Radničke novine

Бр. 147

{#4. ■>!'».

Среда 25. јуна 1314 годлн«

Имазе смхв лав сем •једеле. — Цена: на годиву 12 дивара, на колч године 6 динара, ва 3 месеца 3 динара, «а месец дава 1 дин. 8а вностралство 30 динара годишње. И б №1

ОРГАН бРПСКЕ СОЦНЈАККЕ ДЕМОКРАШЕ

Уредништво је у штампарији Раденковића Ад министрација у Социјалистичком Народнок Дому. ТЕЛЕ*ОН Ра&аквцв Н6 Т8ШШ1; 1711 Рукописи се не враћају. Огласи се штампају пв врло јсфтиној цени

ЗСако шреба агитоваши

Изборна борба је већ почела. Буржоаски агитатори су се размилели по земљи и употребљавају сва средства да бирачима докажу како су они и њихове партије пријатељи народни и како се једино они заузимају за народне интересе. У недостатку пак позитивних доказа за ово своје тврђење, они употребљавају негативне: они грде и клеветају своје противнике, нарочито социјалну демократију, надајући се да ће клеветајући друге уздићи себе. И доиста, овакав начин агитације често пута и успева. Масе народне су још политички непросвећене; оне нису у стању да прате рад појединих политичких партија; оне нису још у могућности да процене где је њихов прави интерес и којој политичкој партнји треба да приђу, те се стога за њих врло често и са успехом лепе клевете које поједине буржоаске партије бацају на нас. Ми социјалдемократи нити хоћемо нити имамо потребе да на овај начин агитујемо и да лажима и клеветама придобијамо себи присталице. Ми смо толико уверени у истинитост и нужност наших начела, да потпуно спокојно можемо чекати да друштвени развитак иде својим природним и нормалним током. Тиме нећемо да кажемо да треба скрстити руке и ништа не радити. Не, напротив. Ми знамо да људи не стварају историју, али исто тако знамо и да се историја не ствара без учешћа људи. У колико људи и поједине друштвене класе буду узеле јачега учешћа у друштвеноме животу, у толико имамо и бржи друштвени развитак. Акција људи не може истина променити нити зауставити друштвени развитак, али га може успорити или убрзати. Наша је дужност да обавештавањем и иросвећивањем народних маса, њиховим умним уздизањем и кретањем, убрзамо друштвени развитак и ускоримо остварење социјалистичкога друштва. Стоганаша агитација мора имати васпитни карактер: она мора политички васпитавати и умно образовати широке народне масе у духу социјализма, придобијати их за нашу партију и за наш програм не тренутно, не каквом духовитом али тре нутном паролом, већ их придобити стално за нашу партију упознавајући их са нашим програмом и са нашим радом. Ми имамо највећега интереса да се сиромашним народним масама представимо онаквим какви смо, јер смо уверени да наша начела и наш политички рад одговарају потпуно интересима њиховим. Наши агитаг ри се не смеју служити лажима и клеветама, већ само изношењем праве истине. Но пошто они не могу свуда да стигну и да побију сваку лаж и сваку клевету коју на нас бацају наши политички противници, то је дужност њихова да се постарају да на то место пошљу другога агитатора, нашега највећега аги-

татора, наше Радничке Новине. Распростирати у широке народне масе што већи број Радничких Новина, изборних брошура и других социјалистичких књига, ето то је начин на који ми треба да агитујемо и којим поред усмене агитације треба да се служимо. Нека такав. начин агитације и не донесе испрва оне резултате које би можда донео какав други, непринципијелни начин агитације, ипак је корист од овакве агитације већа и успех трзјнији. Резултати који се лакше добију лакше се и губе. Трајни успех постићи ће наша партија само тада ако још одмах, у самоме почетку зидања наше политичке зграде, буде ударила чврст и сигуран темељ.

