у Аустрији; а још више, он ће бити знак за бесомучан јуриш реахције на наше социјалистичке организације у Босни и Хрватској. Два метка који су погодили Франца Фердинанда и грофицу Хохенберг погодили су, врло вероватно, у исто време и наш партијски и синдикални покрет у СараЈеву. По томе је овај атентат штетан. Но ни тиме нису исцрпљене све његове евентуалне последице. Тек ће сад криза у односима између Србије и Аустрије, криза која је била хроничнз, постаги акутна. С разлогом или без разлога, Аустрија ће оптужитп Србију као инте-