Radničke novine

имати заштите и користи законске би испунила. Све су то срества ко- пљивање војне и општинске власти код суди добрих људи. Јер када се ја су нам довољно позната и штрај- на незаконитости. сада овако посгупа са радницима од, кашима предочавана; срества која 7. Преко агената набављају 14 стране општинског суда, кад је шеф изазивају нашу највећу пажњу и штрајкбрехера у Аустроугарској и суда дсбрих људи дролетер, ја шта енергију, алн и срества против ко- пошто штрајкбрехери нису имали ће да буде кад то место заузме јих се може борити са успехом. Али пасоше земунска полиција" их три ћивта — зеленаш — буржоа, онда леековачки фабриканти су у овомејдана држи на станици и непропурадник несме прићи ни у општинску штрајку употребили и многа друга авлију а камо ли у канцеларију суда средства која далеко одтога да будобрих људи, код оваквнх типова ду у борби допуштена она су скрсз и скроз неморална! Тако, лесковачки

који закон низашта не фермају!

шта за Србију. _Да би их превели фабриканти пошкупљуЈу аустриски конзулат у Београду те им овај не законито издаје пасОше за пролаз

Ово само може да буде у Краље- фабриканти служили су се порел | штрајкбрехера у Србију. За овим

ву, које изгледа да није у сквиру осталих и овим срествима:

велике Србије већ да је тамо негде преко тихог Океана! Ово је држава у држави у којој управља народни велики мученик Лала и неколико подобних њему. Али и овим кабадахијама брзо ће доћи крај, јер чаша отровнога једа препуна је, стрплењу је крај а кад она прсне тешко ка* бадахијама?

неморалом долази други: Штрајк-

1. Преко полициских власти у но брехери су провели заједно са фа-

вим крајевима ангажовали су Арна уте за рад. Кад су прву партију од 106 њих овамо довели Арнаути су се показали за рад неспособни па су из фабрика најурени. С друге

милијама и у исто време су им по товарили и њнхова покућанства. Али, да се штрајкбрехери не би моглн вратити кад виде да су преварени, да је свде штрајк, и да им се не-

стране, верујући да ће се штрајка ј плаћа по 6—7 динара дневно коли

ши плашити рлда арнаутског, нада ли су се да ће штрајкаши покуша-

Другови, ово вам достављам и мо- вати Арнауте нападати и зато су

лим да опоменсте ону господу што седе у кадифеним фотељама, нека

били спремили жандарме и комите да штрајкаше искасапе. Али, пошто

ове зверове укроте и приморају на ј су штрајкаши нустили Арнгуте поштсвање закона. , да сербсз раде — у ствари да Изнесите преко јзвности да се зна I сербез кваре вуну и други материшта се у овој држави ради. |јал — фабриканти су увидели^ да 8./У1. 1914. год. Другарски поздрав Краљево Ноета Ј. ЂорђевиЋ ј>огаћење на лиферација/иа Ужице Нигде ваљда на свету поједине било јавно нли закулис(-:о не арају и не пљачкају као овде. За свој лични интерес искоришћује се власт, иартија, положај, пријатељске и родбинске везе, једном речју не преза се ни од чега. Јавно је тајна да нову школску зграду само к?.о фигуративно лице подиже г. В. Јанковић, гвожђар, о коме ни речи внше није потребнс, а да иза њега као сртак стојиг. Малиша Аганасковић, нар, псспбиик и Љуба Смиљанић надзорник школа, а врло вероватно [и цела фузионашка Банка. Ова подземна котерија рове свугда. Под истом фнрмом подиже се и болница. Огудасе да ра зумети; што се основна школа попиже таке кесолидо. Цигла је испод сваке критике, тако да се под тре герима осипа. Лиферује је г. Атанасковић, тајни ортак, који за своју грађевину не сме да употребљује ту циглу, већ купује стару са грађевина, које се руше. Надзорни ннжињер само фигурира и зуче од општике плату од девепесет динара месечно. Он је неки Чех и како му се заповеда он тако и ради. Опш тииаје састављена од личних и полигичких иријатеља горње котерије те чути као заливена и гледа очито упрспашћивање општинске имовине. Наши друговч одборници писмено су протествовали и тражили коми , сију. Видећемо шта ће се по овом и ломе угое р. }Ј _ _ А НчпмШУ М урадити. Испрзвна комисија морала би обуставити рзд и порушити нај