сЈСа дрзу руку Самосшалс^и изборхи махифест Самосталци не заостају аза фу -1 зиош.ша. Ако нису кароду есћапри јатељи од фузионаша , зацело нису' ман>и. Го је партија која води не милосрдну борбу против банко крати/е, то ће рећи против владе банака. Г А да би се упознала ш чо ј боље са маневрима и интрига иа свог крвног непријатеља, она је деI легирала сво/е нијистакнутпЈе људе да се увуку у уПравне и надзорне одборе сеих банака и акционарских друштава и да отуда, из сре дине њихове, поведу борбу против њих. 7ако нспример, један њен вођ, г. Мил п рад Драшковић директор је Иззозне Бгнке. Други њен вођ, ј г. Милан Марковић. директор је \ Грађанске Банке. 7 рећи њен вођ, {г. Драгутин Пећић, управљач је банке Срби/а. Четврти њен вођ, г. Милош Савчић, госпсдпр је Про \метне Банке. Пети њен вођ, и ша■ ј козвани шеф партије, г. Љуба Да. видовић, игра главчу улогу у Бео градској Задоузи. Г. Љуба Стојановић свргнут Је са чела партије зато што ни/е хтео да буде ди ректор ниједне банке, зато што није хтео да. усвоји дубоку тактику самосталаца, тактику по којој ће се режим банака најсигурније уништити ако самосталци завладоју свима банкама, ако их прожму свошм народним духом, ано демократизују капитал. Што важа за генерале, то још вииге важи за ађутанте. Притисла је сачосталска војска све бан ке и штедионице по варошима и варошицама, и негдашње Храмове Капитала претиорило. у храмове Народних Слобооа. Нежна биљка Демократије гаји се пажљиво по шрез<рима паланачких банака; и наплаћујући на мснице 12 од сто иншереса, који са интересом. на интерес, ажи/ом и административним трошковима износи два пута толико, представници Главног Од бора јединаспасавајуће самостчл ске партије чцтпју у сласт и гутају Од/ек у номе г. Јаша Про данов >ћ пламеним речима слика епопеју самосталских борби за на роднеслободе и народноблагостање. Ових данл, г. Драшковић и г. Савчић написали су један језгровит изборни манифест и упутили га свима својим парти/ским. пододбо рима: свима банкама. штедионица ма, акционарским друштвима. фа брикама и стругарама 7 и портиј ски пододбори призиваће бираче, ка ко коме буде пристизао менични рок, и објашњавати им насамо овај изборни манпфест, ставља/ући им узгред на знање да завод има пра во не само да тражи исплату десе Шога или петога дела меничне суме него да по закону, има прлво да од/едном Шражи исплоту целога дуга.

Изборна борба

Дгитациони дистови Наша партша почела је већ издавати низ својих агитационих листова у којима ће бити популарно објашњени наши најглавнији захтеви и најважниЈе тач<г соцчјилдемокрчтскога прогоама. Први такав лист већ је штампан. 7о/еЈ4збо{гни ДОанифест наше Партије. У њему су укратко набројани наши главни захтеви, који ће се после специјално, један по један, објашњаватиу засебним агитационим листовима Убрзо за овим, доћиће и остали агчтациони листови. Због тога треба овај први лист одмах растурити у најшире масе. Организације и дру гови нека ни часа не оклевају. Они знају врло добро из прошле изборне борбе колико су огромно користили ови листови. 7 и су листовиу ствари били наши најбољи и најнеуморнији агитатори који су леШели од села до села, од колибе до колибе и који се још и дачас чувају као светшње у многим вролетерским и сиромашним кућама. ОваЈ први агитациони лист оштампан је у ?0 000 при/лерлка. Иека све орга изације одмах јаве колико којој треба. Какдидати за округ тиД10ЧКИ. Наша је ПарСпаја на конференцији месн-их срс^нивација истакла за посланичке кандидате у округу тииочкогл ове другове: Димитрија Туцовића, новинара из Београда. Илију Ђ Милкића, трг. помоћника из Београда. Петра Радованозмћа, рударског радника из Злота.: Сретеаа Марковића, пушкара из Књажевца. Марка Лазића, димничаоа из Зајечара. Станоја Миљковића, земљод, из Слатине. квалификовани: Анту Урошевића, адвоката из Неготина. Тасу Милојевића, инжињера из Београда. Кандидати за округ топдиЧки. Наша је Партија истакла за посланичке кандидате у округу Топличком ове другове: Благоја Брачиица, браварског радника из Београда. Милована Миљковића, млинарског радника из Прокупља. Андреју Лазаревића, седлара из Куршумлије. квалификовани: . Ј Милоша Требињца^ суплента из Пожаревца. ^ Љубу Радовановића, суплента из Пожарсвца. Кандидат за /Јозницу. За посланичког кандидата у Лозници наша је ПартиЈа истакла друга Павла Павловића, абаџиског радника из Београда. Кандидат за Ј1рокупд>е За посланичког кандидата у Прокупљу њаша је Партија истакла друга Љубу Павићевића, ливачког радника. Кандидат за Дожаревац. Зд посланичог кандидата у Пожаревцу наша је Партија

