Radničke novine
Бр. 143
1 'ееград, Петак 20. јуна 19<4 »один*
од. *'У.
Имазе сваки пан сем 1 едел>е. — Цена: на годину 12 динара, ва пола године 6 гинара, ча 3 месена 3 динара, аа месеи дана 1 дин. За вностранство 30 динара гоаишше. т\ б ин
тп СРПСНЕ СОЦНШЛНЕ ДЕМОКРАТКдЕ
Уредништао је у штамларнји Радевмовмћа Ад мннвстраци)а у Соцнјалистичком НародшогДому. ТЕ/1С*ОН Рпошн И4б ^ммспшг 8711 Рукописи се не враћају. Огласи се штампају п* врло јефтиној иени
ШШ 1 ШЕТ 1 И 111
— Шта пиШе Уогуаг1з, центрадни орган ИемаЧке воцијалне Демократије, у уводном Чданку од понедеоника Бесмислено и некорисно из- Реакционарна аустријска гледа нам дело. Али како је оно владина политика не може било могуће? решити животни проблем АПојединости још нема, да би устрије, национално питањг.
се могао донети дефинитиван суд. али се мотиви убица могу лако објаснити. Смртоносни пуцњи праште као страховита опомена владама АустроУгарске. Српски фанатици, млади незрели националисти, су атентатори. Франц Фердинанд је пао
Угњгтавање нација је прави узрок перманентне аустриЈске кризе Само потпуко раскидање с досадањим системом владавине, давање пуне демократске народне самоулравз могло си спасти аустријску државу, ако уопште још има спаса тој преживелој државк која је силом са
с ЈСа дрзу руку ЛХројхи СиоразЈ/м Досад је постојала Једна наказна комбинаци/а у сполној политици. 7 о је Тројни Споразум 7 о је интимно пријатељство између францу ских републиканаца, енглеских ли литике према Балкану и пре- су почетке овог развића, који б ј* ри „л и р Х ских Р еак пионара. 7 о
као жртва аустро-угарске по- стзвљена од више нација. Али
0 Н се све више показује не нао ни Споразум. 7 о је коалиција са ИЗВОр јачања већ као извор сла- \ мосшала Ц а ^ конзереативаца (табости. Аустријсни сробдем све ВИШе прети да постане опасност чина шрију иаршија, од ко,их јеје П 0 светски Мир. Да та опасност дна, бар по имену, демскратска , не би постала страховитом ствар друга бирократска, трећа милитаношћу, МИ морамо СВ0М снагом Р исшакка - Једна је за режим пар
желети да дођемо до пријатељ-
ламеншаризма, друга је за режим полиције а трећа за режин госпо-
Бугарснк вдзјш в зштат — Шша пише Народ, орган ишро ких соци/алиста. У Сарајеву је убијен ерцхерцог Франц Фердинанд, аустриски престолонаследник. Убице, два младића, ученици српске на-
СКОГ споразума С Француском и де официра. Једни хоће 'да'држав- родности, ухваћени су. Дз ли Енглеском. Аустријска опасност не псслове решава гумена куглица, су ти младићи радили из вла-
може се савладата само споразумом Западне Европе.
ма нациЈама. су били дати увођењем једнаАустроугарски престолона- ког изборнога права, уништиследник се последњих година ли саме владе како у Ауст доста често мешао у политичке рији тако и у Угарској. И то догађаје, те је могуће донети баш у доба кад је самосвест, суд о његовом политичком држа нарочито Југословена, ванредно њу. Он је важио као безусловни појачана ратним успесима балзаступник клерикализма. Он је канских држава. Врелије него не само врло јако наглашавао икад оживео је национализам своју личну побожност него и код југословенских народа. Нада отворено излазио као заштитник да се у Аустрији дође до слои фаворизатор клерикалних у- бодног националног живота и дружења. Он је био поуздан националне културе, ишчезла је. протекторхришћанскихсоцијала, Непријатељство према Аустрији, а њгхов орган, „Рајхспост“, и- мржња према политицн угњета-1
је чмдна кооперација трију земаља, од којих је једна земља Револуци/е, друга земља Реформе а Шрећа зе мља Контрареволуције. Данас смо добили још један 7 рој-
дпуги говеђа жила а шрећи сабља Ј ститих побуда или је то дело Једни мешанишу пред оианком, дру- резултат завере — то тек има ги пред лакованом иолицшском ци- ■ л ј- „ . пелом, трећи пред чизмом. дц се отк Р и Ј е - Али факт да Јв Као што се види, сигуран и со- Убиство извршено у Сарајеву, лидан и један и други споразум\ и _Р° деце те земље којп
Изборна борба
Конференција у округу по?кареваЧкод 1 За срез Голубачки у недељу 22 . ов. м. у 10 сати у Голупцу. За срез Звишки у