ко су им фабрикактк обећзли, него по 2—3 динара, фабриканти су предали стеари — покућанство штрајкбрехера на своју адресу и данас им непредају ствари нити ће им предати све док се штрајк не заврши. Помоћу Конзула и покућанства, фабрикантк данас држе у правом ролству 14 радника са њиод Арнаута тшају само штету и били ховим породицама, те су ови и просу принуђени сами их из фабрика тив своје воље принуђени бити изгонити. Довде о Арнаутима може ј штрзјкбрехери. се још и рачунати. Али оно што 8. После исцрпљекнх свих и грунико неби учинио, учинили су не-! бих и гадних среетава која им ни моралнн лесковачки фабриканти: не ! шта НИС у помогла. фабриканти при-

само што Арнаутима нису нлатнли ништа за дане проведене „нараду“ у фабрици, већ су им прешресали џепове и узели им последњи маријаш. Истерани Арнаути су изјавили пред среским начелником: » да су ин фабриканти узели и оно неко лико гроша што су од куће понели да им се нађе за сваки слунај по■ лазећи у непознато место, а при отпусту нитш су им. платили за раду нити су им вратили њихове сопствене паре. 2. Другу партију Арнаута нису чак ни у фабрику примили. Чим их је агеит довео у фабрику Теокаре вић се на њега издерао: ,Шта ће ми та фукара, води их тамо код социјала нека их они ране /а нећу\“ Пошто их ни шграјкаши нису при мили јадни Арнаути морали су се, као и они први, гладни и пешке враћати. 3. Да би окуцали пулс штрајка шнма, ангажовали су главом окру жног начелника Жиаојина Ружића да у име њихово посредује и преговоре води. Ружић је у име њихово закључио преговоре и молио да се сутра сви радннци врате на посо. Г. Ружнћ.је отпутовао, штрајкашки одбор је закључио штрајк упућујући рздиике да се сви сутра врате на посо под преговорнма закљученим условима, и фабриканши те ноћи доводе нове штра/кбрехере

4. Нзпијају жандарме и комите и тако пвјане пуштзју их из фабри већи део гргђевине. За ово је нај- ке 5 а Т 7 К У 11 с ш ‘Р а Ј к,1Ше

већи кривац општинска упрзва као надзорна власт. Она нам овога пута мора одговарати. У памет се фузиокашка котеријо, • , јер и теби може доћи црни петак! 'Једним жандор. . . 2 Мртви брзо јашу. чи -У покушаЈу овога убисгва

С у били на штрајкашким стражама. После подижу кривичне тужбг про тив штрајкашз, Ђ шшо су шшрајкаши извршили „покушај убиства“ над Као саунесни оп

тужују се сви шилра/кашч, сви познати социјалисти у Лесковцу па чак и другови Павле Павловчћ се! кретар Г. Р. Савеза и Реља Стан