истакла друга Милана Недељковића, типографа. Конфереиција на Дунаву Месна партијска организација за Београд позива чланове партшЈске секцчје ,Дунав‘ на кокференцију у суботу, у 7 сати вече, у кзфани „Солун“ на Рибарској пијаци. На конфепенцији ће говорити друг Димитрије Туцсвић. Управа. Конференција у Ј5еограду Управа месна партијске организације позива управе саих секција, секрстаре савеза и секретаријат жена на заједничку конференцију у среду, 25 јуна у 7 сати у вече у Народни Дом. Дневчи ред конференције: 1) организовање мнтинга, 2) кандидација за Београд. Управа позива пописиваче свихсекција да продуже посао на пописивању и да у администрацији „Р. Новина" узму летећи листић и раздају га, уз иопис по стаковима. Угсрзве појединих секцијз. пак, преписаће све попуњене пописне лвсте и послат.ч их месиој партијској организацији. А:<о би им требало формулара, нека се обрате секретару месне органксације. Окру?кна конференција у ^еограду У недељу, 29 јуна у 8 сати пре подне, у Социјалистичком Народном Дому одржаће се окружна кокференцнја делегата социјалистичккх организацијг снруга Београдског. Дневки ред конференције! 1) утврђивање посланичких кандкдата за округ Београдуки; 2) агнтација. Позивају се социјалистичке организгције из округа да пошиљу своје делеггте на конференциј-у. Окрудсна конференција у Крагујевцу одржаће се у недељу 6. јула ради посланичке кандидације. На овој ће конференцији бити изасланик Партиске Управе друг Павле Павловић. Окру?кна конференција у Дироту одржаће се у недељу 29. ов. м. у 2 сата по подне у кафани Ваце Павловића, ради кандидације посланичке. На овој конференцији ће бити изасланик Партиске Управе друг Лука Павићевић. баддосталци пред бираЧи ЈЛ& Нзписнвлцима и напредњацима није толшсо тешко бранити овај новопечени блок са сзмосталцима; али је то већ теже самосталцима. Они први чак могу да се мало ко и похвале тиме што су привукли у своје друштво једну .демократску” пар тију; ови пак пре морају да се постиде што су у друштву једне консервативне и једне реакционарне партнје. И зато пред бирачима дође до незгодних моменат* када самос г а.пци дају рачуна о своме раду. На крагујевзчкој окружној кон ференцији. например упућују бирачи пигања шефу странке Љуби Давидовићу: 1) Зашто није образована влада из блока опозиције. На то је и;еф странке одговорио да блоку није ни нуђена влада, а да је нуђена она би је примила. „Сма трајући да на владу наша партија ича исто право као и фузионаши, јп сам од круне тражио да владу за изборе повери нама, самосталним радикалимл, исто онако као што Је и фузионашима тоучињено 1906 године". Ето, тако шеф радикалне демо кретије пред својим присталицама изјављује да су он и његова стран