три децениума стење под насиљем Једне бескрупулозне владавине, довољан /е да објасни мотиве овога убиства. Наша жута шгампа и наше пдтриоте, који очекују да од Аустрије добију оно што су због свог безумља изгубили, хитају да са злурадошћу консгатују како су убице били Срби и као да хоће да кажу: видите ли какви су разбојници ти Срби! Као да у тој плејади наших патриота и такозваних „журналиста“ нема убипа, као да је убиство влацијалне Демократије ја не могу ни да р а и владарских наследника
Онај први треба да чува Србију од опасности споља, овај други од опа сности изнутра Оној треба да јој загаранту/е егзистенцију, овај да је одведе културном препорођају. Онај треба Србају да штити од не приЈатељских куршума док је овај буде подизао у високе регионе. Благо Србији, благо нама! нт9 се смеје-
Иван дан 24 ов. м. мао је у свима питањима спољ- вања влзда код аустријских Ју-, И р 0 подне у Кучеву. не политике интимне везе с пре- гословена. Они сањају да се сје- з а С р 6 з Моравски у четвртак
одобрити ни помагати. 3. Шго у вашој карти ће Народна Социјалистичка Странка у овом округу истаћи листу, то су ваше личне ствари које се мене ке уторак на тичу у 10 сати
пре подне
столонаследником. Својом же- дине са Србијом у једну велику нидбом с грофипом Хотек ста- југословенску државу. У тој ат- у Жабару. јао је у блиским односима с че- мосфери националистичке стра- Позивају се представници на шким 'феудалима, моћним носи- сти поникас је план да се у пго листе, чувсЈри кутиЈе и агиI пцима свију •реакпнонарних' те- предст'авнику аустријске државжњи. Због његовог утицаја пало не идеје погоди сама политика је и Беково министарство избор- угњетавања. ног права и одустало се од по- Тако Франц Фердинанд па литике која се обзире на народне да као жрСива једног лажног потребе и мири националне су ареживелог система, коме је протности, политика коју је Бек био највидниЈи носилац. Он је пао, али се ипак мора бојати
бар покушао водити. А министарство Штирково , које је да неје пао као у сваком смислу упропастило парламенат и некорисна и бесмислена жртва. влада апсолутистички с § /4, Јер ма како оштро да су прањегово је дело. снули ти метци, ипак, једва И док је на тај начин Франц да ће их чута они који би треФердинанд био нада свих реак бали да их чују. Мала је нада да
ционара у унутрашњоЈ политици, он је био у исти мах носилац такозваног аустриског имчери-
ће владајући кругови у Аустрији имати снагу и увиђавност да напусте овај лажни систем и да
јализма. Он је у Аустрији не- омогуће сношљив живот свима престано радио на што јачем нацијама у једноЈ демократској наоружању и његова амбиција државн А тим нпиијама, чија била је управљена нарочито на се нзиионална свест гзко колостварање јаке флоте. Нагла у- сално нагло развила, Аустрија множавања војске премашала су све више изгледа једна немоне само финансиску снагу А- гућност. Њихова тежња и циљ
26. ов. м. у 10 сати пре подне
татори из свих општина ових срезова да неизоставно дођу у одређене дане на конференције. На овим конференцијама говориће се о изборној борби, о
4: Нзши се погледи размкмоилазе, и према томе ја бих вас умолио да ме оставите на миру да свој посао гледам и да ме даље поштедзте са вашом кореспонденцијом.
неки српски специ|алитет! велите да „ г 1 1 Наше патриоте имају и зашто да жале. Ишчезао је човек у којега су они полагали наде, интиман пријатељ цара Фердинанда. Данашњи аустриски цар је стар човек и свој дуг старости плаћа старачком тежњом за миром и спокојством.
Молим уреднишгво Р. Новина да ј Он преживљује своје последње ово отворено писмо објави. јер ми| д2не> Његов> пак>
начину вођења наше социјали-ј цена 5. пара
•,е нсприЈагно да тражим гостеприм- ј ство других лнстоза. 16/6 1914. год. Нинвда Ивошеаић. Паланка фризер. Нећгд^о ратове ! Кроз дан дг.а ће из штампе изићи ово изборна брошура, којој је
устрије него су и непрестано доводила до парламентарних криза и у Аустрији и у Угарској. У исто доба стварање флоте пооштрило је талијанско-аустријску супротност. Талијани су гледали с неповерењем за време балканске кризе на клерикалног престолонаследника. Али се он још много страсније, а кад кад и с непријатељством, понашао у свом противничком држању према Југослов.енима. Франц Фердинанд је — и за време прве ратне фазе с правом — важио као глава ратне партије. Срби су гледали како их Аустрија својим држањем одбија од циља њихових жеља, од слободног излаза ^на Јадранско Море, и њихова мржња против носиоца ове политике страсно се распламтела. А та осећања нашла су живог одзива код Срба у Аустрији.