бегавају и овоме: издају један плакат којим позивају све добре и че стите раднике и раднице, да неслушају „беогрздске бедаваџије који код „Круне“ једу бечке шницле, ко хове и омлете док штрајкашнце иду босе и у нанулама" , већ да се врате ка рад, јер они — фабриканти — више золе да дзду рада лесковачкој сирогињи него ли странкм радницима „који су већ на путу“ и напослетку. 9. Кад ни плакат није помогао и кад су срца „гладних и босих“ радника и радница штрајкаша, осталз. лзднз према крокодилским суззма „хумаиих фабрнканата“, касгупа је дчо седмодкевно затлшје, које је истнна опег мзло помућено са не колико жандармских кундака и комитских корбача над штрајкашким стражарима, позива један фабрикант на преговоре. Преговори се завршују на основи: да се сви сем једног радници и раднице из фабрике столица врате на посо с тим, да им се у будуће ненаплаћује политур. Радници и рзднице 20 ов. мца долазе ујутру пред фабрику и кад је друг Реља Стаккозић запитзо фа бриканта: осггје ли при јучерањпј датој речи њему и друговима! фабриканг одгоаара „сстајем у главном, само неколико радника и радница нећу моћи одмах примити него доцни/е.“ Дакле и опет обмана! После свега овога што се досад десило, пОсле свнх ових гадости и несолидних трикова које су фзбри канта вршили, нема више иикакве солуције за решење шграјка пугем преговора. Фабриканти неиспуњавају уговоре које индиоектно закључе/неиспуњавају ни уговоре које директно закључе, И после ове последње сбмане они су изгубили свахо правз да њихова реч важи као колико толико солиднз, и да се са њима ма шта преговара. Једини на-

ковић сшоварски радник, којисуто члн да се у будуће са њима ради.

или

га вечера б.,ли у Београду. 5. Пошго су изцрпили сва срества и претњи и обећања радницама да оне бар дођу нз рад, пошто су ишли и код њихових очева и матера и гозорили, „како ћемо ми њихове кћери упропастити и осра

је:те диктирање услова или затва рање фабркка.

Ш Л1

Каракшерисшика лескобачких фабрикакаШа . | њихове кћери упропастити и осра | д к0 најамни рад изазива проЗа дванајест година од када по- МОТ ити те се неће ни]една моћи у- Љегиона _' е боле-ти кол олоастоји наш синдикални покрет, било д аТ и*, и како ће им они, „свакој I Ф есионалне ооле.ти код одра је врло млого штрајкова: ииали смо !<0 ја се остави социјалиста и дође, слих радника, онда он мора иборбе са разним послодавцима, за- на р а д, дати о своме тротку спре- \ мати још теже и страшније понатлијама. и фабрикантииа, велнким му за удадбу “, па им све те лажи предузимачима и рударским посе ни су ништа помогле, нашли су да дницима, у варошииа и селима. Све | је другарица Софија Леви за све то су те 5орбе биле врлоЈзначгјне: бк- крива. Да би се ње курталисали те ло по дужини трајања било по о-|да она не би внше „наговаралз ра

штрини сукоба; било по грубим на- днице да не раде“ —оптужују дру сиљима које су државне власти за гарицу Софију — која је узор че-

рачун послодаваиа н?д радннцама вршиле, било по револуционисање привредних односа који су из њих проистицали. Имали смо противника и врло великих и моћних и врло озбиљних. Сресгва, ксјима су се наши противници у борби против нас|дање служили била су врло разнолика: врбсвани су штрајкбрехери, алшени су и прогоњени штрајкаши, анганго

ститссти и врлина какве би мк желели да красе све наше хћери шта мислите зашта? — за неморал■ но владање\ Жалећи што лековачка полиција није узела на одговор другарицу Софију за „неморалнс вла ми смо прешли и преко опе

следице за децу, чији организам | тек расте. Многи научењаци а| међу њима и припредни инспектори на страни својим проучавањем дошли су до закључка, да најамни рад задржава раст организма, развитак груди, иза- ј зива кривљење костију, малокрвност и кржљавост. Једноставан али за то веома напрегнут и пажљив рад при машини стра-1 ховито се одазива на живахној

радници и раднице, вратили на поваие су биле полицисне власти и сго само кзд неби било вође штрајизвођена војска на штрајкаше. Али качких, фабрикакти прво преко Миоваким срествима каквим се леско- нистарства Војиог шпицују наредбу вачки фабраканти служе, срествима гадним и неморалним, још се ниједан наш противник није служио. Насграну врбовање штрајкбрехера па ма они иЈнебили довођени ради ра Да већ само ради обарзња духа код штрајкаша; настрану лодпуно анга Жова 1 ве иолиције за грубо напада