ка тражили да изврше исто тако један непарламентаран акт који су извршили фузионашн 1906 године и због кога су их самосталци на)• ошшрије нападали и сада нападају. Радикална демократија труди се да не изостанс нимало од своје ста1 рије брзће коју борба за власт не Јадржава ни од чега: ни од лажи, ни од извртања, ни од насиља, ни ! од подметања. Борба је око мандата, те њ- - а ; изгледг да је све допуштено: јдном месту рећа једно, на друг .. сасвим супротио томе. Једно признање Наши противници су према нама крајњетесногруди. Они ћутећи прелазе преко нашег рада, потцењују наше успехе, фалсификују наше гледиште. То је у Срби]и уобичајени начин полигичке борбе, који се према нама спроводи с крајњом доследиошћу и једиодушношћу. Само врло ретко, приморан самим чињеницама да призна ту горку истину понеки наш противник процеди кроз 3)бе како ми у наш политички живот уносимо начелност и искрено се залажемо за своје принципе. Такво признање учињено нам је и ових дана, и то у офииирском органу „Пијемонгу*. Др. М. Ј. М., под насловом „Изборна агитација и економска политикг* износи како ниједна од нзших буржоаских пар тијз нема свој финансиски и привредни програм, како код нас буржоаске сгронке излазе наизборе без икакввх нзбориих парола. Задржавши се спецнјално на фузионашкој странци, која се од странке „малих људи“ прегворила у „странку концесионара, великих земљовласника, државних лифераната, представника банака и високих фииансија", и која ће, као и бве' остале буркоаске партије, олрезко избегавати да говори о свом привреднсм програму, он чини овј признање: „ Социјална демократија — мсра се признати — с успехом покреће ова питања и она је скоро једина странка која води начелну борбуЛ Н&ма је са ове стране довољно , оволико признања. Оно је сувише кратко па чак и нетачно. Јер за цео свгт у Србији који чита партиске органе очигледно је да смо ми једина странка која води начелну бирбу. То и сам Др. М. Ј, М. признаје кад каже: „Од 1903 на овамо ми не чусмо ни једну странку да се изрази о пореској политици. Кад се у Народној Скупштини ове године заводно нов порез, ретко је ко устао да се о томе принципијелнс изрази.“ Само нашн послааици задржа« лк су се на принципи]елној кригици буџега, само су они тражили укидање данашњег неправич.чог поре • ског система, ухидање посредних пореза и монопола и завођење прогресивне порезе на доходак. Да ]е госи. докгор хтео бити потпуни лраведан, он је морао све го изнстд, Али у овој средини, где се за нас имају само клевете, и ово признање драгоцено је. Зашто се народ крвио У уводном чланку под тим насловом Одјек од 21 јуна пише: „Нови крајевк су палн као плен читавој банди повлашћгних спекуланата, уцењивача и огимача који потпомогнути рђавим властима, врше на]ирљавнје уцењчзачке и зеленашке олерације. Данас већ цео свет зна да је нехолкко истакнутих владиних послаиика и пријатеља покуповало у бесцење читаве спахилуке по Новој СрОији. Изгледало ои гатка оно што се о томе прича, да се не знају цифре и да не пастоје документа црно на бело по какву цену фузионаши заузимају огромна имања, слахилуке, читаве шуме на очиглед и уз припомоћ рђавих чиновника који су се начинили јатаци уцењивача и отимача.* Ето зашта је српски народ нроливао крв, гинуо и плаћао. То смо ми одавно рекли; добро је што сад и Одјек то прмзнаје. А за његов револт и гнев не лајемо много. Има их неколнцина и у главном сдбору