стичке изборне борбе, и даће се врло важна упуства нашим агитаторима и партиским представницима. На свима овим конференцијама у име главне партиске управе присуствоваће и говориће друг Триша Нацлеровић, народни посланик. За изборну борбу Соц/јалистичка организација Чу карица, ргди извођења агитације за изборну борбу у округу београдском приређује у корист свсје касе: Велики концерат са игранком у башти каф<не Михајловзц,_у недељу 22 јуна 1914 год. Позивају се другарице и другови да и овога пута поред уживања у
Врло је важно да се она одмах и благовреиено унесеу масе народне. Поруџбине и нивац треба слати Соиијалистичксј Књижари, која даје 30 од сто рабата. Ново издање Оаих дана је штампана изборна брошура Свљак и њвгов спас. Цена јој /е 5 пара. Шаље је Социјалистичка Књижара за готов новац са 30° /о рабата. Потребно је да је набаве све орга низациЈе у шШо већем броју и да је унесу у народне масе благовремено. Говори наших посданика
није данас да у Аустрији дођујдигној башти Михајловац, испуне и до својих националних идеала јелну сзоју партиску дужност већ да против Аустрије извоју- Почетак у 3 часа по подне. Улазју своју националну самостал- ннца днН ' ност. Метци који су оборили престолонаследника погодили су и веровање у даље постојање ове старе, престареле државе. А ако је тако, ако је тај атентат открио Европи страховиту кризу у којој се налази ова држава, растрзана и поцепана у свим •» својим деловима са хетерогеним тежњама, у којој нема ничег заједничког осим већ нагриженог срсдства угњетавања, онда је страшни сарајевски атентат и за нас једна озбиљна опомена. Наша шепртљанска политика је и сувише везала судбинџ нашег народа за судбину Аустрије. Савез с Аустријом узет је за аснову целе наше спољне политике. Али
Напуштају га и пријатед>и Зајеоно са оним шгекулантом Милан< м Мфннковићем искључен је из тртије и Никола Ивош*евић. Он нас је међутим замолио пре неки дан да оштампгмо ово Отворено писмо Г. Милану М. Маринковићу, геометеру Прилеп. На вашу карту од 10. о. м. слободан сам вам одговорити: 1. На ваша писма и карте које сте ми слали нисам одговајрао, јер садр жина њнхова није одгбварала мојим погледима. 2. На вашу напомгну у последњој карти да су избор|з*» на прагу и да треба ралити на тое% да се подели „љ>та битка* са окјима реакциона рима око Дома, одгс|в»рам вам: бит ка таква има да се |Издржи са буржоаскнм уређењем гћ да је за то по требно још много и)миого јунака, а „јунаке* који се јавД»аЈу против Со-
наследник престола одликозао се особитом ратоборношћу. Шовинисте у Аустро-Угзрској гледале су у њему човека тврде руке, који је готов да размахне десно и лево на „непријатеље“ монархије. Ти шовинисти чекаху да сконча престарели Франц Јосиф, па да настане срећни дан кад ће зазвечати аустријско оружје. А већ зна се против кога би оно било уперено. И ту се тежње аустриЈСких шовиниста додирују с тежњама бугарских шовиниста. Данас безумници у Аустрији налазе поклонике међу безумницима у Бугарској. Као душа ратних шовиниста у Аустрији престолонаследник Франц Фердинанд је центар нада и бугарских
био
Потребно је да организгције на ' пат р ИОта к0 < и С у С амо чекали баве и у нзшећој мери растуре ове \ г • > ј скорашње брошуре: да зазвечи аустриско оружЈе, па Против глобаџиске политике! 0 10 да настане час наплате с „подЗа ратне жртве! о- 201 лим“ савезницима, па да дође и
Рабаш је 30 од сшо. Изборне брошуре Скреће се пажња организацијама да одмах набаве у што већим количинама ове брошуре које су посвећене изборној борби: Порези, од Д. Туцовића. Сељак и његов спас, од Подринца. Закон о радњама и његови противници, од П. Павловића. Брошурама је цена по 5 пара. Рабат је 30%. Окру?кна конференцнја у Даданци Одржаће се 22. ов. м. ради кандидације посланика за округ смедеревски. На овој конференцији ће бити изасланик Партиске Управе друг Павле Павловић.
до ревизије Букурешкогуговора. Али је судбина друкчије одлучила. И бугарски безумкици имају зашто да оплакују Франца Фердинанда, имају зашта да грде српско племе, к*је је дало „подле* убице, чији су куршуми не само уништили један живот него су, због безумља наших патриота, порушили и све њихове фантазије.
ИЗ АДМИНИСТРАЦИЈЕ Веома често нам се обраћају другови из унутрашњости, да им шаљемо п Радничке Новине' а они ће, веле, предплату послати други пут. Овим јављамо свима да ни једну такву поруџбину нећемо извршити. Предплата се мора увек у напред положити! Према овоме нека се другови управљају .