гздости констатујућч је само. 6. Верујући да би се шграјкзши, осстљив°Ј, нежноЈ конституциЈИ дечијег организма. Али нарочито фабричкн рад штетно утиче на женску децу. Један привредни инспектор у Швајцарској израчунао је, да на 100 болесних дечака долази 174 болеснихдевојчица. У опште је смртност до 20-те године много већа на женској страни. Имајући у виду ове закључке социјалних хигијени-

за позив нз шестонедељну вежбу у Битољ свих познатих социјалдемократа у Лесковцу, а затим, за штрајкашке вође из Београда, преко Општинског Суда издају наредбу „да сваки који дође са стране у Лссковац мора се пријавити Оп

ШЦН штини и наћи у року од три дана н>е ка штрајкаше; на сграну обећа- уредно занимање, иначе ће бити | ча ра и привредних инспектора ша штрајкашима која се никад пе 1 протеран. Очевидно, дакле, потку- фабрички закони у инострансгву

! све више и више узимају у заштиту децу. По овим законима деца испод 14 год. апсолутно се не смеју употребљавати на рад а дечаци и девојчице од 14—18 год. не смеју бити упослене дневно више од 8 час. Како основна тако и професнонална настава обавезна је за децу до 18-те год. Што се тиче српских хигијеничара и привредних испектора може се смело рећи, да они нису предузимали никаке анкете, никака проучавања о положају деце у фабрикама и радионицама. Извештаји појединих радничких синдиката пружају нам извесне податке у томе правцу. Бесправан положај, недовољан сан, полугладовање, стално шамарање, злостављање, туча која се веома често завршује убиством — ето какве благодети уживају занатски ученици у Србији. То су најнесрећнија створењауСрбији! За ученика изучавање заната претставља праву лутрију. Један послодавац научи свог ученика занату, васпита га за доброг и савесног радника, други пак ништа не обучава свог ученика а сасвим га морално, духовно и физички упропасти. Већина послодаваца употребљавају своје ученике за кућевне послове, стално их туку, не допуштају им да посећују вечерње занатске школе, приморавају их да раде по 16 — 18 сати дневно. Да наведемо неколико конкретних случајева Милутин, Филиповић, абаџија у Лазаревцу држао је дуго време без уговора ученике Рад. Јеремића и Алек. Николића; он је готово сваког дана тукао ове ученике. Па не само он већ и његова жена и синови, који су сви стално у пијаном стању, тукли су и злостављали ове јаднике; један од ових прислони главу ученика уза зид и онда га шамарише тако да се после сваког шамара удари о зид. Кад је члан Рад. Коморе огишао у среском начелству у Лазаревцу да се жали противу ових злочина, онца га је писар г. Јанковић истерао из канцеларије, позвао ученике и протерао их из Лазаревца. Настас Рајић бравар у Београду варварски је тукао свог ученика Ђ. Лазаревића и нанео му тешку повреду. У фабрици стакла у Параћину и тскстилним фабрикама у Лесковцу фабриканти и надзорници понашали су се као прави разбојници и крвави џелати према деци. Разуме се, за то ннком нису одговарали, нити] су били кад год кажњени. Па шта ради шеф привредне инспекције г. Аврамовић са својим штабом од 7 привредних инспектора? Да ли они спроводе заштитне одредбе о ученицима из Зак. о рад.? На то ће моћи

свим могућан. Нарочито потрошачкн у већим варошима. Штрајкови за заштиту наднице од скупоће треба да се јављају периодично као једна неминовност, а не систематично као једно правило, јер сеу оваквој штрајкачкој борби какву ми сада имамо најбрже тупи нашаборбена оштрица. Јер ми нисмо често пуга на крају дугог, скупог и успешнога штрајка онде где сЈло били са фактичком надницом уочи штрајка. Догађаји у трговинском, царинском, финансиском, пореском, транспортном и кредигноме свету мењају се често пута обноћ, реметећи врло снажно наше мучне штрајкачке успехе. То доказује да је за заштиту висине наднице радничке класе нужно више разноврсних метода Социјалистичке борбе. Штрајкачке функције наших синдиката врло чесго искључују могућносг за обављањем других и прворедних функција организације. Тако су чести штрајкови постали центар око кога се окреће без мало цео живог синдикалног покрета. То није природни став савремених социјалистичких синдиката. Главиа и основна делатност организација треба да је пропаганда и просвета. Од тога треба да живе и сами штрајкачи, без тога нема ничега. Финанснрање штрајкова захтева много обилнију финансиску политику организација у опште. Садању финансиску снагу синднкалних каса ссигурала је она одлука од 1912 година о обустављању сваке помоћи за време ратне кризе. Али је за будуће снажење каса нужно водити по' литику поступнога повећавања чланскихулога и увођења повремсних и ванредних разреза. Иначе новчане жртве су у шграјковима све веће и због привреднога груписања радника, што је све већи брсј учасника у појединачним борбама. Тако је просечни број учасника био 1911 год. 34, 1912 год. 38 а 1913 год. 72. Приметило се у последњим штрајковима да се питању скраћивања раднога времена почешће претпосттвља тежња са искључивим повећазањем наднице. Међутим у борби за стварно јачање наднице најпоузданија је полуга скраћивзње раднога времена. Преко тога се смањује беспослица, појачава тражња радне снаге, уноси известан ред у производњи без кој'ега је радник и праа и последња жртва.

1ШЈ1МI Оровдш 81 босве После страхсвитих насиља над. Србимз; после безумних нападанаСр! бе и њихозе радње, сарајевска паЈлиција почела је протеривати све ј који јој из г ледају сумњиви. О томе је дошао овај телеграм: Пеигта 22. јуна. Овдашњи листови добили су телеграм из Сарајева да је управник сарајевске полиције наредио свима Србима којк раде као сарадници у уредништвима српских листова у Сарајеву да се у року од 24 сата удаље из Босне, Осим тога протерано је на сзагда из Босне још 200 Срба. Ухапшена су, а затим и протерала 64 циганина! У Сарајеву је ухапшен и брат Гавре Принчипа, који је фабрички радник.

одговорити сваки онај, који је иоле до сада пратио рад наших лажних привредних инспектора. П1 Кн Глашг №1 №а IV седница ( 14 ) Павле Павловић реферише о шграјкачкој и тарифној политици. Наши штрајкови последњих годана у незнатноме броју случајева имају ону природну тежњу за повећањем над ница рада поаећазања магеријалног сгања радника.јјВећ су без мало сви в јђени у циљу одбране од страшне скупоће. У томејењихсв глзвнимо тор, а у томе је и њихова мана, јер се дугим и скупим штрајковзма све мање може постицати та заштига наднице. Противу скулоће треба истаћи директне бране, а оне су у пр воме реду у политичкој борби ма:а хроз партију, у другоме релу у кооперативноме покрету. Тај покретје до извсснога сгупња и код нас са-

]урш I Града ЈЈови сукоби Атина, 21. јуни. Вечерњи листо\ ви објављују телеграм са Хиоса ко\/им се јавља да је јуче један тур | ски торпиљер бомбардовло једну грчку једрилицу, која Је преносила и\ сељенике ко)е су Гурци заробили. Гурски торпиљер је затим оти иао до острва Гулија где 1е бомбардовањем срушио манастир. Рибари из Чесле тврде 6а су једрилице виде\ли без путнике, ш по зкачи да су 1урци путнике бацили у море. Споразу/и Атина, 22. јуна. Турскајеусвојила предлог Грчке, по коме оде државе по узајамном споразуму имају да једној нсутралној држави повере избор арбитра, ко/и ћестићи у Смирну и тамо решити спор, на I основу извештаја турско-грчке комисиЈе.